Молитвено прослављена ктиторска слава никшићког Саборног храма
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник празник Светих царских страстотерпаца Романових, у петак 17. јула 2020. поводом ктиторске славе, Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Након читања светог Јеванђеља бесједу је произнио јеромонах Владимир (Палибрк), сабрат Острошког манастира, који је казао да постоји дубока веза између Царствене породице мученика Романових са Светим Василијем Острошким и никшићком Саборном црквом.
„Свети Романови су прошли оно кроз шта је прошао Свети Василије, јер су били издати од једног дијела свог народа. Пошто је на императорском престолу био човјек помазаник Христов, имао је помазање Духа Светог у срцу свом, он није хтио да се по сваку цијену држи власти, него, кад је видио да настају смутна времена, да долази до крвопролића, одрекао се престола зарад братског мира. Тако је и са Светим Василијем, који је за живота био гоњен од својих, док је био у Тврдошу, клеветан да је био спреман за унију са римокатоличком Црквом. Подсјетићу и на она страшна времена комунизма када су власти свим силама одвраћала народ од Светог Василија, када су покушали да закују кивот над његовим светим моштима, али нијесу успјели зато што ту пребива сами Бог Света Тројица Који побјеђује свако зло“, рекао је о. Владимир.
Указао је зашто је, баш, никшићки Саборни храм добио ту част да буде именован ктитор Романових.
„Видимо да је овај Храм подијелио судбину Романових и Светог Василија, јер је и он, нажалост, прогоњен од својих, а то се десило ове године, на празник Светог Василија, када су безбожне власти, отуђене од Бога и Светог Василија, подигле руку на пастира оваца Христових, Владику нашег Јоаникија и честите свештенике, на стид и срамоту њихову, заробили их и држали неколика дана као највеће криминалце“, нагласио је отац Владимир.
Након причешћа, одслужен је парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма у Никшићу. Поменути су и страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну.
Освештан је и преломљен славски колач, а благосиљањем колача свој имендан прославила је и монахиња Олга из Жупског манастира.
Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени владика Јоаникије, подсјетивши да је знаменити спомен-храм Светог Василија Острошког подигнут за покој душа јунака, који су пали у борбама за ослобођење у Вељем рату од 1876. до 1878.
„Овај свети храм је подигнут љубављу нашег народа, али и покровитељством царске Русије, цара Николаја, РПЦ, руског народа, великом визионарском мишљу тадашњег кнеза Николе и многих других приложника, међу којима је краљ Петар Карађорђевић и браћа Грци, тако да су се, можемо рећи, сви православни народи уградили у овај храм и сви наши преци, а понајвише се уградио Свети Василије Острошки, који покровитељствује својим молитвеним покровом над овим светим Храмом“, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Данас, додао је Владика, посебно помињемо цара Николаја као великог ктитора, не само овог храма и оних величанствених храмова широм Русије, него и многих храмова широм Европе до Палестине, гдје је подигао најљепше светиње.
„Данас помињемо жртву цара Николаја и његове породице, жртву која је потпуно невина, на правди Бога је пострадао цар Николај, мучки убијен. Поднио је троструку жртву за свој народ: када су рекли да је он проблем и његова владавина, да треба да се повуче, он је рекао да ће се повући. А онда, његово понижење и голгота, његова туга, јад и очај, гледајући шта се догађа са његовим народом, са великом царском Русијом, касније и то убиство које је језиво, каквих је послије било много од безбожника, бољшевика и њихових наследника“, навео је Епископ Јоаникије.
По Владикиним ријечима, то безбошништво и крвопролиће се, нажалост, прелило и код нас.
„На овај дан је, такође, мучки убијен Дража Михаиловић, не зна му се гроба ни мрамора, а помињемо и све оне јаде, муке и чемер од братоубилачког рата. Више смо се исклали међу собом, него што смо изгинули у борби против непријатеља од 1941. до 1945. Наравно, било је злочина и на једној и на другој страни, али кад видимо ко је то зло завео и ко је предњачио у том крвопролићу, онда је јасно зашто до данас ова власт, која је наследница комунистичке власти, која је насиљем дошла и преузела власт, неће да отвори причу о братском помирењу“, оцијенио је Владика.
Поручио је да се Русија од кад је Бог прославио цара Николаја и његову породицу вратила сама себи, дошло је до свенародног покајања и спознања гријеха, који је учињен према цару Николају и према онима који су носили свој крст.
„Било би добро да и међу нама, када су овакви празници, овакви спомени, да се знамо кајати за своје гријехе, да се знамо Богу молити да измолимо од Бога измирење и опроштај, да се и ми међусобом измиримо, очистимо и осветимо. То је завјет Светих Божјих људи, Светог цара Николаја и Светог Саве Горњекарловачког, који је од усташа пострадао у Хрватској. И он је невина жртва, коју данас прослављамо заједно са царем Николајем“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
