Епископ Јоаникије служио Литургију у манастиру Бијела
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобне Марије Египћанке, у четвртак 14. априла 2016, Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Светог великомученика Георгија – Бијела код Шавника.
Преосвећени Епископ је у својој архипастриској бесједи казао да се идући у сусрет највећем хришћанском празнику Васкрсења Христовог, припремамо се да овдје у манастиру Бијела прославимо двоструки празник: празник Васкрсења Христовог и прослављање великог јубилеја ове светиње. Према древном предању, које није случајно настало, ктитор првобитног манастира Бијела је Свети Јован Владимир. Ова светиња је много страдала у историји, али ми смо дужни,нагласио је Владика Јоаникије, да памтимо све добротворе, приложнике а нарочито онога који је утемељио ову светињу Светог Јована Владимира, који је прије хиљаду година главу своју положио за свету вјеру православну.
"Вјерујем, драга браћо и сестре, да вам је свима познато, мање или више, житије Светог Јована Владимира и његове Свете супруге Косаре. Познато вам је да је страдао од својих сродника, који су се такође звали хришћанима, али несрећно лакомство и завист помрачује сваког човјека и у њему брише оно што је добро, па су тако сродници Светог Јована Владимира завидјели њему и на његовој слави, његовим способностима, на томе колико му је народ одан и привржен, мислили су да ће ријешити све проблеме када Светог Јована Владимира скрате за главу. Записано је да му је глава одсјечена, да је са својом главом ходио и говорио, а оно што је интересантно јесте и то да се он, повремено, слика, као и Свети Јован Крститељ као κεφαλοφόρος, светитељ са цијелом светитељском фигуром који своју главу одсјечену носи у рукама“, рекао је Његово Преосвештенство.
Свети Јован Владимир слика се, додао је Владика, као што је и насликан у манастиру Бијела, у цијелој фигури, како у рукама носи цркву, јер је био ктитор не само овог манастира, него и многих других. Ипак,на појединим мјестима слика се са одсјеченом главом коју носи у рукама.
"Тај образ иконе назива сеκεφαλοφόρος, онај који носи своју главу и мислим да је та икона по много чему знаковита за нас. Понекад је наш народ, пошто је много пута страдао у историји, био гажен, пљачкан, бомбардован, поражаван, али никада покорен, личио на тога Светитеља који носи своју одсјечену главу у рукама, чува своју главу. Та глава представља памет, памћење и понекад смо ми народ коме је све одузето, али, све док нам се не одузме памћење, све док нам се не одузме свијест, ко смо и какви су наши корјени, каква је наша култура, какав је наш језик, ми, заправо, стојимо чврсто на темељу тогпамћења кога представља одсјечена глава Светог Јована Владимира“.
"На исти начин се слика и Свети Кнез Лазар, не случајно. Наш народ у цјелини личи, повремено, на тог кефалофороса који чува своју одсјечену главу, а наше одсјечене главе су највредније и најмудрије, и глава Светог Јована Владимира и Светог Кнеза Лазара и Карађорђева глава и многе друге до дана данашњег, до одсјечених глава и раскомаданих тијела оне дјеце, која су страдала од НАТО бомби и младића, који су се супроставили злочиначкој сили у неравноправној борби“, поручио је Преосвећени Епископ.
Он је напоменуо да ће манастир Бијела ускоро прославити велики јубилеј – хиљаду година од његовог настанка, чиме ће се започети прослављање Светог Јована Владимира у Црној Гори, али и у цијелој православној васељени.
"Ми ћемо, ако Бог да, ускоро прославити како будемо могли, сигурно скромно, јер није вријеме за велика и претјерана славља, али јесте за памћење, за обиљежавање, за незаборављање, прославићемо заједно са оцем архимандритом Исаијом, обновитељем ове свете обитељи, слободно могу да кажем, новим ктиторомове светиње, велики јубилеј манастира Бијела – хиљаду година од његовог настанка. Тиме ће започети прослављање Светог Јована Владимира у Црној Гори и у цијелој православној васељени. Свети Јован Владимир повезује нас са свим православним народима, јер је он у свим православним народима слављен као светитељ Божји код нас Срба, код Грка и код православних Албанаца. Да то не заборавимо“.
"Јака је Црква у Албанијии ми се томе радујемо, обнавља се, обнавља се хришћанство. Албанија је била православна земља, Скадар је био српски град и стара престоница Зете, гдје су столовали млади краљеви Немањићи када су се припремали да наслиједе престо. Ту је столовао и Свети Стефан Дечански и цар Душан као млади краљ у граду Светог Јована Владимира“.
"Припремамо се да прославимо највећи хришћански празник Васкрсење Христово, али се припремамо и да прославимо велики јубилеј, нарочито, јубилеј Светог Јована Владимира – хиљаду година од његове мученичке смрти. Нека би његове молитве све нас упутиле да идемо правим путем Божјим, да носимо крст свој, да свједочимо вјеру православну, да проповиједамо љубав Божју, измирење са Богом и са својом савјешћу и са ближњима“, закључио је своју бесједу Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
