Епископ Кирило богослужио у Жупском манастиру

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило служио је на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у суботу 9. јануара 2021. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке, у Жупи Никшићкој.

Епископ Кирило богослужио у Жупском манастиру

Саслуживали су му: протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, протојереј Миодраг Тодоровић и јереј Огњен Фемић, парох жупски.

Бесједио је Преосвећени Епископ Кирило, рекавши да Божић, као један од највећих хришћанских празника, представља улазак Бога у вријеме, улазак Бога као квасца живота вјечног у матицу наше природе, нашег живота. Тај квасац, по његовим ријечима, једини је који може да нас уздигне у наше истинско достојанство, да будемо чеда Божја, синови Божји.

„Ниједан се не попе на небо, него само Онај Који сиђе с неба, како каже сам Спаситељ у Јеванђељу, желећи тиме да нам каже да је човјеку немогуће да се спаси, али је Богу све могуће. Човјек, као последицу свог грехопада, примио је у своју природу смрт као васељенски догађај. Смрт није створио Бог него је она ушла у нашу природу човјековом грешком, али она има космичке последице. Ту грешку није било могуће човјеку да исправи, него је требало да дође Син Божји, да узме нашу природу, да се оваплоти на натприрода начин из пречисте утробе Дјеве Марије и да освети, преобрази нашу природу“, казао је Владика Кирило.

Осврнуо се на данашњи празник Светог архиђакона Стефана, наводећи је да је суштина бесједе Архиђакона Стефана, коју смо данас чули, у томе да је сав наш закон, макар он био и свезакон, Мојсијев закон који је народ израиљски добио код Синаја, сво испуњавање тог закона је сујетно уколико не допустимо да Дух Свети, да Господ ради у нашим срцима, душама и умовима.

„Циљ нашег живота није само механичко испуњавање неких правила, макар она била и ултрапобожна, него да, примивши Бога у свом уму, у свом срцу, у својој души, у свом тијелу, будемо боголики, да имамо те особине Божје. Упозорава Господ Исус Христос народ израиљски, а они Му кажу: Ми смо сјеме Аврамово; како Ти можеш да кажеш да смо ми робови гријеха. Он им каже: Кад бисте ви били сјеме Аврамово и његови наследници, ви бисте чинили дјела Аврамова, али пошто не чините та дјела, него сте злобни, хоћете да убијете праведника који вам истину говори, ви нијесте наследници Аврама“, бесједио је Преосвећени Епископ Кирило, поручујући:

„Ми ћемо бити чеда Божја, наследници Божји и истинске слуге Божје уколико будемо дјелали дјела Божја, а дјела Божја, како су анђели објавили пастирима у Витлејему, су и дјела човјека, истинског човјека Божјег да да славу Богу: Слава на висини Богу, да буде миротворац: Мир на земљи и добра воља међу људима, да има љубав и састрадавање према ближњему, да шири добру вољу међу људима. Под тим једноставним, кратким карактеристикама познају се синови Божји и чеда Божја. То је суштина бесједе коју је изрекао Свети архиђакон Стефан“.

Како је он достигао до таквог узраста да познаје Бога, запитао се у својој бесједи Владика Кирило.

„Из његове бесједе се види да је он велики зналац Светог Писма. Он је укратко испричао читаву историју израиљског народа онима који су га осуђивали да крши закон. Говорио је: Ја не кршим закон, ја поштујем све наше изабране праведнике који су проповједали долазак Сина Божјег на земљу. И ми, ако хоћемо да се угледамо на њега, треба да изучавамо Свето Писмо и књиге Светих Отаца и житија њихова, све до данашњег дана“.

„Имали смо примјер у наше дане таквог човјека Божјег, који је показивао кроз своја дјела, бесједе и ријечи да истински познаје, дубоко Свето Писмо. То је, наравно, наш Митрополит Амфилохије, који нам много недостаје, али који је са нама, увијек, присутан у духу и моли се за нас“, навео је Његово Преосвештенство.

Указао је на још неколико особина истинског Божјег угодника, какав је Свети архиђакон Стефан, међу којима је речитост.   

„Каже се да се његови противници нијесу могли супроставити његовим ријечима. Та речитост происходи, управо, од читања светих књига. Та речитост није ријеч проста, него ријеч облагодаћена, ријеч са силом Божјом. Ако своје унутрашње стање уподобимо Богу, ако се унутра преобразимо и ако наше унутрашње стање буде сагласно са оним што говоримо и радимо, тада ће и наша ријеч бити дјелатна. Таква је била ријеч Архиђакона Стефана и нашег Митрополита Амфилохија“.

„Такви људи, који узрастају у познању Светог Писма, у свом унутрашњем дјелању, достижу до созерцања и виђења, као што се и Архиђакон Стефан удостојио виђења Свете Тројице, односно Сина Божјег Који сједи са десне стране Силе, како је он рекао. Све те његове особине ми ћемо достићи, у мањој или већој мјери, по мјери нашег дара, по мјери нашег труда, ако се будемо трудили да му подражавамо, дјелимично, у његовим подвизима, да допустимо да отворимо наша срца и умове да Господ ради. Као што рекосмо, није тајна нашег спасења у нашем егоизму, у нечему што ћемо ми својим разумом да расудимо. Рођење Господа Исуса Христа показало је људском разуму да не може да схвати тајну Божју и то је почетак нашег духовног живота, кад наш разум схвати да је ограничен, кад се смири. Свјетлост са неба, Син Божји Који се оваплотио на надуман начин, који не може наш разум да разумије, управо, је тиме освијетлио свијет разума“, поручио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило.

На крају Литургије освештан је и преломљен славски колач поводом славе једне од сестара Жупског манастира.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe