Протојереј-ставрофор Слободан Јокић у Жупском манастиру: Срце нашег Митрополита Амфилохија било је Олтар љубави Божје

Светом Литургијом и ломљењем славског колача манастир Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој прославио је, у суботу 31. октобра 2020. два велика празника и храмовну славу.

Протојереј-ставрофор Слободан Јокић у Жупском манастиру

Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског сабраном народу и сестринству Жупског манастира, честитао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никкшићки.

Указавши на ријечи Светог Григорија Богослова: Човјек је слава Твоја Господе, поставио си га за анђела и за појца славе Твоје, отац Слободан је навео да ове ријечи, на најдубљи начин, говоре о човјековом назначењу и смислу његовог постојања, да буде сјај и слава Господња.

Ако човјек, додао је он, нема сјаја и славе Господње, онда се губи смисао његовог постојања, човјек више није икона Божја, него је прах и пепео.

„Данас славимо два велика свјетила Цркве Божје, који су испунили овај завјет и овај аманет Господњи, Светог апостола и јеванђелиста Луку, љекара, писца, сапутника апостола Павла, свједока, који нам је оставио и записао прве дане хришћанске заједнице, заштитника ове свете обитељи, овог нашег крилаша у коме се сабирамо вјековима, о коме се брину на најдивнији начин наше благословене сестре“.

„Славимо данас Светог Петра Чудотворца, миротворца, државника који је мирио браћу своју, који је носио пламен огњени у себи, ријечју и мачем истине и правде, који је био звијезда водиља и свјетило, који и данас сија, заштитник Црне Горе и цијелог свијета“.

„Данас се тим дивним Светитељима придружио човјек Божји, слуга Божји Амфилохије, вод небеске војске, како му је и име, човјек чије је срце било Олтар љубави Божје. На том олтару љубави Божје сви смо приносили себе, а он нас сабирао и грлио и стављао на тај олтар да га приноси Господу“, казао је о. Слободан.

Поручио је да је мала васељена, и свијет и универзум да смјести срце Амфилохијево.  

„Можемо о њему говорити као Митрополиту, књижевнику, богослову, писцу, државнику, пјеснику и ко зна шта све још, али оно што је, по мени, најистинитије је да је био наш Учитељ и наш Отац, као што је њега Отац Јустин учио да животу без страха постави питање. Учио нас је да овим животом не тумарамо као долином смрти, него да ходимо уздигнута чела, као људи и као браћа и сестре. Учио нас је да љубимо један другог, и да ништа не дугујемо један другоме без љубав. Учио нас је да љубимо непријатеље, које и сам љубио, иако су му много зла, неправде и клевете нанијели, али у оном срцу олтару љубави Божје било је мјеста и за њих, и за сваког човјека, и сиромаха и богаташа, и за неукога и за образованог, и за државнике многе овог свијета са којима се сретао“.

„Учио нас је да се не бојимо смрти, јер је смрт побијеђена. Јуче, у болници, много тужан, као и сви, душе скршене и срца сломљена кад смо чули да се упокојио, кад сам видио његов лик рекао сам: Овдје нема смрти, ово је Васкрсење. На лику том није било страха, ни ничега, само је било васкрсење Христово, које је свједочио, којим је живио и које се у том тренутку пројавило, у тренутку истине, у тренутку кад одлази Господу своме“, бесједио је отац Слободан.

Додао је да се од тренутка кад је видио лик Митрополитов, сада утјешен, са свима поздравља ријечима: Христос васкрсе.

„Јер тај лик, и његов живот је био у знаку васкрсења Христовог. Зато се ова туга претвара у радост, зато се срце наше, негдје, већ, радује, остали смо сироти овдје на земљи, али смо постали богати на Небу. Постали смо богатији за једног Свеца Божјега, за угодника Божјег, без икакве сумње. Све нас је он родио, да будемо ово што данас јесмо. Иако смо грешни и мали, али нас је учио какав човјек треба да буде – да буде слуга и сјај славе Божје. Он је то био и тај нам је аманет оставио“, казао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, поручивши на крају:

„Радује се Амфилохије, праведни, јер си из смрти прешао у живот. Радуј се, јер си са земље отишао на небо и то, управо, на овај дан и ове дане кад славимо Светог Петра Цетињског и онога кога си ти прославио Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. Сад су три свјетила Црне Горе која ће сјати у будућности. На исти дан да их славимо, и Петра првог, и Петра другог и Амфилохија Цетињског и Црногорског и васељенског. Нашем Митрополиту Царство небеско, живот вјечни и молитве за небеским заступништвом“. 

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe