Епископ Методије богослужио у Прошћењу код Мојковца

На трећи дан празника Силаска Светог Духа на апостоле - Духовски уторак, празник Преподобног аве Јустина Ћелијског и врањског, 14. јуна 2022. године Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у цркви Свете Тројице, у Прошћењу код Мојковца.

Епископ Методије богослужио у Прошћењу код Мојковца

Сабранима је велики празник и храмовну славу честитао Преосвећени Епископ Методије, рекавши да се у име Свете Тројице три дана прославља овај благословени празник, рођендан Цркве, како кажу Оци, кад се оформила заједница Христова, сишавши Дух Свети којег је Христос обећао кад се вазнио, сишао на апостоле, утврдио их у вјери и охрабрио их да се она рашири кроз васељену.

„У Јеванђељу смо данас чули, Свети апостол Матеј каже о Христу, Који је проповиједао и говорио народу какав треба да буде да би био блажен и задобио Царство небеско. Прво што им је рекао са Горе, кад им је бесједио и поучавао, рекао им је: Блажени сиромашни духом, јер је таквих Царство небеско. Сиромашан духом у контексту нашег времена значи бити човјек скроман, ненадмен, ненаметљив, не бити горд, на сваки могући начин бити снисходљив према ближњем, бити смирен. Свети Оци су рекли да је смирење темељ и главни носилац, база нашег спасења“, казао је Владика.

Христос у блаженствима, када је поучавао народ, прво је рекао: Благо ономе који је смирен, односно сиромашан духом.

То значи да такав човјек не мисли о себи високо, јер људи који су самодовољни, надмени и охоли, њима, по ријечима Владике Методија, Бог не треба, они су довољни сами себи.

„То је готова пропаст за човјека. Тим путем човјек оде из незнања, незнања духовне стварности зато што закључује само о спољашњим стварима које види, онако како он мисли да треба и оно мисли да он јесте. То је лажна слика о себи, то је его, лажно ја, човјек мисли да јесте за разлику од онога што он истински јесте, како је створен по лику Божјем“.

„Зато је Христос рекао народу прво, кад је поучавао и поставио чврсти темељ на коме се све остале врлине изграђују, а то је смирење: Блажени сиромашни духом, јер је таквих Царство небеско. Кад се човјек смири и кад уочи, дубоко осјети своју немоћ, у тој немоћи му се онда Бог пројављује, јер је то једини начин да се остави простор да Господ и благодат Духа Светог сиђе на нас. Тиме ћемо Му оставити мјеста својим смирењем и дубоким осјећањем своје несавршености, слабости и немоћи“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Господ тада има простора да сиђе и да покаже у нашој немоћи своју свемоћ.

„Знамо из личног искуства шта значи кад смо смирени, кад све препустимо Богу, како се тада ствари рјешавају, а шта се дешава кад узмемо све у своје руке, мислећи да можемо све да постигнемо и упорно јуримо у правцу који је наша пропаст. Кад је човјек смирен, онда омекша срце, осјети Бога у себи и крену сузе саме и онда Христос каже: Блажени који плачу, јер ће се утјешити. Човјек почне да плаче не само за својом грешношћу, него и за несавршеношћу и судбином сваког човјека са којим се сретне, сваком твари која грца и чека синове Божје да се преко њих спасу. Сва творевина се спасава преко човјека, јер је човјек круна стварања“.

„Зато је Христос узео људску природу на себе, да би се кроз људску природу остала творевина спасила, јер је у људској природи сабрана сва творевина коју је Бог створио, и видљива и невидљива. Спасавањем човјечије природе Христос је спасио цјелокупну творевину. Каже даље: Блажени кротки јер ће наслиједити земљу, а то је један од највећих парадокса и антилогике овог свијета, да човјек који је кротак наслеђује земљу, то значи да се шири, заузима територију. Наша земаљска логика је таква да само они који су продорни, насилни, снажни, охоли, горди, који све газе и немају милости да они освајају земљу. Велика духовна истина је ово што је Христос рекао својим нелажним језиком да ће само кротки временом наслиједити земљу, а они који мисле да ће на силу нешто да преузму и заузму, не само да то изгубе, него су тиме изгубили и своју душу“, поучавао је Преосвећени Епископ.

У светом Јеванђељу кроз сва набројана блаженства долази се на крају до гладних и жедних правде, миротвораца и оних који су чисти срцем. Свим овим претходним блаженствима, навео је Владика, човјек очисти своје срце да се у њега Бог усели: смирењем, плачем, кротошћу, миротворством и на крају, каже Господ: Блажени сте када вас прогоне и када вас омрзну.

„Они који ће кренути за Њим и следовати Његовим ријечима, како се буду духовно усавршавали, овај свијет који је пао у гријеху и огрезао у злу, не може да прими то у свој систем вјеровања и почиње да прогони, као што је Христос био прогоњен, оне који Њему следују. Али је рекао: Радујте се и веселите се, јер је плата ваша велика на небесима. То је највећа мудрост и истина небеска, да се у овом животу ништа не завршава, овдје све почиње. Многи мисле да је гроб последња станица, и да овдје што постигнемо да се за то треба борити, нарушавајући и не вјерујући Христовим ријечима да после овог пролазног, привременог живота који брзо пролази, али је истина, да је ово само почетак онога што нас очекује. Овдје треба да се припремимо и да се не жалостимо ако нијесмо нешто у овом животу, на спољашњи начин, постигли што мислимо да су благослови, благодети истинског људског живота“.

„Истински благослови, благодети живота су, управо, ова блаженства која смо чули. То благо да стекнемо овдје с којим ћемо једино прећи и живјети у вјечности са Христом Господом“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.  

Освештан је и преломљен славски колач, a потом је заједничарење настављено уз трпезу братске љубави.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe