Недјеља Самарјанке у манастиру Косијереву у Петровићима
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу Самарјанке, пету по Васкрсењу Христовом, 17. маја 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Рођења Пресвете Богородице - Косијерево.
Владика се у бесједи осврнуо на јеванђељску причу о жени Самарјанки, наводећи да је Господ Исус Христос, почео причу од обичне ствари, од жеђи, затраживши, на путу од Галилеје према Јерусалиму, на бунару, од жене Самарјанке, а Самарјани су били непријатељски расположени према Јеврејима, иако су сродници, ведро да се напоји воде. Међу њима је почела прича о томе како Он Који је Јеврејин може да се обраћа њој Самарјанки, јер су Јевреји презирали Самарјане.
"Господ преко приче о обичној води отвара причу о води живота, а та вода је свето Јеванђеље. То је оно што је истински потребно човјеку као боголиком бићу - да се напоји Божјом истином, правдом, љубављу, даровима Светог Духа, да се просвијетли, јер од тога душа живи. Не живи ни од чега вештаственог, него је прави, истински живот у ономе што је Божанско и вјечно".
„И Он каже: Ко пије од воде, иако Он тражи од ње воде али Он нуди другу воду, од ове воде коју ћу ја дати, та ће се вода претворити у његовом животу у извор непресушни и она ће се стално умножавати, а извори обнављати. Кад човјек вјерује у Христа стално се његово биће обнавља, његов ум, његово срце, његова мисао“, поучавао је Владика Јоаникије.
Додао је да су Божји извори истине, правде, љубави и осталих дарова непресушни.
„То је оно што треба да тражимо, иако нам треба и ово земаљско, али ово божанско, што је вјечно и непролазно, треба да нам буде претежније и важније, да према томе стремимо. Све ово што је земаљско, прије или касније, прође“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Указао је да је та жена припадала самарјанском роду који је презрен, нијесу имали праву вјеру, али су имали душу, срце и били пријемчиви, а многи Јевреји, који су имали праву вјеру, нијесу је како ваља живјели.
„Окаменили су се, постали непријемчиви за Божју ријеч. На много мјеста има, тамо гдје живе Јевреји, наиђе Господ Исус Христос, почне да проповједа, та ријеч се одбија од њих, као од камена и Он одлази, није хтио да проповједа. У неким другим мјестима сијао је своју ријеч и оставио, као што говори данашње Јеванђеље, своје апостоле да они пожњу, саберу у ризнице Божје плодове од Његове ријечи“, рекао је Владика.
У овом кратком разговору дешава се брзи препород и жена Самарјанка, истакао је Епископ Јоаникије, постаје нов човјек.
„Све што је било претходно спало је као крљушт и њена душа се просвијетлила истином, правдом, њено биће се обновило. Таква је наша вјера. Она све обнавља, али из темеља, не површински, из самог темеља, самих дубина бића обнавља човјека права. То нам треба да нас стално обнавља и приводи Богу“.
„Зато, да обратимо пажњу на своју душу и своју вјеру, на то како живимо, да знамо да је Извор живота Господ Исус Христос. То нарочито наглашавамо у дане Васкрсења Христовог и у дане Преполовљења празника, говори се много о томе како је Христова ријеч, Његова наука, Његово Јеванђеље као жива вода која нас обнавља, напаја нашу жедну душу, која је, истовремено, просвјетљује и очишћује. Вода Јеванђеља Божјег је истина и љубав Божја, она очишћује душу“.
„Божанска вода, која је од истине и правде и љубави Божје и Дарова Светог Духа очишћује све изнутра и намирише вјечним мирисом“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Закључио је да мошти Светог Василија и других Светитеља миришу зато што су се испуниле Божанским, рајским, небеским, нетрулежним мирисом. То је, поручио је он, могућност за све нас, да се тог миомира духовном испунимо и Божанске воде напијемо.
Жена Самарјанка се просвијетлила да је добила ново име - Фотина, што значи она која носи свјетлост. Пострадала је, касније, за Христа као равноапостолна и једна од Мироносица.
