Прослављена слава манастира Свете Тројице у Мајсторовини код Бијелог Поља  

Слава манастира Свете Тројице у Мајсторовини код Бијелог Поља, на празник Силаска Духа Светога на Апостоле – Педесетницу,  прослављена је Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије. 

Током Литургије, Епископ Методије је у чин чтеца произвео Милорада Балтића, професора историје.  

У оквиру Литургије крштено је четворо људи - Богдан, Љубомир, Граница и бебица стара свега 40 дана -Николија.  

 

Благослов Светог Мардарија Љешанског и Либертвилског из Чикага вјерницима је донио архимандрит Серије Пушкар, који је у слову поуке послије прочитаног јеванђељског зачала осврнуо и на празник постојања васељенске Цркве Божје - Тројицу Свету - Бога Оца, Сина и Светога Духа. Он је подсјетио на јеванђелско прво читање у којем фарисеји прилазе ученицима Христовим питајући их да ли их је Христос преварио, да ли су његове ријечи биле превара, указујући да и ми данас, када свуда по свијету постоје разне преваре од стране власти, медија, морамо да пазимо чијој ријечи се приклањамо. 

“Морамо да пазимо, да обратимо своју пажњу чиме се ми хранимо, шта једемо и шта пијемо. Морамо да обратимо пажњу, браћо и сестре, ако смо прави православни Хришћани, као што видимо, нашу браћу и сестре који се данас крстише, да наша храна буде та Ријеч Господња, да се ми  хранимо  Тијелом и Крвљу, Господа и Бога и Спаса нашега, да нам то буде оно што уносимо у себе и чиме се хранимо, а не сујета овога свијета.”

”Чули смо и у другом одломку како се ријеч Божја – Јеванђеље, шири по цијелом свијету, тиме што се додају нови чланови Цркве Христове, који су се крстили у име Оца, Сина и Духа Светога”, бесједио је високопречасни архимандрит Сергије, додајући да то значи да је наше јединство увијек у Господу нашем Исусу Христу и да нас не може ништа раздијелити, позивајући на чување православне Светоотачке вјере издржавањем свих искушења овога свијета и хранећи се увијек ријечју, Тијелом и Крвљу Господњом. 

 

Честитајући  славу ”огњевитог и духовног мјеста Мајсторовине”, Епископ Методије је казао да су се овдје вијековима генерације духовно гријале и напајале оном живом, живоносном и животворјашчом водом о којој је Христос у данашњем Јеванђељу говори, коју само Он даје и од које нико неће ожедњети. 

“ И они који у Њега вјерују, из дубина њихових бића извираће ријеке воде живе, а то значи благодат Духа Светога као главни и основни смисао и циљ нашега постојања и живота овд‌је на земљи. Основни и главни задатак је задобијање Духа Светога, кроз изворе које нам је Господ дао - Свете Тајне”, бесједио је Владика Методије. 

Честитајући новокрштенима, Владика је потврдио да без обзира колико мјесеци, година старости неко има овд‌је на земљи, да никада није касно за Свету тајну Крштења.  

“А кроз та врата светих тајни изобилне ријеке благодати Божје извиру и напајају наше биће, које није само тијело, него је и душа и хране да се оне могу развијати и да се развијају и сазријевају у истинске и праве  личности, јер је Црква Божја, чији рођендан данас славимо, и све тајне које се у њој савршавају једна својеврсна ликоливница. Кују ликове истинских и правих људи у сваком човјеку понаособ да узрастају у мјеру раста висине Христове за живот вјечни. Бог који је од своје превелике љубави према свему створеном сишао овјде међу нас људе и узео природу људску и постао раван нама у свему осим у гријеху, и постао човјек, да би оно што је Божанско и за нас недокучиво, недодирљиво, несазнајно постало дио нас и да се ми са тим Божанским кроз Христа сјединимо јер је Он у својој Личности на сву вјечност сјединио божанско и људско. Зато је Он Богочовјек, зато вјерујемо Његовим нелажним ријечима којима је говорио и проповиједао на овој земљи, на којој и данас до краја вијека говори и сабира народ свој, словесне овце своје под окриље своје”, казао је Владика Методије. 

Осврћући се на рођендан Цркве, Владика Методије је казао да је ово рођендан и свих нас понаособ, као чланова Цркве, истичући да је данас прецијењен индивидуални живот нарочито у западној култури, гд‌је је човјек као индивидуа обоготворен, као да је смисао он сам за себе и његово постојање. 

 

“ Никада то није било у нашем народу, никад се наш народ није сам веселио, увијек се коло играло, хватали су се људи у коло и заједно играли,  жалостили се и туговали,   веселили и Бога прослављали саборно, јер је једини наш смисао саборност. Тако смо скројени и створени да саборно живимо у заједници једни са другима”, казао је он. 

Објашњавајући ријечи Господа у данашњем Јеванђељу, да ће “ Царство Небеско доћи невидљиво”,  Владика Методије се питао како би смо га онда могли препознати, ако је невидљиво и ако нема географске одреднице и мјеста, гд‌је би смо са сигурношћу могли да знати да ћемо га ту и пронаћи, а да ћемо га открити кроз међусобне односе који невидљиво граде то Царство. 

 “Ако они буду засновани на љубави, милости, Јеванђељу, пожртвовању, на доброти једни према другима, ту ће се створити простор и атмосфера Царства Божјега. Ако ти односи буду супротни од оних како Бог од нас захтијева и тражи онда ће бити Царство сатанино. Дакле, све је на нашим међусобним односима, они су ти на којима се гради или ово или оно царство. Зато смо се ми овд‌је сабрали, да сви једни друге друге међусобно загрлимо, опростимо ако имамо шта једни другима, јер су те ствари мале и безначајне наспрам толике љубави и милости Божје, и тог океана који се излива кроз данашње празнике на цијели род људски”, истакао је Владика Методије. 

Након резања славског колача, домаћин славе Бојан Дабетић предао је дио славског колача Ђорђу Ђоговићу, који се пријавио да буде домаћин славе следеће године.

 

Он је честитао славу игуману древне светиње, јеромонаху Андронику, који ‘годинама обнавља ову светињу, камен по камен, градећи своје спасење и спасење свих оних који му помажу на том путу.

Захвалио се и фрескописцу Дејану Јовановићу из Новог Сада, који полако и са љубављу и трудом својих руку, фрескописао више од половине храма.