Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

Манастир Ђурђеви, који ове године обиљежава велики јубилеј – осамсто година појања у славу Богу, торжествено и свенародно је прославио своју храмовну славу Светог Великомученика Георгија Побједоносца.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

Свету Архијерејску Литургију на Васкрсни понедјељак 6. маја 2013. и празник Светог Великомученика Георгија, служили су Њихова Преосвештенства Епископ липљански и викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Г. Јован и Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење бројног свештенства и монаштва наше Епархије, са којима и Високопреподобни Архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница.

Молитвеном сабрању у славу Светог Георгија, који је небески заштитник Ђурђевих Ступовова, древне немањићке задужбине и града Берана, присуствовао је у великом броју вјерни народ овог краја, али и цијеле Црне Горе, па и шире, међу којима је било и неколико високих званица из друштвено-политичког живота Црне Горе, односно представника дипломатског кора.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

Јеванђељском проповиједи вјерницима се обратио Архимандрит Тихон, подсјетивши да је Ђурђеве Ступове, прије осам стотина година, подигао Жупан Стефан Првослав, син великог Жупана Тихомира и синовац Светог Симеона Немање. Овдје је Свети Сава поставио епископа давне 1219. године и неизмјерна је заслуга овог Манастира у очувању вјере и културе кроз вјекове. Овај свети Манастир, казао је Архимандрит Тихон, успијевао је да издржи бројна искушења, више пута паљен, разаран, трпио скрнављења, јер су га храбри људи бранили по цијену живота.

„Данас је велики празник Свети Великомученик Георгије. Од 9. века овај Светитељ се на иконама приказује у позицији онога који пробада аждају. Аждаја је приказивана на разне начине, на неким иконама има крила, иза ње је пећина или језеро, али сва тумачења јединствена су у томе да она представља нечисте и зле силе, конкретније самог ђавола. То што је Свети Георгије приказан како убија аждају казује да се светитељи, свети људи Божији, наша Црква боре против сила зла и против самог ђавола. Стефан Немања у својој Студеници, одмах уз улаз у Студеничку цркву, поред Богородице, дао је да се исклеше скулптура Светог Архистратига Михаила, чиме се најављује будући догађај, велика борба против сила зла. На трифори Студеничке цркве, на прозору олтара приказано је коначно одвајање добра и зла, оно што је лоше на једну страну, а оно што је добро на другу“.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

„По последњем догађају, када дође Христос Судија биће уништена та аждаја, биће уништен грех, а то ће извршити Христос другим Својим доласком, Он ће убити антихриста дахом уста својих, то јесте Светим Духом. Победа над силама зла биће извршена када дође Христос Судија и кад се буде збио Страшни суд, уништење греха и ослобођење од смрти, не само човека него читаве творевине. То што Светог Георгија видимо како пробада аждају, а она је још увек жива, значи да сви ми хришћани треба да се, на неки свој начин, укључимо у ту борбу, јер има много да издржимо и ко зна колико ће генерација проћи до тог догађаја када се васпостави Царство Божије. Хришћани изводе себе пред тај суд много раније и боље је да се то деси сада, него да чекамо да се деси касније“, рекао је у својој бесједи о. Тихон, игуман манастира Студеница, додајући:

„Каже Свети Јован Лествичник да је молитва предсказивач будућих добара и предзнак вечне славе, али он каже и следеће за онога ко се истински моли – Молитва је суд Господњи, суђење пред престолом Његовим пре Страшног суда. Дакле, драга браћо и сестре, човек изводи себе на тај суд не би ли у себи уништио силе зла, а прво их разоткрио пред самим Христом Судијом. Један Свети, који се много молио Богу у 11. веку и писао о својим искуствима борбе против сила зла у себи, каже: У садашњем животу уколико уз помоћ покајања, слободно и драговољно уђемо у Божанску светлост, ми видимо да смо оптужени и да нам се суди, па ипак захваљујући Божанској љубави и милости, оптужба и суд изричу се тајно у дубини наше душе, а ради нашег очишћења и отпуштања наших грехова. Само Бог, браћо и сестре, и ми сами видимо скривене дубине наших душа“.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

„Они који за овог живота прођу кроз сличан суд не треба да страхују од другог суђења. За оне, пак, који не желе да из овог света уђу у светлост како би били оптужени и суђени, за оне који мрзе светлост, други долазак Христов ће открити светлост која је привремено била сакривена и раскрити све што је било тајно. Све што скривамо данас, не хотећи да откријемо дубине наших душа у покајању, биће откривено у светлости, пред лицем Божијим, пред целокупним космосом и оно што смо у стварности биће јављено нескривено. Дакле, хришћани изводе себе на светлост суда Божијег пре Страшног суда да би се ослободили и задобили сигурност спасења већ сада, јер оно што скривамо сада, свакако, ће бити откривено пред целокупним светом и космосом у дан доласка Христа Судије“, поучавао је Високопреподобни Архимандрит Тихон.

