Епископ Методије служио Литургију у манастиру Бијела
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је у 23. недјељу по Педесетници, на празник Светог краља Милутина, Преподобног Теоктиста (краља Драгутина) и Јелене, и Светог Варнаве Хвостанског, 12. новембра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Бијела код Шавника.
Саслуживали су: архимандрит Исаија (Крговић), игуман манастира Бијела, протојереј-ставрофор Петар Крговић, парох граховски, протојереј Драженко Ристић, парох шавнички и архиђакон Јаков (Нинковић) уз молитвено учешће вјерног народа.
Пред почетак Литургије, Владика је освештао капелицу Свете Петке.
Ријечима архипастирске бесједе Преосвећени Епископ Методије се обратио сабранима у овој древној светињи, која је, према народном предању, задужбина Светог Јована Владимира и кнеза Вуловића из Бијеле, још из XI вијека.
„Да би уредио међуљудске односе, Господ је једном својим ученицима рекао: Немојте другима чинити оно што не бисте жељели да вама други чине, односно увијек урадите другоме оно што бисте жељели да они вама учине. У времену кад им је Он то рекао то није била новина у овом свијету, и прије Њега Господ је давао и у другим народима, кроз неке њихове мудраце и паметне људе, откривао им је те упуте како да међусобно хармонизују односе да би могли лакше и боље пребродимо све дане који пред нама стоје у овом животу, и да уредимо и хармонизујемо наше међусобне односе“, казао је Епископ Методије, додавши да, још, у таоизму, јудаизму, конфучиаизму постоје изреке гдје се кажу да се не чини другоме оно што не бисмо жељели да нама други чине.
„Господ не би био Господ кад би се само на томе задржао, Он је, поред тога што је рекао: Ако вама неко добро чини, и грешници чине добро и дају онима за које мисле да ће им некада вратити или ће им у будућности нешто ваљати, моћи ће од њих нешто зајмити; каже: Него ви не будите такви. Онда диже љествицу још више, рекао бих превисоко за нас који „пужемо“ земљом, рекавши да чинимо добро не само онима који нама добро чине, него да чинимо добро и онима који нама не чине то, да онима који о нама не мисле добро, који нас куну, клевећу, оговарају, који сплеткаре, о глави нам раде, компликују нам живот и загорчавају га, рекао је Господ да и њима добро чинимо, подигавши тиме љествицу тако високо да ми на крају, ако треба да постанемо истински Христови сљедбеници и да се можемо тим именом назвати, или макар покушати да идемо тим Његовим путем, ми морамо да волимо и непријатеље своје и да њима добро чинимо“.
„То је један инструмент преко кога ћемо лако испитати у каквом смо ми стању и односу према Богу и свему ономе што Он говори да ми треба да чинимо да бисмо били Његови ученици. Међутим, ако ми чинимо добро онима који нама добро чине, то је више нека користољубива љубав, користољубље зато што рачунамо да ако нешто дамо очекујемо да ће нам се вратити. Али како дати, а да ниси сигуран да ће ти се то вратити у овом времену немаштине, оскудице; које то вријеме није било такво. Чак они који највише имају боје се оскудице и као да су најсиромашнији људи који су богати то богатство као да их пороби, па не могу да се одвоје од једног динара мислећи да ће тако угрозити своју егзистенцију овдје на земљи“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Појаснио је да ако дајемо, мислећи да ће да нам се врати, то онда чинимо за наше материјално и физичко добро, а Господ нам говори да се бринемо, не само о нашем физичком и материјалном добру, него да се бринемо о ономе што је најпретежније у нашем животу, а то је наша душа и будућа судбина, која нам, по Владикиним ријечима, зависи од тог односа према својој души.
„Ако ви дате и ономе који вам неће вратити, ви дајете за своју душу, благо стичете на небесима. Све оно што вам људи не врате, вратићу вам ја и то многоструко, обећава Христос, тиме нас успокојава и зато сви ови људи који су дизали неке грађевине, нису биле потребне само њима, за њихово добро, него су их подизали за материјално и физичко добро других људи, тиме показивали милост према њима, не тражећи и не очекујући да им се то икад врати и да нешто добију за узврат“.
„Тако и ова светиња у којој смо се окупили, подигао је неко да би се овдје генерације окупљале, у њој Богу молиле и имале користи од тога. Тај који је то подигао, подигао је за своју душу, зато се овакве светиње, сва она дјела која људи чине за своју душу зову задужбине, а задужбина је оно што је учињено за душу, не за своје тијело и овај физички, материјални живот. Зато задужбине нису само видљиви храмови које су подизали наши свети преци, него свако оно дјело које је учињено без намјере да нам буде враћено, па било оно и најситније, уздах и молитва за некога, ако нешто дамо од свог сувишка, а камоли ако дамо а од то нам зависи егзистенција. По обећању Христовом, такви људи, сигурно, неће остати без многоструке плате божанске“, навео је Владика будимљанско-никшићки.
Ако неко коме се чини добро не узвраћа добрим, него чак чини томе зло, то је, објаснио је Владика, демонско понашање.
„Ако неко на добро које му се чини узвраћа добрим, то је људско понашање, али ако неко на зло које му се чини узвраћа добрим, то је божанско понашање. Призвани смо сви да учинимо све, колико је то у нашој моћи, али прије свега, ослањајући се на милост и помоћ Божју, да пратимо и слиједимо ту божанску логику и да сљедујемо ријечима Христовим, јер тако ћемо једино задобити благодат Божју којом ћемо се спасити, не само ми него сви који су око оних који се облагодате, каже Свети Серафим Саровски, хиљаде ће се од таквих спасити“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Навео је да су у новоосвештаној капелици Свете мати Параскеве похрањени земни остаци вјероватно житеља ове свете обитељи, а нађени су у околини храма и у њој ће се, ако Бог да, служити, повремено, света Литургија.
За показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, а нарочито приликом изградње капеле Свете Петке у манастиру Бијела, архипастирском граматом одликована је Звездана Маријанац из Новог Сада.
