Свети Симеон и Свети Сава остварили су тајну вјечног Божанског очинства и синовства
Светосименовском свечаношћу, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране, прослављен значајан јубилеј – 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог, коме у спомен се подиже Саборни храм у центру овог града.
Уочи самог празника Преподобног Симеона Мироточивог, у понедјељак 25. фебруара, у беранском Центру за културу, одржана је свечана духовна академија. Поздравно слово на овом сабрању имао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, док је празничну бесједу одржао Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. У културно-умјетничком програму академије учествовали су народни гуслар Вујадин Добрашиновић, црквени хор Свете мати Анастасије, КУД “Коло“, дует проф. Драгана Поповић, виолина и Дејан Вучетић, хармоника, берански Колибри, студенти и ученици беранских основних и средњих школа.
На празник Преподобног Симеона Мироточивог Свету Архијерејску Литургију, у цркви Преображења Господњег у Беранама, служили су Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени Епископ Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом наше Епархије. Вјерном народу ријечима надахнуте бесједе обратио се Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, који је казао да у близини Ђурђевих Ступова, вјековног сабиралишта Цркве Божије, ниче храм посвећен Светом Симеону Мироточивом, Светом Стефану Првовјенчаном и Светом Оцу нашем Сави. Тај храм, према ријечима Митрополита Амфилохија, свједочи да „човјек у којег се Бог усели, кога се Бог дотакне, остаје и опстаје, те ниједна земаљска, ни небеска сила ту личност не може да избрише из Божијег памћења и људске историје“.
“Свједок тога јесте, управо, Преподобни Отац наш Симеон Мироточиви, владар, жупан рашки, који је српски народ, српске земље не само физички објединио него га, заједно, са својим изданцима, свештеним синовима Савом и Стефаном просвијетлио свјетлошћу Божије истине, свјетлошћу богопознања, крстио га именом Оца и Сина и Духа Светог и убројао у изабране Божије народе. Зато његов спомен, његово свједочанство, његово присуство остаје неизбрисиво, без обзира шта и како људи радили, без обзира којим путем ходио његов народ, а догађало му се да није ходио његовим путем, него је ходио и беспућима у древна, а и у новија времена. Он, Преподобни Симеон, сасуд Божије благодати, храњен са својим синовима Светим, са својом супругом Анастасијом, Аном и заједно са својим потомцима, храњен Христовом љубављу остаје непрекидно са нама и међу нама и увијек изнова обнавља се у нама његов спомен, његово свештено свједочанство, обнавља се његово дјело, њиме се и ми обнављамо као појединци и као народ“, рекао је Архиепископ цетињски.
Он је истакао да у Европи, а можда, чак и у свијету, не постоји још неки народ чије су вође и духовно и тјелесно били светитељи Божији. Свети Симеон, који је утемељио српску државу и његов син Свети Сава, који је утемељио Цркву Божију у тој држави и том народу, отац и син, обојица Светитељи, остварили у себи ону тајну вјечног Божанског очинства и вјечног Божанског синовства, заједницу љубави Оца и Сина Небеског.
“На тој заједници, на тој Божанској тајни, на тој њиховој љубави очинско-синовској, они су утемељили биће овог народа на светости и светињи, утемељили државу не само на пролазним темељима, постављајући пролазне и промјењиве земне границе него су је утемељили на камену крајеугаоном, вјечном и непролазном Христу Богу нашем, уграђујући свој народ и државу његову у ону Божију државу, отварајући јој хоризонте за вјечно Божије непролазно Царство“.
“И они су кренули путем тог Небеског Царства, призвавши и свој народ Богом им даровани, од Бога призвани, том Небеском Царству да овдје на овој земљи, на том светом мјесту које је Бог подарио њима и њиховом народу, да ту, као у гнијезду, сазријева њихов народ, да добија крила, да крилати, као што у гнијезду птичијем окрилате младунци птичији, тако да народ у том гнијезду, Божијем гнијезду, саграђеном руком Симеона и Саве, сазријева, расте, узраста и да задобија мјеру Царства Божијег непролазног, убрајајући се у изабрани Божији народ. Благодарећи том избрању Симеона Мироточивог и синова његових свештених, сав народ је изабран, и кренуо је од овог земног града оном Божијем непролазном граду Светом Небеском Јерусалиму“, бесједио је Архиепископ цетињски.
Владика је поручио да је стога велики Божији дар градња храма Светог Симеона Мироточивог и дивно знамење свима, нарочито житељима Берана, чијом љубављу и трудом се подиже ова светиња Божија.
“Овај храм представља наставак, који је израстао органски из Ђурђевих Ступова, немањићке задужбине кнеза Првослава; овај храм израста као што израстају и друге светиње. Тако увијек и бива кад се посије свето сјеме у једну земљу, из ње ничу младице, изданци који увијек доносе и рађају плодом. Ево једног плода и нека Бог благослови Владику, вашег духовног оца Јоаникија и све вас, да вам да снаге да овај храм што прије буде окончан, златним крстом закићен, украшен љепотом, да би се кроз његову љепоту и преко њега, и ми уграђивали у ту свету симеоновско-светосавску грађевину, грађевину светог града Јерусалима, грађевину саздану Божијом и човјечијом руком“.
На ријечима архипастирске поуке Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију захвалио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
“Захваљујем Вам Ваше Високопреосвештенство, што сте на овај свети, велики празник и на славу овог светог храма, који градимо, дошли да се заједно Богу помолимо, да нас укријепите ријечју јеванђељске истине. Донијели сте нам своју љубав и свој благослов, од срца Вам хвала и нека Вам Бог дарује снаге и силе да носите свој крст као Митрополит црногорско-приморски и као Епископ буенос-ајрески, гдје обједињујете наш народ, сабирате изгубљене овце дома Израиљева“, поручио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
Током Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач. Владика будимљанско-никшићки заблагодарио је г. Милошу Бакићу, домаћину славља и његовој породици, који се потрудио да са Црквеним одбором и свештеницима буде домаћин овог великог Светосимеоновског црквено-народног сабора, на којем се, у заједништву и љубави, наставило прослављање имена Божијег и Светог Симеона Мироточивог.