Празнично сабрање поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, захваливши свим људима добре воље, који су на различите начине, помогли прослављање јубиларне свечаности Ђурђевих Ступова, катедралног манастира наше Епархије.

„Призвани смо од Бога поводом овог великог јубилеја да, прије свега, заблагодаримо Божијој милости, Божијем дуготрпљењу и љубави Божијој која се за ових осам вјекова изливала преко светиње Светог Великомученика Георгија на народ који се овдје сабирао, на ове горе, на наша огњишта. Од овог духовног огњишта, драга браћо и сестре, имали смо огањ и у нашим домовима, који нас је кријепио и гријао те смо добијали снаге да сачувамо своју вјеру, да носимо свој крст, да свједочимо своје хришћанско и српско име, да свједочимо љубав према Богу, према нашим светињама и прецима, да се молимо за будућност нашег потомства“.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

„Благодарим вам свима који сте се сабрали, који сте нас подржавали у нашим трудовима да започнемо ове јубиларне свечаности. Велики је број људи из Берана, Подгорице, Београда, из Чикага и других крајева овог бијелог свијета којима бих требао лично да заблагодарим овом приликом, али то је немогуће. Исто тако, свака добра мисао, лијепа ријеч и добра жеља за прославу овог јубилеја нама је и подршка и помоћ. Благодарим Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, који је благословио да нам дође Преосвећени Епископ липљански Г. Јован, наш драги пријатељ који нас посјећује често и грије својом љубављу, доносећи нам благослов распетог Косова и Метохије. Благодарим оцу игуману Архимандриту Тихону који нам је од наше најљепше, најзнаменитије светиње Свете лавре студеничке, донио благослов Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог“.

„Благодарим господину Зорану Лутовцу, амбасадору Републике Србије, благодарим госпођи Оксани Сљусаренко, амбасадорки Украјине у Црној Гори, свима нама познате личности и пријатеља наше Цркве, која је увијек, када год се пружала могућности, била са нама приликом наших свенародних сабрања. За наше данашње окупљање веома је заслужан и кум славља г. Јован Лончар, који је превалио далеки пут из Чикага до Берана и није му било тешко, нити далеко да са својом породицом, родбином и пријатељима дође и посвједочи љубав према овој светињи. Хвала свима вама, драга браћо и сестре, Божији благослов нека вас грије, свјетлост Васкрсења Христовог нека вас обасја и слава Његова, а то је слава Царства Небеског, нека вас благодатно заступништво Светог Великомученика Георгија Побједоносца увијек води, нека вам дарује побједу у свим искушењима, јер је он заштитник свима којима је потребна милост и заштита Божија“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

На ријечима братске добродошлице надлежном Епископу Г. Јоаникију и сабраном народу захвалио је Преосвећни Владика липљански Г. Јован, преносећи благослов Његове Светости Патријарха Иринеја.

„Одавде су Васојевићи све до Шумадије проносили барјак слободе. Одавде је засијала слобода први пут послије вишевјековног ропства. Нимало случајно, овдје гдје је Свети Георгије благословио све, тако је обновио нас, наш народ, државу, нашу Цркву“, казао је у свом слову Епископ липљански Јован.
Послије светог богослужења преломљен је освештани славски колач. Домаћин празничног славља заједно са Епархијом будимљанско-никшићком био је г. Јован Лончар.

У послијеподневним сатима традиционална свечана празнична Литија прошла је кроз центар града. Литија вјерног народа, свештенства и монаштва, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, кренула је из порте Ђурђевих Ступова према Саборном храму Светог Симеона Мироточивог, који се гради у центру Берана. Пролазећи главним улицама, уз пјевање тропара и читање Светог Јеванђеља, Литија се потом вратила у Манастир, гдје се народу још једном обратио Преосвећени Владика Јоаникије.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

Празновање Светог Георгија настављено је у манастирској порти. У програму свенародног славља учествовали су: КУД из Берана, хорови Свете мати Анастасије и „Колибри“, пјесници, народни гуслари и бесједничари.

