Помозимо обнову фресака манастира Косијерево

У великој светињи Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Косијерево у току је обнова живописа у манастирској цркви Рођења Пресвете Богородице. Осликавање у фреско техници ради познати фрескописац Милош Јанићијевић Рашки.

Помозимо обнову фресака манастира Косијерево

Унутрашње зидове храма почетком `70.-их година 20. вијека осликао је јеромонах Наум Андрић, један од ријетких живописаца тог времена, у стилу српског средњовековног фрескописа. Иако умјетнички веома лијепо урађен, овај живопис је услед влаге, а због коришћења неодговарајуће подлоге и неквалитетне боје, сада веома оштећен.

Прије храмовне славе, празника Рождества Пресвете Богородице, прошле године кренуло се са радовима на обнови фресака од којих је мањи дио остао сачуван: у куполи фигуре пророка, четири Јеванђелиста, а у лијевој и десној пјевници композиције Рождества Пресвете Богородице и Ваведење, на западном зиду композиција Успења Пресвете Богородице.

За овај веома захтјеван посао ангажован је познати фрескописац Милош Јанићијевић Рашки. Он је као фрескописац из рашко-призренске Епархије оставио бројне трагове у црквама и манастирима Епархија Српске православне Цркве; радио је, поред осталих, фреске у обновљеној цркви манастира Свети Врачи у Зочишту, осликао је параклис, посвећен Светом Лазару Четвородневном у манастиру Светих Архангела у Призрену и велељепном Саборном храму у Подгорици.

До прошлогодишње славе, осликао је у олтару композицију Богородице са Христом. Радови су, ових дана, настављени и полако се изображавају фреске Христа Пантократора у куполи, а у олтару Вазнесења Христовог.  

Живописање манастирске цркве наставиће се после празника Светог пророка Илије, и, како су нам казали из манастира, планирано је да ће до прославе Рождества Пресвете Богородице, ове године, бити урађено осликавање олтара. Током зимских мјесеци радови ће мировати, а за завршетак цјелокупног живописања унутрашњости храма потребна су значајна финансијска средстава и много времена.   
Косијеревско братство има скромне приходе од манастирског рукодјеља и то није довољно за овај велики посао. Они позивају све добронамјерне и људе племенитих намјера да се, у складу са својим могућностима, укључе и помогну новчаним прилогом, како би се завршило осликавање манастирске цркве. Манастир Косијерево то, свакако заслужује, јер је ова наша велика светиња, кроз вјекове, сабирала народ, кријепила га и снажила у најтежим временима наше мукоторпне историје.

Прилози се могу уплатити на жиро рачун: 555-2473-05, а за уплате из иностранства: 234300-02722542, за назнаком "за израду живописа".
По предању манастир Косијерево потиче, чак, из 4. вијека. Када су Свети цар Константин и царица Јелена пролазили овим крајевима основали су манастире: Добрићево, Косијерево, Тврдош и Завалу. Сачуван је печат из 1260. године, који представља најстарији материјални траг о постојању манастира Косијерево.  Године 1687. Турци су порушили манастирске зграде, а трудом игумана добрићевског хаџи Дионисија, који око 1800. прелази у манастир Косијерево обнавља, уз помоћ Бањана, ову светињу и успоставља манастирски поредак.  

У овом манастиру су од 1884. до 1914. боравиле мошти Светог Арсенија Сремца II архиепископа српског, када су склоњене пред долазак Аустро-угара. Хришћани римокатолици су манастирску цркву до темеља срушили уочи Преображења 1914. Црква је у данашњем облику подигнута `30. година прошлог вијека, освештана је 1933. у вријеме краља Александра. Услед изградње бране „Гранчарево“ за потребе формирање вјештачког Билећког језера, манастирска црква је, у периоду од 1964. до 1966, премјештена на садашњу локацију у Петровиће у Бањанима. Сада се у манастиру налази стопало Светог апостола Луке.

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe