Света Архијерејска Литургија у Ђурђевим Ступовима

На празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра 2013, Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије служио је са свештеномонаштвом свете обитељи Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

У току Литургије, Преосвећени владика бесједио је о овом великом празнику свете Цркве православне. Бесједу доносимо у цјелини.

"Од настанка свијета па до данас зло, демонско па и људско много је пута показало своје лице у историји, али ријетко када онако као оном приликом када је скован демонски план за убиство Светог Јована Крститеља, а његовом убиству претходило је хапшење и затвор. Страшно је то кад је неко неправедно оклеветан, још страшније кад је вргнут у тамницу, а најстрашније када живот праведника Божјег буде жртва зла, пакости, зависти, гријеха, нечистоте, јер када се догађају убиства ту није само један елеменат зла него се удруже сви елементи зла, а први елеменат зла је нечистота. Тако се, заправо, зло и зачиње, у нечистоти, нечистоти мисли, нечистоти намјера, нечистоти дјела, а видимо како је то било у случају Светог Јована Крститеља."

"Много је било зла у свијету, али ово зло прељубништва и то обијесног прељубништва, када брат брату отима жену, користећи се земаљском влашћу, положајем, силом, новцем, другим неким средствима, као што је то било са безбожним Иродом, који је отео жену брата својег. Не зна се гдје се веће зло улегло или у Ирода или у ту несрећну жену, макар је то тако изгледало за почетак, али веће је зло било у тој жени, јер када је Свети Јован изобличавао Ирода за тај гријех, а имао је разлога више зато што је Ирод вођа народа, он је власт, а ако онај који је на власти чини такве гријехе, даје примјер свима осталима, онда се цио народ исквари, јер то он показује, хоће да посвједочи као нешто добро. Све оно што ради један владар хоће људи да оправдају да је добро, а није добро. Владари су људи на већим искушењима, врло често у већим гријесима него обичан народ и најчешће, али, видимо, како се још веће зло било укоријенило у души несрећне жене, која је била подложна не само најгорој тјелесној страсти, него и највећем душевном злу. Када је Свети Јован изобличавао Ирода он је то њему донекле и узимао за право, иако то није говорио, али је видио светост и праведност Светог Јована. С друге стране, знао је колики углед има пророк Божји у народу па није био вољан да га баш убије, али, ето, нађе се ко је вољан и нађе се онај или она која је искористила један моменат када су страсти људске узавреле, приликом Иродовог рођендана, када је било свирке и музике и уживања на онај старински начин, а ту није било мјере, па у једном моменту одушевљења Иродовог због игре и пјесме кћерке Иродијадине, он обећа да ће учинити шта год хоће, а њена мајка јој дошапну Тражи главу Светог Јована Крститеља. И зло увијек тако дјелује мислећи да ће чињењем још већег зла ријешити своје проблеме и побиједити добро, побиједити праведника Божјег и правду Божју и да ће се тако оно зацарити, међутим, оно управо тако и показује своју немоћ. Зло је привремено моћно, али оно само себе изједа, оно само себе поткопава, само себе уништава. Онај који држи зло или гријех или мрак или таму или завист или нечистоту у својој души, сами га ти гријеси и тај мрак разједају и уништавају. Не треба му други непријатељ."

"Таква се показала немоћ управо убиством Светог Јована Крститеља. Тријумфовао је Свети Јован као пророк Божји, онај који се вјечито бори за правду и спреман је за правду и за истину Божју, за ријеч Божју и за бригу о душама људским да положи своју главу. И положио је. Тако је живио Свети Јован Крститељ носећи крст, сараспињући се свом Спаситељу Господу нашем Исусу Христу, будући Његов претеча. Био Му је претеча у свему, и својим проповиједима, и примјером светог живота свијетлио је па су многи питали да он није Христос. Има ли таквог праведника, може ли се родити таквог праведника као што је Свети Јован Крститељ. И, заиста, он је највећи рођени од жене, он се смиравао пред Господом, слушајући те ријечи говорио је истину, оно што је истински осјећао Долази за мном Онај Који је прије мене, то су мало чудне ријечи, али истински је тако, јер тиме указује на Сина Божјег када говори да је Он прије њега, да је Он прије свих вјекова, Долази за мном Онај Који је прије мене, Коме ја нијесам достојан одрешити свеза на обући Његовој, указујући тиме и на Божанство Христово и на достојанство Њега као Спаситеља, оваплоћеног Сина Божјег Богочовјека, Онога у Коме једино имамо спасење и мир и живот вјечни."

"Он је у Господу свом нашао спасење и мир и живот вјечни, а нарочито зато што је био Његов претеча и примјером светог живота, идући пред Њим као свијећа запаљена, говорећи, опомињући народ, јављајући се као глас вапијућег у пустињи да пробуди људске савјести. Када је пострадао изобразио је, заправо, смрт Господњу која ће наступити ускоро после његове смрти. Његова смрт, такође, је била смрт праведника, она смрт која заправо преноси праведника у нови живот и омогућава му ново дјеловање, па Ирод када је чуо како Христос чини чудеса, како говори и шта говори, он је казао ваистину васкрсе Свети Јован Крститељ из мртвих, осјећајући да је он жив. Онај који је наредио да се посијече његова глава, највише је осјећао колико је Свети Јован моћан и послије смрти. И говорио је Он устаде из мртвих, знајући да га није убио него да је убио самог себе и да он и несрећна његова незаконита супруга, да живи сиђоше у гроб, а да је Јован Крститељ вјечито у Богу жив и у Цркви Божјој жив и да вјечито опомиње наше савјести: Покајте се јер се приближи Царство Небеско. Он је Претеча Христов и када је говорио о Царству Небеском говорио је о Христу, о ономе што Он доноси, увијек указујући само на Христа, али се и Њему саображавајући тако да многи, који су само видјели Светог Јована Крститеља, помислили су и питали се да он није Христос. Он личи на Онога о Коме су пророци говорили и прорицали да ће доћи Спаситељ цијелог свијета, цијелог човјечанства. Он је само био глас Онога Који долази и Његов претеча и зато овај дан јесте дан туге због тога што се догодило са једним праведником на такав начин, али је истовремено дан највеће славе, јер они који свједоче истину у овом свијету најчешће је свједоче својом крвљу, потврђују својом крвљу, а на крају, врло често и својом главом. Примјер свима је Свети Јован Крститељ, велики пророк, крститељ Христов, велики наш молитвеник, велики заштитник, велики избавитељ, јер нас увијек приводи избављењу, увијек нас приводи покајању, увијек нас приводи Христу Господу."

"Њему слава, част и поклоњење у вјекове вјекова. Амин.“