Свети Василије Острошки свечано прослављен у Никшићу
Празник Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца, који је храмовна слава Саборног храма у Никшићу, молитвено и свечано је прослављен у недјељу 12. маја 2019.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Методије (Остојић) уз саслужење бројног свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и више Епархија.
Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка и пјевница Храма.
Вјерни народ је, у великом броју, пристизао никшићком Саборном храму да молитвено учествују у прослављању Светог Оца нашег Василија Острошког, великог епископа, народног пастира, учитеља и исцјелитеља, који дејствује и послије свог блаженог упокојења преко чудотворних светих моштију.
Сабранима се, након читања Светог јеванђеља, ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени владика Методије.
Осврнувши се на прочитано зачало Светог јеванђеља Владика је говорио о Светом Јосифу из Ариматеје, који је био угледни савјетник тог времена и поштовалац јеврејског закона, али је, ипак, у Христу познао истинитог Бога. Није се бојао да ће изгубити свој положај и високе привилегије у тадашњем друштву, него се усудио да тражи од Пилата тијело Христово.
„Срамота је било тада, као што је и данас, да остане нечије тијело непогребено, а да није Јосиф наумио да узме Христово тијело остало би непогребено. Пилат, чудећи се да је Он, већ, тако брзо, издахнуо, и питајући војнике, дозволи му да узме тијело Христово и он га, кажу, смјести у свој гроб у стијени, у камену. Претходно га обавивши плаштаницом и мирисима помазавши, навали велики камен на врата од гроба“, бесједио је Епископ Методије.
И ми, данас, на светој служби Божјој, као Јосиф из Ариматеје, додао је Владика, свим својим умом усредређени, молимо се Господу, љубимо Га и бивамо присутни у храму, а не лутамо мислима својим о земаљским бригама.
„Љубимо Господа, као што Га је љубио Јосиф из Ариматеје и, такође, ћемо на овој служби Божјој узети тијело Христово, као што је узео Јосиф из Ариматеје и смјестићемо га у гроб, који је усјечен у камен, у стијени, смјестићемо Га у своје тијело, у своју душу, а наша душе јесте изрезана од камена који је Христос, од стијене и камена крајеугаоног на коме је утемељена цијела васиона, обмотаћемо Га у чисту плаштаницу, која је наше тијело, јер не треба човјек само чистом душом, него и чистим тијелом да прима Христа Господа у себе“, поучавао је Владика диоклијски.
Додао је да треба да се ослободимо, да будемо сиромашни духом, да, заправо, наш дух не буде оптерећен лажним осјећајем о томе ко смо, створеним на основу нашег мишљења о нама, него да пронађемо оно дубље ја, ослободивши се од лажног ја.
„То дубље ја, које стоји у најдубљим дубинама нашег бића у којим стоји Христос. Они који су открили то истинско ја у себи, открили су уствари Христа у себи и видјели су да је Христос у центру нашег бића и срца, открили су да је Он у нама и да смо ми у Њему. Управо је то открио Свети Василије Острошки, кога данас прослављамо и у чији спомен смо се овдје окупили на ову свету службу, у чијем храму, њему посвећеном се данас налазимо и примамо Христа у себе, као што је примио и Свети Василије Христа у себе, па Свети Василије, поред тога што исцјељује, као и његов љубљени Господ Христос Коме је цијелог живота од младости своје служио, исцјељује, не само тијела и тјелесне немоћи, него исцјељује душе и дух наш и нашег народа. И свих народа Божијих, који му притичу као најчистијем и најјаснијем огледалу у коме се огледа Сунце, Васкрсли Христос Бог наш, Који сија из његовог кивота, исцјељује, дочекује и грли св који прилазе његовом светом кивоту“, бесједио је Преосвећени Епископ Методије.
Потом је преломљен славски колач, чиме је прослављена слава никшићког Саборног храма Светог Василија Острошког Чудотворца.
Благосиљани су славски колачи данашњих свечара.
Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки је заблагодарио Владици Методију што је дошао да возглави данашње литургијско сабрање у Никшићу и поручио да, треба, увијек, да се сјећамо Светог Василија и призивамо га у помоћ као највећег молитвеника нашег пред Господом.
