Томиндан прослављен у Штедиму код Никшића
У четрвртак, 19. октобра, на празник Светог Апостола Томе, Црква у Штедиму код Никшића прославила је своју храмовну славу.
Свету Литургију су служили протојереј-ставрофор Велимир Јововић и протојереј Мирко Вукотић, парох овога мјеста.
Срећан и благословен празник оцу Мирку и његовим парохијанима пожелио је свештеник Велимир Јововић.
„У овом малом храму по димензијама, али великом духовно сабрали смо се да се Богу помолимо и Светом апостолу Томи, да се утврдимо, да се трудимо у вјери овог апостола. Чули смо каква је била његова вјера, како у ствари сваки човјек по својој грешности има у себи корјен невјерја. Дошао је Господ и истог оног дана, првог дана каже јеванђелист Јован, чули смо како је описао јер је и он био присутан, па живо свједочи: Дође Господ кроз закључана врата и ми апостоли кад смо га видјели најприје нисмо знали да ли је то дух, привиђење, а онда свеблаги Господ Христос, Који је васкрсао и своје тијело, то је та наша жива вјера и зато ми хришћани говоримо да треба да бринемо и о тијелу, јер ће и наша тијела да васкрсну“, рекао је прота Велимир, додајући да се с пажњом и поштовањем опходимо кад се ближњи наш упокоји, вршимо молитве, опијело, носимо до гроба и сахрањујемо. На словенском језику, навео је он, сахранити значи сачувати.
„Сатрунуће тијело људско, али је Бог моћан, на крају свијета и вијека да тијела људска дигне из гробова. Тако ми чекамо васкрсење мртвих. Господ долази, Спаситељ наш тијелом својим које је васкрсао кроз затворена врата и каже: Мир вам. Једино Спаситељ наш може да да мир; видимо колико овај свијет говори о миру а колико је немира на њему, зато што су људи грешни, отимају се, лажу, неповјерљиви су, немају вјере. Једини Господ може да дава мир и тако он својим апостолима доноси мир, чули смо, још једном их благосиља и каже: Мир вам и увијек да будете у миру. Ту не бијаше Томе, после осам дана, у следећу недељу поново се апостоли бијаху сабрали и Господ долази кроз затворена врата. Тома, коме су већ испричали, каже да то не може бити: Невјерујем никако док му не опипам руке и ноге, не видим ране на Њему које сам гледао кад смо Га сахрањивали и били око крста, ако то све не видим онда то није Христос, није Господ“, бесједио је отац Велимир.
Дубоко гледано кроз ово невјерје Томино, Тома, по ријечима свештеника Јововића, трага за вјером.
„Он хоће да се увјери, да се утврди и долази Господ и позива га да Му приђе: Опипај руке, опипај ноге, погледај, види, то сам ја, то је моје тијело, исто оно које сте положили у гроб, које је страдало на крсту, ево сам васкрсао, увјерите се. Тома каже: Господ мој и Бог мој. У тој једној реченици исповједа Бога, а онда Господ каже: Зато што си видио увјерио си се и вјерујеш, добро је да вјерујеш и треба да вјерујеш, а блажени они који не буду видјели а вјерују. Апостол Јован записује и каже: Многа друга чуда је Христос учинио на земљи, чини и дан данас, а ово су само нека која су записали да вјерујете да Исус јесте Христос“.
„Кроз примјер апостола Томе, дивног апостола Христовог, утврђујемо се у вјери Христовој. Понекад сумња и невјерје продре у нас, чак и ми који смо крштени у православној Цркви често та наша вјера буде јалова, сувопарна. Ми смо од Бога позвани да срце, душу и цијелог себе укључимо у вјеру. Врата Цркве, заједница Цркве је отворена за све нас да активно учествујемо својом вјером. Основна потврда вјере је да се боримо са собом, са својом грешношћу, да се трудимо, да исповједамо своје гријехе, да клечимо пред Богом, да се боримо са злом које је у нама, а Бог је дао да можемо то, онда и да се боримо са злом које нападне на Цркву, на народ наш. Ова црква је брањена од неких људи који нијесу имали вјере, који су је искривотворили, завађали браћу и сестре, покушавали да узимају цркве. Добро је да се показује та вјера народа, да ми вјерници дођемо и кажемо: Ово је парче неба на земљи, ово је светиња, овдје не може зло да се чини, крвљу људском да се брани, свето је, запечаћено је и мора се бранити. Нико нема право, никаква сила нема право да скрнави светињу, а сваки чвојек који жели да дође у њу, да се поклони, да завапи Богу и да Га исповједи: Господ мој и Бог мој, ова црква је његова“, поручио је протојереј-ставрофор Велимир Јововић.
