Јеромонах Стефан нови игуман манастира Заграђе
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, на празник Светих 14 хиљада младенаца Витлејемских, у четвртак 11. јануара 2024. године, у манастиру Заграђе у Пиви.
Током свете службе Божје, Владика је оца Стефана званично поставио за игумана манастира Заграђе.
Сабранима се обратио Преосвећени Епископ Методије, указавши у својој архипастирској бесједи на ријечи из прочитаног Јеванђеља, како је Света породица, кад су мудраци отишли, поклонивши се Богочовјеку Коме их је анђео у лику сјајне звијезде довео, и оставивши своје дарове, отишли другим путем у Персију, у своју земљу.
„Нијесу обавјестили Ирода о томе гдје се Богомладенац налази. Када се анђео јавио Јосифу, као и много пута до тада, рекао му је да узме Богородицу са Богомладенцем и да иду у Египат. У Египту је изабрани народ јеврејски увијек кроз историју налазио уточиште и тамо је, кажу, у то вријеме живјело до милион Јудејаца тако да се они тамо нијесу осјећали као туђини, него су били у једној средини на коју су били навикли и са којом су се били сродили. Ирод, сазнавши да су га преварили мудраци, наредио је војсци да побију у Витлејему сву дјецу од двије године и млађе, и у окружењу витлејемском, не би ли на тај начин покушао безумник да осигура свој престо, мислећи да ће га тај Цар јудејски, који се ту родио угрозити и да је то цар од овога свијета и земаљски“, казао је Владика.
Додао је да данас прослављамо ту невино побијену дјецу због имена Христовог, Христа ради.
„Када је Ирод, злочинац који је убијао чак и своју дјецу, своја два или три сина је побио и жену своју, а камоли другу, када је изрвгнувши душу своју предавши је у имање ђаволу, јави се анђео поново Јосифу да се врати, јер је онај који је тражио живот дјетета, умро. И вративши се Јосиф, видио је да Иродов син Архелај влада, који ништа мање није био страшан и злокобан од свог оца, и побојавши се, добивши заповијест опет у сну, отишао је у Галилеју код Антипе, брата Архелајевог брата. Антипа је тај коме је Христа Пилат предао на испитивање, који је био мањи злочинац од свог брата и оца“.
„Христос се родио у пећини, а не у неком великом и велелепном дворцу, у некој значајној средини, економском и социјалном статусу. Родио се као сиромах, живио је као сиромах и проповиједао је ништима, маргинализованима и сиромасима и обајвљивао Царство небеско. Бог се у Старом завјету јавља као силан и моћан, управо у том Египту у ком је избјегао Јосиф с породицом, Бог је кад није дозволио да оду из Египта Мојсију и Израиљу цару египатском тако наудио да је све првенце уморио. Чак је и војску која је ишла у потјеру за њима кроз Црвено море, Господ побио и пројавио своју силу и моћ, а у Новом завјету Господ се пројављује тако немоћан, рањив и кроз ту немоћ и рањивост пројављује се велика сила Божја“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Он, по ријечима Епископа Методија, управо проповједа свима који желе за Њим да иду да буду скромни, смирени, болећиви, а не силни и моћни, да не газе друге око себе, него да буду предусретљиви, саосјећајни и праштају другима.
„Ако неко тражи од нас да нешто урадимо треба да урадимо и више од онога што се од нас тражи и да тиме покажемо Христову, односно небеску логику стила и начина живота и нашег спасења овдје на земљи. Џаба ишта говоримо ако те своје ријечи својим дјелима и својим животом, макар, у најмањој мјери не потврђујемо“.
„Данас имамо велику радост, на ове благе божићне дане, када прослављамо рођење Христа Спаситеља, да се радујемо што је ова света обитељ добила новог игумана у лику оца Стефана (Оровића) кога сви овдје знате и који се више од пола године труди, старог проту некадашњег сада јеромонаха на њиви спасења. Желим му да буде достојни наследник својих претходника у овој светој обитељи и да изграђујући ову свету обитељ и унапређујући оно што су његови претходници урадили да, понајвише, изграђује и унапређује и украшава своју душу и свог братства у овој светој обитељи“.
„Да капије овог манастира буду свим боготражитељима и богочежњивим душама широм отворене које ће на тај начин симболизовати отвореност игумановог срца и његове братије за све који буду овдје буду тражили утјехе, мира, радости, молитве, љубави и свјетлости небеске, божанске. Ако не будемо своју браћу грлили као што је ручица својим Богомладенац загрлио цјелокупно човјечанство у свим временима и просторима, онда нећемо моћи испунити своје послање и онај задатак који нам је Господ предодредио и дао“.
„Господ да благослови нашег новог игумана Стефана, да буде мудар и молитвен, и расудљив и смирен као што је био игуман Стефан кога описује Његош у „Горском вијенцу“, а ви сви да у томе припомогнете, ако Бог да“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
