Посјета светињама Косова и Метохије: „Свијећа која не сагоријева“

У организацији Братства православне омладине „Светог Василија Острошког“ из Никшића, група поклоника посјетила је, протеклог викенда, светиња Косова и Метохије, предвођени никшићким свештеницима Слободаном Јокићем и Данилом Зиројевићем.

Посјета светињама Косова и Метохије: „Свијећа која не сагоријева“

Првог дана омладина из Братства обишла је Призрен и с нарочитом љубављу поклонили се Богородици Љевишкој. Своје утиске са читаоцима нашег сајта подијелила је Ана Мрваљевић, професор српског језика, која је, знајући колико је то садржајан, лијеп и Богом благословен, али напоран и захтијеван пут, на ходочашће повела и ћерку Марију.

"Зеница ока мога гнијездо је љепоти твојој. „У овом називу, написаном на арапском језику, а који се налази у самом улазу у цркву, сабрани су читави вјекови. Богородицу Љевишку можемо назвати и "свијећа која не сагоријева", јер толико пута спаљивана, увијек је исијавала“, наводи Ана, додајући да се, обилазећи светиње Косова и Метохије, сјетила Призренке, сада већ и наше, Радмиле Кнежевић, пјесникиње и драмске умјетнице, када је рекла како је љубила бодљикаву жицу око Љевишке“.

„Помислила сам: Колико се мора вољети Љевишка кад се и њени "синџири" љубе. А због тих "синџира", од 12000 Срба, колико их је било у Призрену, данас живи свега њих 15. У царском граду посјетили смо и Саборну цркву, посвећену Светом Георгију, као и манастир Светих Архангела код Призрена, у ком се налази гроб цара Душана“, напомиње Ана Мрваљевић.

После дугог пута, одмор, оброк и коначиште никшићки ходочасници нашли су код гостољубивих домаћина, преосталих Срба, у Великој Хочи, гдје су обишли цркву Светог архиђакона Стефана.

„Ми, за дан-два, колико обично будемо у посјети, не можемо осјетити њихов тежачки живот, али радост и љубав кроз њихово гостопримство, и те како јесмо“, наглашава наша саговорница.

Њене ријечи потврдио нам је и протојереј-ставрофор Слободан Јокић, који, такође, истиче братски дочек свештеника Милана Стојковића, који је чланове Братства православне омладине из Никшића примио са љубављу, упознавши их са историјатом хочанске цркве Светог Стефана, која потиче из 14. вијека.

„Посебну радост нам је представљало то што смо одмарали код наших дивних домаћина, упознали се са нашим сународницима, разговарали о њиховом и нашем животу, преносили искуства и стекли нова пријатељства. У Архангелима, као и увијек, лијеп, братски, отворен сусрет и дочек игумана Михаила и његове братије“, саопштава отац Слободан.

Наредног дана, на Томину недјељу,1. маја, пут се наставља ка манастиру Високи Дечани. Ана Мрваљевић, међу бројним утисцима, не крије осјећај неправеде и туге због присуства хрватског војника, који је ту, како је казала, да би нас подсјетио да нам треба "пропусница" да уђемо код својих, на своје.

„Али, наравно, знајући гдје смо дошли, руковођени у братском и сестринском духу, ни не помишљамо да на било који начин или гест, изразимо своје незадовољство, због кога би неко други могао да трпи последице“, казује нам Ана, додајући да сви овоземаљски терети, искушења и бриге нестају врло брзо у светим и узвишеним Дечанима, на светој служби Божјој.

„Литургијом је началствовао Владика рашко-призренски Теодосије уз саслужење монаштва манастира и свештеника из Никшића. Владика је у бесједи говорио о јеванђељу које се читало, и Господњим ријечима: Мир свој дајем вам. То је оно што нам се увијек даје када дођемо код Светог краља, цјеливајући његове свете мошти. Свети Стефан никада није отишао са Косова, па, поред благослова који нам даје, уједно нас поучава и опомиње да Косово никада не треба да оде из нас“, указује проф. Мрваљевић.

Под снажним утисцима, као и увијек када посјети светиње Косова и Метохије, био је о. Слободан, а међу тим бројним утисцима су они везани за Дечане, за дочек игумана Саве, а посебну радост за Никшићане, каже прота Слободан, представљају сусрети са двојицом отаца дечанаца, који су из Никшића, „братски дочек и братски загрљај са о. Петром и о. Данилом“.

После послужења, никшићки ходочасници су се упутили за Пећку патријаршију. Навиру утисци, мати Харитина, сестре, пјесма омладине из Братства „Светог Василија Острошког“ о Косову и Метохији, о Богородици, с мјером, љепотом и у духу празника.

„Међу младима, био је дио чланова хора Преподобне мати Ангелине, који су пјевали у цркви и у портама манастира, пјесме, посвећене празнику Васкрсења Христовог и светињама Косова и Метохије“, с радошћу прича свештеник Слободан Јокић.

Наша саговорница, проф. Ана Мрваљевић закључује да су током посјете светињама Косова и Метохије осјећања помијешана.  
„Осјећања туге, радости, револта, али, на крају, ипак, најјаче је осјећање љубави, која све покрива. И тако, пуни емоција, а највише радости Духа Светог, вратили смо се кући, у Никшић. Из завичаја и постојбине сваког српског увета. И "најскупље српске речи" - са Косова“, поручује Мрваљевић.

А како и не би, кад су поклонике из Никшића пригрлиле светиње какве су у царском граду Призрену, Великој Хочи, Високи Дечани и Пећка патријаршија.

Радост је била на лицима свих, јер су се напили Живе воде са извора Живота.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe