Епископ Јоаникије: Хришћани имају истину и свједочанство које разобличава дјела таме

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством, у другу недјељу по Духовима, на празник Светог великомученика Теодора Стратилата, 21. јуна 2020. Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег у Жабљаку.    

jun-2020-arhijerejska-liturgija-na-zabljaku

У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ се осврнуо на прочитано свето Јеванђеље, које говори о томе како је Господ, изашавши да проповједа  ријеч Божју и идући поред Галилејског језера, наишао на браћу Петра и Андреја, потом Јакова и Јована.
Они су, навео је Владика, били риболовци, бацали мреже, крпили их, бавили се обичним послом, којим су се многи занимали у том крају.

„Били су прости људи, нијесу били на високом положају, живјели од свог мукотрпног рада. Господ их позива да само крену за Њим. Ништа им друго не говори, а они, одмах, остављају своје мреже и полазе за Њим. Каква једноставност у том опису и колико нам те једноставне ријечи много говоре“, указа је Владика Јоаникије.

Запитао се шта се догодило у душама тих простих људи, који су били везани за овај свијет и посао од кога су живјели, преживљавали, као и већина народа, увијек.

„Они својим разумом нијесу могли све то објаснити; јер нити је било убјеђивања, нити каквог већег разговора, него само један сусрет и, на позив Господњи да иду за Њим, они крећу одлучно. Својим срцем, својом душом, неким дубоким чулом они су осјетили да разговарају са Спаситељем свијета и да све друго у поређењу са Њим је ништа, све је мало и безначајно, а да је у Његовој ријечи и у Његовом позиву смисао њиховог живота“, бесједио је Епископ.

То је, оцијенио је Владика, био велики прелом у њиховим душама, велико сазнање, ново осјећање, нова мисао, нова снага и одлучност.
„Када послије толико вјекова говоримо о томе, треба сагледати у контексту цјелокупног Христовог дјела спасења рода људског на земљи, у контексту Његовог оваплоћења од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице, и Божјег промисла који је предвидио да Отац наш небески шаље Сина свог у овај свијет да буде као један од нас, да бисмо ми преко Њега били усиновљени Оцу нашем небеском, да бисмо се сјединили преко Њега са Богом“, нагласио је Епископ.

Додао је да треба напоменути Његова чудеса и Његову проповјед, те да, нарочито, треба нагласити Његов узлазак на Голготу, Његово распеће, страдање на крсту, Његову смрт и погребење, а посебно Васкрсење, побједу над смрћу.

„Они су пошли за Оним Који је Извор живота и Који има власт над животом и над смрћу. Пошли су за Оним Који ће побједити смрт и Који ће, послије свог вазнесења, ниспослати Духа Светог својим ученицима, управо, Петру и Јовану, Јакову и Андреју, и осталим апостолима, обући их у силу са висине, када буде Дух Свети сишао на њих у виду огњених језика, да прожме силом Божје истине и свјетлости сво њихово биће, њихов ум да испуни мудрошћу и да им напомене о свему ономе о чему је Господ говорио, да им да разум да боље схвате Његове ријечи, дјела и чудеса, која је творио боравећи на земљи“, навео је Владика.

Апостоли који су пошли за Христом, разишли су се, послије Силаска Духа Светог, по цијелом свијету да проповједају Јеванђеље, Христова чудеса, Његову ријеч и Његову искупитељну, живоносну смрт на крсту, свједочећи тиме да нас је Господ својим Васкрсењем учинио учесницима побједе над смрћу.

„Наша вјера је вјера у Васкрсење Христово и када славимо Његово преславно Васкрсење, славимо и нашу са Њим побједу над смрћу. То разумију они којима је Бог дао да разумију, а они којима није дато да разумију, стално се спотичу и муче са тиме. Нарочито они, којих је увијек било од Христа до дана данашњег, који мрзе вјеру православну, мрзе хришћане и хришћанство зато што виде да хришћани имају ту истину и то свједочанство које разобличава дјела таме“.

„Онај који има свјетлост, он стално иде према свјетлости, то су хришћани, а они који су огрезли у тами и сјенци смрти, они се боје те свјетлости, имају страх од тога. То је реални страх и то треба разумјети, то је донекле и људски, али је много више демонски него људски“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, напоменувши да се демони боје од свједочанства Христовог и свједочанства хришћана у овом свијету, много завиде и користе људске слабости да завађају.

Ипак, хришћани су на сигурном броду који плови по пучини мора, упркос немирним таласима овог живота, али, важно је, поручио је Владика, да смо на том сигурном броду, који плови царским путем и уводи нас у луку спасења, приводи нас Христу, у наручје Бога Оца.
„Наша вјера је жива, свијетла, истинита, радосна и побједоносна. Зато се не треба бојати. Увијек смо имали искушења, али смо одолијевали, врло често, уз многа страдања. Шта друго да очекујемо ако смо Христови, ако је Христос пострадао за нас, Син Божји? Зар и ми не треба да будемо спремни да свједочимо своју вјеру по цијену губитака у овом животу? Нијесу више времена проливања крви хришћана, макар се надамо да  нијесу, али јесу времена искушења и тада треба да се сјетимо Светих апостола, Светих Отаца и наших предака, који су увијек били спремни за вјеру и животе положити“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe