Књига „Информбиро у Црној Гори“, аутора Драгана Радевића, представљена у Беранама

У сали Полимског музеја у Беранама, у четвртак 12. септембра 2019, одржана је промоција књиге „Информбиро у Црној Гори“, новинара и публицисте Драгана Радевића.

Књига „Информбиро у Црној Гори“, аутора Драгана Радевића, представљена у Беранама

Књига, у којој се налази 3.999 имена људи који су били заточеници Голог отока, од којих су 150 биле жене, а најмлађи логораш имао 13 година, док је из самих Васојевића било процесуирано 864 лица, говори о периоду од 1948, када је дошло до сукоба Тита и Стаљина, све до 1988. када је Голи оток затворен.

У представљању књиге учествовао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је навео да публициста Драган Радевић својим књигама покреће изузетно важне теме, које су, сматра, потискиване, прилазећи им на другачији начин, него што је уобичајено.
Сматрајући нову Радевићеву књигу веома корисном, Преосвећени Епископ је казао да је ово веома сложен проблем, који се може сагледавати са више страна и кроз више личности, а најприје кроз Ј.Б. Тита.

„Да комунизам није дошао са источне, руске стране и као нека руска прича, сигурно је да га наш народ никада не би прихватио, а с друге стране, да није било Срба, који су ту причу прихватили као неку изворну руску причу о хришћанској правди, која се сада саопштава на један нови начин“, оцијенио је Владика Јоаникије.

Чим се утврдио на власти као „лукави препредењак и гангстер“ Броз се одрекао Руса и највјернијих српских комуниста, указао је Владика, додајући да се прича о Голом отоку може посматрати и из угла реаговања Запада на гулаг, који је био много ближи, него Стаљинови гулази по Русији о којима су много причали.

„Али, о нашем гулагу, зато што су ту били људи који су вољели тадашњи Совјетски Савез, нико од њих није проговорио ни ријечи, нити о злочинима, нити о неправдама и могао је Броз да ради од Срба, који су вољели Русију, шта му је год било драго, да их убија, мучи, понижава, као што је и чинио. Када се год њима таквима да прилика неће пропустити да учине оно што им је на души“, констатовао је Његово Преосвештенство.    

Нагласио је да је са наше, српске стране ово био један српско-српски сукоб.

„Да видите како се измијене људи када са врха власти дође налог шта треба да се чини, па од дојучерашње браће, пријатеља и сабораца одједном имаш шпијуне, иследнике, мучитеље, крвнике и свашта још што може да буде. Ето ти сваког зла у нашем народу. Не бих ово причао да енигма Голог отока не остаје и даље, није то прошлост, то је у нама, и Црна Гора, која не трпи неистомишљенике под руководством ове усрећитељске власти претвара се, полако, цијела у нови Голи оток“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Ову причу, како је навео, он доживљава и са религиозне стране.

„Голи оток има и своју религиозну димензију са различитих нивоа, прије свега, ови људи који су хапшени, затварани, који су претрпјели такве муке и понижења, дакле, огромна већина, нико од њих није промијенио своје осјећање према Русији. Може ли то бити, а да ту нема нека религиозна димензија, религиозни садржај. То је била, просто, вјера у Русију и љубав према браћи, па, чак, многи од њих, нити су ревидирали, нити их је на то неко могао наговорити. Задржали су тај понос до краја живота“, истакао је Владика Јоаникије.
Напомињући да голоотички проблем треба гледати као српско-српски сукоб, Преосвећени Епископ је указао и на прогон четничких породица, послије `45. године, када се Броз утврдио на власти.

„Четничке породице су живјеле у страху и био је терор над њима. Притисак према четничким породицама попустио је, и то је неко чудо историје, тек кад је „пукло“ међу њима, али, наравно, никад до краја. Не говорите да су безгреши били ови људи, чинили су и они многи злочине, били злоупотребљени, па је било и оних који су жестоко у име комунизма пребијали своје најближе, а касније дођу, па и њега хапсе и пребијају, исто као што је он пребијао“, рекао је Његово Преосвештенство.

Он је захвалио аутору књиге Драгану Радевићу што отвара наше теме, којима треба приступати са више страна, јер је то, сматра Владика, многодимензионална прича.

„Нијесам био љубитељ ових тема, о Голооточанима, о Информбироу. Дуго времена сам на то гледао као на сукоб у оквиру једне идеологије, чак сам мислио да су комунисти били још фанатичнији, међутим, сад то гледам мало другачије. Ипак су вољели Русију и ту видим нешто честито; без те честитости не би били такви карактери, а већином су били карактерни људи. Знам доста прича из мог краја о томе; иако су страдали и били понижени, нијесу попустили. Честитост, која је била дубља од свега, та веза и љубав према Русији, која је наслијеђена, дефинисало је њихове карактере и зато им се много шта може и опростити, иако и они нијесу без гријеха“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

У промоцији су учествовали: проф. др Драгомир Кићовић и професор историје Горан Киковић, а сабранима се обратио и аутор г.-дин Драган Радевић.  

Књига „Информбиро у Црној Гори“ доноси податак да је било процесуирано више од 55.000 људи.      

 

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe