Задушнице у цркви Светог Николе у Никољцу

На празник Светог мученика Арету и Задушнице јесење (митровске), 6. новембра 2021. Литургију, у цркви Светог Николе, у Никољцу, у Бијелом Пољу, служио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, уз саслужење јереја Милосава Јовановића и Александра Раковића.

Бесједио је о. Дарко, који је објаснио значај празника и важност молитве за упокојене, а осврнуо се и на прочитана зачала Јеванђеља по Луки, у којем Исус Христос показује колика је љубав и милост Божја.

„Нажалост, старјешине и прваци јеврејски, који су, како је требало, сваки дан да се нађу и помажу свом народу, показују лажну ревност и љубав, од чега се морамо молити Богу да нас сачува. У јерусалимски храм су, каже Јеванђеље, првосвештеници довели Христу болесног човјека да виде хоће ли га Христос исцијелити у суботу, пошто је на тај дан, по јеврејском обичају, био забрањен било какав рад.

Довели су га они који су требали да га лијече и да се моле за њега, али су због охладњелости својих срца постали немоћни.
И каже, Христос га стави на средину храма, јер му је била сува рука, и пита их: Треба ли у суботу добро или зло чинити? Сви ћутаху. Лицемјерје какво не може да се замисли. Господ погледа на њих, погледа на овог човјека и сажали се Божја љубав и милост, који су изнад тога и оздрави човјек, а они  скочише да хуле и да Га осуђују што је то урадио у суботу“.

„Други случај је када је Господ са апостолима ишао кроз усјеве и пшеницу и када су апостоли, пошто су неки од њих огладњели, тргали класје и јели га. Они су, опет, скочили на њих, а Он их укорјева и наводи примјер из Старог завјета, како је цар Давид, на кога се они позивају и кога признају, једном када је био са својим војницима и када су огладњели, ушао у храм и појели хљебове који су били на предложењу, као наше садашње просфоре. Нису то урадили да оскрнаве храм него само да утоле глад. Треба да се чувамо од осуђивања других људи, посебно када им је потребна помоћ. Једно је када човјек скрнави недјељу, или оно што већина ради, па сједе по кафанама или кући, а не оду у храм Божји, не посјете ближње, старе, немоћне, не оду до болнице, затвора,  а зато служи недјеља. Не зато што не треба ништа радити, него што имамо важнијег посла од свакодневних. Да се чувамо лажног лицемјерја и вјере, па у снази своје моћи и вјере да се молимо за немоћног, као што смо се данас окупили да се помолимо за све преминуле, наше претке“.

„Ово су  Митровске задушнице, да се сјетимо и оних од којих смо примили и славу, благослов и имање, оних који су нас родили да их се опоменемо, и њихових душа, да се помолимо да им Бог да рајско насеље да би тако учили своју дјецу и да би их научили да се и они опомену своје дјеце и да се моле за нас, за наше душе када за то дође вријеме“, бесједио је о. Дарко.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe