У недјељу, 12. јула 2026. године, на празних Светих Апостола Петра и Павла - Петродван, Служена је Света Литургија и прослављена храмовна слава у цркви Светих Апостола у Бијело Пољу.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископи Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије са свештенством уз молитвено присуство вјерног народа.
На крају Свете Литургије, након што је освештао жито и пререзао славски колач уславу и част Светих Апостола, честитајући празник, ријечима архипастирске бесједе вјернима се обратио и високопреосвећени митрополит Методије.
Произносећи бесједу Митрополит Методије је истакао да су се на овом мјесту задужбине кнеза Мирослава вијековима низали највеличанственији духовни догађаји, а народ сабирао, напајајући се духовним, благодатним енергијама, и кријепио душу своју и духовне снаге да издржимо на путу спасења, као народ Божји.
„А на првом мјесту као следбеници Христови, насљедници оних које данас прослављамо — Апостола великих и малих, свих Божјих посланика и душа људских кроз које се та нит православља протезала до данашњих дана, идући од душе до душе и од срца до срца, преносећи се вјера на којој све почива“, казао је Митрополит Методије.
Он је указао да није ни чудо нити случајно да су ова два човјека, Петар и Павле које прослављамо, на први поглед најразличитији могући људи међусобно, који скоро ништа заједничко нису имали - по образовању, припадању истом друштвеном статусу, менталитету, образовању, одрастању у истој средини — потпуно различити по свему.
„Али, шта их је објединило те их данас Црква, и кроза све вијекове и до краја свијета и вијека, изображава на једној икони као загрљене и као једне? Сједињује их вјера, истинска и права, непостидна; сједињује их заједница Духа Светога у свези љубави Божанске. Бог је сваког човјека на земљи створио као оригинал. У Цркви нема „una faca, una raca” — сваки човјек од постања до данашњега дана је оригинал, посебност сама по себи. Нема два иста, нису се појавила на овом свијету, нити ће, али постајемо једно у вјери.
Зато прослављамо данас онога (Петра), који је исповиједио у крајевима Кесарије Филипове, далеко од Јерусалима, када их је Христос, Своје најуже и најмилије сљедбенике, повео и питао: „Шта кажу људи, ко Сам Ја?”. Па једни кажу да је Илија, други Јован Крститељ, трећи Јеремија или неки од пророка. А Он каже: „Шта ви кажете, ко Сам Ја?”. А одвео их је далеко од Јерусалима да би смјели смјело, неустрашиво, слободно да исповиједе оно што мисле, далеко од страха јудејскога, у крајевима Кесарије Филипове, на крај Галилеје, данима хода удаљено од страха јудејског, јерусалимског. А онда први, увијек и по свему истичући се, исповиједа Петар кога данас прослављамо: „Ти си Христос, Син Бога Живога”, Помазаник кога чекамо. А Христос му говори: „Сине Јонин” — јер му је тако било име — „то ти крв и тијело и природа људска нису казали, него ти је открио Отац Мој небески. Он ти је рекао ту велику тајну, истину ко Сам Ја. А ја ти кажем да си ти Кифа” — на арамејском, а Петар на грчком, значи дословно (петрос)— стијена, камен- „на коме ћу сазидати Цркву Своју и неће је ни врата паклена савладати до краја свијета и вијека”. Тај камен је та вјера на којој се све зида, подиже, уздиже; она је темељ духовног живота, а њу даје Бог. Бог је Онај који нас је прво позвао, а ми се тек онда на овај или онај начин, у овој или оној мјери, одазивамо. Нико не може исповиједити Исуса као Христа Помазаника, Сина Божјега, као Бога равнога Своме Оцу и Духу Светоме, осим Духом Светим. Не може то ум и природа људска исповиједити. Зато знајте, када неко исповиједи Исуса као Сина Божјега и као Бога, то говори Духом Светим. Када нам срце на ту мисао заигра, заигра благодаћу Духа Светога, то значи да смо у добром стању“, истакао је Митрополит Методије у бесједи.
Домаћица овогодишње славе Душица Кљајевић предала је дио славског колача браћи Данку и Рајку Кљајевић, који ће бити домаћини наредне године.
