Молебан за почетак радова на обнови Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу

У четвртак 20. јуна 2024. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, служен је молебан за почетак радова на обнови Храма.

Молебан је служило свештенство никшићке Саборне цркве, а сабрању је присуствовао Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић и представници Електропривреде Црне Горе.

Бесједом се обратио протојереј Миодраг Тодоровић, наводећи да су стари Грци, приликом оснивања полиса, града, прво подизали храм, потом скупштину гдје су се сакупљали слободни Грци, а тек онда би правили домове за свакодневни боравак.

„Хришћанство је то уздигло на један универзални степен и на један васељенски значај и управо је храм показатељ да је човјек биће вјечности. То су знали стари Грци, иако су били пагани, а то зна душа сваког човјека, јер је словесна и зна без чега не може и за чим тежи. Зато ја кажем да су праве, истинске, европске вриједности данас, ред је да кажемо да су то хеленско-хришћанске вриједности, а управо је хришћанство, на неки начин, свим тим вриједностима дало тај васељенски значај и у хришћанству су добили свој пуни смисао“.

„Зато је храм увијек један орјентир и централа око кога се све сабира и дава свему смисао. Зашто је у овом нашем времену, помало, сад, доминантна болест бесмисла? Управо што смо се разасули, што смо постали људи дисперзије, људи разасутости, људи појединачности, а немамо ону централу, онај стожер око кога треба да се сабирамо, а управо овај наш храм овдје свједочи, на овом лијепом мјесту, на којем га можемо сви видјети и гдје нас све призива, некад му мање, некад више долазимо, али он ту смирено чека да му дођемо као што чекају душе ових црногорских и херцеговачких ратника, који су се борили управо за те вриједности“, казао је о. Миодраг.

По његовим ријечима они су прави европски ратници, јер су бранили Европу да не падне у бесмисао.

„Они су били жртве и принијели су своје животе да би се сачувале те европске вриједности. Ми данас овдје, хвала Богу, сабрали смо се да прво призовемо име Божје, да то име Божје не заборавимо, и да, полако, ове припремне радове који су у току, па ће, ако Бог да, брзо доћи пуни замах радова, да се овдје саберемо и да знамо да ти радови имају смисао, највећи могући смисао. Да је то наш принос Богу, па онда принос роду, принос васељени цјелокупној и зато ми данас, овдје, у овом храму кад треба да га обновимо, јер га преци подигоше а ми треба да га сачувамо, да га обнављамо, јер ћемо се и ми тако са њим обнављати и тако ће душе наше пребивати у чистоти“.

„Зато смо ми данас почели са молитвом и наставићемо са молитвом и кад будемо радили да се сви трудимо да знамо да радимо велики Божји посао, да радимо оно што је дјело руку Божјих. Нека буде благословен овај почетак, тако да кажемо, јер почетак никад не постоји, све је један процес, динамика и у овом животу и у Царству небеском, нема застоја. Зато, ево, кроз ову данашњу молитву ми смо се Богу помолили, Његовом великом угоднику чије име овај храм носи, који је слава нашег града, како рече благовјерни књаз Никола, кад је овај храм освећиван да је Свети Василије Острошки био од велике помоћи нашем благочеством, јуначком и напаћеном народу. Зато ми данас, кад обнављамо овај храм, није то само једна уска, никшићка прича, није чак, не може да се сведе да буде само православна прича, него је потпуно васељенска прича, која се односи на сваког човјека и на сваку добронамјерну душу“, поручио је свештеник Миодраг Тодоровић.    

Пошто је храм Светог Василија Острошког заштићен као културно добро од Управе за заштиту културних добара, раније су добијени конзерваторски услови што је био први корак у планираним радовима, а потом је, на основу конзерваторских услова, рађен и пројекат реконструкције Храма. Поштујући процедуру потписан је уговор са лиценцираном конзерваторском кућом, обављено снимање спољашњости и унутрашњости црквеног објекта, урађен елаборат о стању, димензијама и свему што чини Храм, како би се стекла комплетна слика.

Одслуженим молебаном званично су почели радови на обухватнијој обнови никшићког Саборног храма за шта је, да подсјетимо, претходна Влада Црне Горе обезбиједила 220 хиљада евра, а Електропривреда Црне Горе још 100. 000 евра. Радови обухватају детаљнију обнову, што подразумијева шири простор од Трга „Шака Петровића“ до металног крста на врху храма. Радиће се степенице, подзиде, плато, храм споља, прозори, кров, унутрашњост, инсталације. Од надлежних институција затражена је дозвола и за фрескописање цркве како је планирала управа Саборног храма.

Планирано је обнова никшићког Храма којег, не без разлога, упоређују са Студеницом, Морачом, Дечанима, буде завршена до краја идуће године.

Импозантно здање Саборне цркве у Никшићу уздиже се на Петровој главици, а књаз Никола, послије великих и тешких борби и побједа у ратовима за ослобођење од Турака (1875-1880.) посветио га је Светом Василију Острошком Чудотворцу. Освећење је обављено 15. августа 1900. године, на велику Госпојину.

Саборна црква је тробродна базилика саграђена од тесаног бијелог камена у српско-византијском стилу.

Ктитор храма је књаз Никола Петровић. Подигнут је у спомен палим јунацима у ратовима за ослобођење од Турака од 1875–1880. године о чему свједочи натпис над главним вратима. Материјалну помоћ за изградњу дали су Свети Синод Руске Православне Цркве и цар Николај II Романов.

Овај меморијални храм, подигнут на Петровој главици високој 12 метара, има дужину 33, ширину 23 и висину 34 метра. Звоник, у облику преслице, висок је преко 14 метара. На његовом врху уздиже се позлаћени крст на позлаћеној јабуци. У звонику је постављено пет звона која су поклон кнеза Петра Карађорђевића и његове породице. Велики рељефни крст, висок пет метара, доњим краком пролази између прозора и додирује ктиторски натпис изнад главних врата. Тробродни наос дијеле четири монументална квадратна ступца-носача куполе, сазидана од клесаних блокова, бијелог камена.  

Са куполе, у централном дијелу храма, спушта се полијелеј израђен од позлаћене бронзе и кристала. То је најевћи од четири која су поклон италијанске краљице Јелене Савојске ћерке краља Николе.

Андрија Сингрос, Грк са острва Хиоса, поклонио је иконостас од бијелог и зеленог мермера, што је и записано при дну иконостаса. Поулаћене царске двери израдио је познати умјетник и иконописац Василије Ђиновски из Подгорице.