Духовна академија поводом Ђурђевдана

Поводом јубилеја – 800 година постојања древне немањићке задужбине и стоном мјесту Епархије будимљанско-никшићке, Црквена општина Беране организовала је уочи Ђурђевдана, у недјељу 5. маја на празник Васкрсења Христовог, духовну академију, која је одржана у беранском Центру за културу.

Скуп је благословио и одржао поздравно слово Преосвећени Епископ Јоаникије, а пригодну бесједу одржао је књижевник Илија Лакушић.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

„Ова епархија има дугу, осмовјековну историју. Њен оснивач, познато је, био је Свети Сава, а ктитор самог Манастира, његов синовац Првослав. Историја каже да је нареченом Првославу дато да буде ктитор Манастира, али уз раме Светога Саве светитеља, просветитеља, писца и творца провиђења, књиге и школе. И то би рођење овог здања, са првим епископом Јаковом и, како би рекла Библија, би рођење прво и живот први. Тако је почела велика историјска прича од Јакова до Јоаникија. А та прича је суштина живота овога краја по свим основама. То је прича дуга осам вјекова, чији је јубилеј обиљежен прије коју годину“.

“На овом балканском раскршћу и Манастир и куће около њега, и Метох и њиве, и свештеници и народ, нијесу престали да се боре за свој живот, за своју наду и вјеру. Живјело се у огњу окупације и терора – тако се у првој половини 18. вијека (1738) први пут нашао у диму непријатељског огња. И би паљење прво, страдање и посустајање прво. Но, Црква јесте тијело које се у нади и вјери обнавља, па су Ђурђеви Ступови устали и опет били оријентир живота и борбе за слободу. А 1825. године сотона се покрену опет и запали све што горети може и би паљење друго и би страдање Цркве и народа друго. Па опет се страдање уз огањ понови 1862. године, па тешке 1875. би паљење четврто и устајање четврто. И на улазу у 20. вијек, 1912. године, Манастир оде у огањ и дим, па опет устајање из огња и живот у нади и вјери. У сјећању вјерног народа неће се гасити успомена на слугу Божијег Епископа Пајсија, који је жив одран и висио на вратима овог здања и вјере. И тако све од Јакова до Јоаникија Владике будимљанско-никшићког, нашег богоугодног домаћина“, нагласио је Лакушић, поручујући:

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови код Берана

“Кад већ пратимо оно славно вријеме, када су ослобађање и слобода биле свете ствари, а свијест о томе трајала и у Цркви, у најчистијим облицима људске тежње и промишљања, као синоним Ђурђевих Ступова често се успоставља значај Мојсија Зечевића, духовног и световног првака Васојевића и Црне Горе. Он је, прво са Светим Петром, потом и са Петром Петровићем Његошем, допринио учвршћивању Црне Горе и њених територија у границама какве данас имамо. Он је дао темеље онога што је касније прихватио и, у свом војничком и политичком животу, досљедно спроводио војвода Миљан Вуков Вешовић“.

“Уважени пријатељи Ђурђевих Ступова, створитељи и обновитељи овога светог здања, велики је спректар разлога због којих помињемо име и славу Ђурђевих Ступова. И славу Светог Ђорђија, мукотрпца и побједоносца. Оног који је побиједио аждаху, али још више онога који је постао симболом борбе добра и зла, симболом борбе за здравље и слободу, како човјека, тако и свега што слави живот. Оног који се својом светошћу борио на страни добра, Цркве, свештенства, вјере и наде да се вриједи борити на страни вјечног и сваког конкретног живота. А борио се више штитом него мачем. Штитио се увијек, а непријатеља уморио само једном - када је аждаха кобно зинула на народ и светињу. Зато је Свети Ђорђе у темељима и на крову у свим манастирима и црквама, као и остали свеци који се својим моћима боре на страни добра. Та је борба трајала у рукама и душама овог народа. Трајала је, како би то у оваквим приликама рекле свете књиге, - од Јакова до Јоаникија. Ми смо се окупили у вјери да ће тај живот и љубав у њему, трајати и даље, како се каже, на вјеки вјекова. Да овом манастиру и његовом старатељу и свештенсту пожелимо дуг живот, здравље и славу. Браћо и сестре, хвала вам што својим присуством, вјером и заједничком снагом, подупирете васкршњу и ђурђевданску славу“.

У академији су учествовали: етно-група “Траг“ из Бања Луке, хорови “Колибри“ и “Свете мати Анастасије“ из Берана. Водитељ програма била је Ивана Масловарић.

Светигора

Вијести