Епископ будимљанско-никшићки Методије богослужио у Војном Селу код Плава, на нову дужност испраћен свештеник Бојан Радуновић

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у 18. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Филипа, 24. октобра 2021. Свету Архијерејску Литургију, у храму Светог Николаја Мирликијског, у Војном Селу код Плава.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

Литургијском проповједи сабранима се обратио Преосвећени владика Методије,  бесједећи о прочитаној причи из Светог јеванђеља.
Владика је навео да је Господ био на Генисаретском језеру, гдје је подучавао народ, али како од мноштва народа није могао да буде виђен, нити да чују шта говори, Он је једном од рибара, који су управо били пристали уз обалу и испирали су мреже, рекао да одмакне лађу од обале како би Он ушао у њу и подучавао народ.

„Господ је сједио док је проповједао, а тако су увијек радили рабини у јеврејском народу док су народ подучавали, да би се кроз то показала њихова власт духовна над оним што су говорили и над оним народом коме су говорили. Кад је завршио Господ своју проповјед, разумјевши да они рибари нису ништа уловили док су рибарили цијелу ноћ, рекао им је да одмакну лађу, оду у дубину и да баце мреже. Симон Јонин, који је био професионални рибар као и његови пријатељи, помало са прекором, одговори Исусу и каже: Па ми смо цијелу ноћ ловили, ми се тим послом бавимо годинама и од тога живимо, знамо како се тај посао ради, ипак ћу учинити по ријечи Твојој“.

„Разумио је да је веома важно оно што говори Исус народу и да Његове ријечи треба за озбиљно узети и схватити. Из тог повјерења према Њему као Учитељу, отиснули су се у дубину и бацили мреже, као што Јеванђеље каже, препуниле су се мреже толико да су почеле да се цијепају. Видјевши да не могу да смјесте сву ту рибу у своју лађу, позвали су пријатеље своје и напунили двије лађе које су се потапале од мноштва рибе. Петар, а ко би као он спознао да то нема никакво рационално објашњење, да се нађе толико рибе на мјесту на коме су провели цијелу ноћ, узалуд рибарећи, видјевши у томе прст Божји и осјећајући у Исусу присуство Божје, осјетио је себе недостојним и рекао: Господе, иди од мене, јер ја сам човјек грешан“, бесједио је Владика.

Ово је, додао је Епископ Методије, порука данашњег светог Јеванђеља – да имамо повјерење у ријечи Божје, а кроз повјерење које имамо у ријечи Божје, када их спроводимо у свом животу, ми ћемо добити изобилне дарове.

„Не само духовне, него ћемо добити и животне, материјалне дарове, а кад будемо видјели то чудо Божје које се ничим рационално не може објаснити, онда ћемо да осјетимо близину благодати Божје, благослова Божјег који силази на нас. Од те близине Божје јавља се дубоко осјећање наше недостојности односно грешности. И сваки пут када осјетимо близину Божју, то умиљење и благодат, истовремено осјећамо и своју грешност и недостојност. То је, увијек, једно са другим скопчано. Нема бољег знака да неко нема никакве везе са Богом од тога да он има неосјећање своје недостојности, односно грешности“, поучавао је Преосвећени Епископ.
Када су они изнијели сво то благо на обалу и кад је Петар пао пред Њим на кољена, исповједио своју грешност, онда му је Он рекао: Устани, не бој се, јер од сада нећеш ловити више рибу, него ћеш ловити људе.

„Те ријечи: Од сада и Не бој се, биле су прекретница у њиховом животу. Тада је Симон, кога је Исус назвао Петар, у преводу значи стијена, камен на коме ће сазидати Цркву своју, први пут срео Исуса, и павши на кољена, кад га је Господ утјешио да се не боји него да иде за Њим, да има као и досад повјерења и да од сада, а то значи прекретницу у његовом животу, више ништа неће бити исто. Све што је до сада радио оставиће. Цијело своје животно дјело и тај товар који је уловио, све је то он у том моменту оставио и заједно са својим пријатељима кренуо за Исусом. Исте те ријечи у свом животу, сви ми чујемо, тај призив Божји да кренемо за Њим“, казао је Владика Методије.

У току свете службе Епископ Методије је, за усрдно служење Мајци Цркви и народу овог простора, одликовао досадашњег јереја Бојана Радуновића, пароха горњеполимско-гусињског, чином протојереја. Како свештеник Радуновић прелази на нову дужност у Митрополију црногорско-приморску, овом приликом, је приређен молитвени испраћај.  

„Ријечи призива Божјег чуо је и отац Бојан, који је ваш парох и који је бринуо о духовном животу и благољепију храмова у овим просторима, у својој парохији. Кренуо је за Исусом оставивши све и данас, када добија позив да иде на нову њиву Господњу да тамо заоре још дубљу бразду, као што је орао до сада, он се смирено одазива, као мајка Божја, која је на ријечи архангела Гаврила на Благовјести рекла: Ево слушкиње Господње, тако и он, и сви ми треба да урадимо на сваки призив и позив Божји, да смирено кажемо: Ево слуге Господњег, Господе, нека ми буде по ријечи твојој“.

„Помало смо жалосни што га пратимо из овог простора, али, исто тако, смо и радосни што га не губимо тиме што одавде одлази. Он ће једнако бити заједно са нама у духу на овим просторима присутан у љубави, а и сретаћемо се, не иде далеко. Увијек ћемо кроз Христа, кроз Цркву и благодат Божју, бити као што смо и до сада били – једно. Њему хвала на његовој љубави великој и његовој жртви коју је у овом простору, гдје нема пуно нашег народа, који је захтјеван, тежак и у духовном и у материјалном смислу, изнио све на својим плећима, и своје и бреме своје породице, бреме својих ближњих и народа о коме је бринуо. Надам се да ће исто тако да се потруди и да заоре дубоко бразду и на новом мјесту на које га Господ призива“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Свештеник Бојан Радуновић је захвалио Владици, браћи свештеницима и својим парохијанима.

„Захваљујем вам се што сте моје срце учили како да воли и како да вјерује у Христа, у моћ Његову, у љубав Његову, снагу Његову. Ови храмови, које смо заједно градили, понајвише су градили светитељи којима су посвећени овдје: Свети Николај, Великомученица Марина, мученици Кирик и Јулита, Великомученик и побједоносац Георгије, Свети Василије Острошки, Велички мученици, Свети апостоли Петар и Павле. Кључеве њихове дао ми је Митрополит Јоаникије и рекао ми да их добро чувам. Трудио сам се да тако буде и, ево, Владика Методије данас је наградио тај мој труд. Захваљујем му се и част ми је што сам добио „мач“ од таквог човјека, чији „мач“ реже сваку таму, сваку демонску силу и напаст. Трудићу се да мрежу своју бацим дубље и даље и да њом уловим још више људи, још више љубави, да је упутимо Христу Богу нашем“, рекао је о. Бојан.  

Мјештани су припремили богату трпезу љубави и пригодан испраћај о. Бојану Радуновићу, који је био њихов омиљени свештеник.