Епископ Методије на Богојављење богослужио у Кочанима код Никшића

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Богојављење, у петак 19. јануара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Николаја у Кочанима код Никшића.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

Послије читања светог Јеванђеља бесједио је протојереј Миајло Бацковић.

„Водом, у Старом завјету, Господ чисти земљу потопом тако што уништава гријех људски, уништавајући и природу и човјека, али у Новом завјету Господ водом обнавља природу управо данашњим празником када смирењем својим долази на воду Јордана да Га крсти слуга, обнављајући тиме не само воду Јордана и не само воде, него цјелокупну природу људску крштавањем водом, али и обављајући природу и све оно створено зато што је вода највећи дио онога што јесмо ми и цијели овај свијет“, казао је о. Миајло.

Додао је да човјек без воде човјек не може да живи, великим дијелом човјек је вода, дио природе је вода.

„Кад грумен земље кад стиснете из њега ће изаћи вода. И у камену има вода, то смо видјели у Старом завјету када су лутали по пустињи Јевреји, када је Мојсије знаком, ударивши штапом по камену из њега извео воду жедним људима у пустињи. Вода је извор сваког живота и зато Господ, не случајно, бира опет воду да њоме спаси природу и човјека кроз крштење. А показује Господ и смирење тако што долази код Јована, код свога слуге, код створења свога да он спусти руку на главу Његову и да Га крсти, јер тако треба да буде. Тиме Господ даје нама свимапут, још једном показујући да је смирење послушање које и Он показује, иако не мора као Бог, тиме показује како ми људи треба да се спашавамо, прво крштењем, па онда смирењем и послушањем“.

„Бог се јавио и Света Тројица управо на данашњи дан, и Он се јавља не само тада и тога дана у том историјском тренутку, на тој води Јордану, у оној пустињи, него се изнова у сваком оном храму гдје се пјева тропар Во Јордање, на данашњи дан и на свакој оној води коју благосиљамо када улазимо у њу, њоме се купамо, њу пијемо, освештавамо, пливамо за Часни крст. Свака та вода изнова обнавља природу, чак и они који сумњају и не вјерују, када узму воду након годину дана која стоји у ормару буде свјежа за разлику од неке друге воде, која би стајала и покварила се јер је тако природа дала, а ова вода остаје свјежа па су чак и  неки научници гледали какав је хемијски састав те воде. Дакле, Господ и видљиво показује нама да је ту међу нама кроз данашњи празник и кроз ову освештану воду којом ћете благосиљати ваше домове и ви, пијући и умивајући се овом водом“, поучавао је свештеник Бацковић.

Господ, додао је он, долази на Јордан не зато што је то Њему потребно, Он се не рађа зато што је то Њему потребно, Он не живи са нама, није гладан, жедан зато што је то Њему потребно.

„Не иде са апостолима по пустињи, не бива прогнан зато што је то Њему потребно, не бива упахшен, издан од Јуде зато што је то Њему потребно, не бива разапет, не умире на крсту на Голготи и не васкрсава силазећи у ад зато што је то Њему потребно, него зато што је то нама пријеко било потребно. Господ ствара Нови завјет, Нови завјет љубави зато водом не спржи, не потопи цијели свијет као што је то урадио у Старом завјету Бог, него водом освећујући, Он својим уласком у Јордан спашава човјека кроз ту воду и цијелу грешну природу, која се налазила у том тренутку око нас и у нама. Бог се човјеку не намеће и једино Дух Свети у човјека не улази без његове слободне воље. Улази у воду, улази у ваздух, у природу, у све створено, само човјеку, као круни свог стварања, даје му да буде сличан Богу, Ономе Који га је створио и даје му слободну вољу да њоме прихвати или не прихвати Бога у себи“.

„На данашњи дивни празник отворимо своја срца, испружимо свој прст и дотакнимо прст Божји који нам се стално нуди. Једино када дотакнемо тај прст дотичемо суштину свог постојања и дотичемо оно што ми јесмо, дотичемо свог Створитеља и вјечност“, поручио је протојереј Маијло Бацковић.  

Сабранима се ријечју архипастирске бјесједе обратио Преосвећени владика Методије, уз богојављенски поздрав: Бог се јави!

„И заиста се Бог јави народу свом, Христос Господ Спаситељ наш Који је казао Јовану, када овај рекао: Гдје ја тебе да крстим, ти си тај који треба да ме благосиљаш и крстиш, а Он каже: Ваља нам испунити сваку правду. Шта то значи? Значи да је ипак правда била да се Господ оваплоти, постане један од нас, а то је наука и свима нама који проходимо овим животом да никад не можемо судити о другоме ако не уђемо у његове ципеле и не почнемо да саосјећамо с њим и то у толикој мјери да постанемо једно с њим. Онда ћемо боље сагледати другог човјека кад имамо то смирење и љубав, и тај покрет ка њему и његовој личности, његовом лику, његовом бићу, да га до краја осјетимо, а онда ћемо га и боље разумјети“.

„Зато је правда да Бог Који би бесконачно остао удаљен, недодирљив за сву творевину, па и за људски род, било праведно да постане један од нас и да прође све оно што природа људска налаже, изискује, на шта нас приморава овдје. А Он као истинити Бог узео је све, осим гријеха и постао истински човјек, али не само у то вријеме када се оваплотио и када је земљом ходио, постао је да би се испунила сва правда човјек на сву вјечност, поставши истовремено и Бог. То је велика тајна овог празника када се цјелокупна творевина радује доласку и уласку у њу Творца свога и Сведржитеља и Саздатеља и Спаситеља свога. Зато је ово велики и диван празник када игра и ријека Јордан, усхићена зауставља токове своје и радује се Творцу своме, примајући Га у себе и постајући једно с Њим“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Тада се цјелокупна творевина, додао је Владика Методије, спајајући се са божанском природом, спашава и то на сву вјечност.

„Као што је отац Миајло у дивној бесједи рекао једино што још требамо то је да направимо тај мали искорак свог срца, своје душе, свога бића ка своме Творцу једином и истинском човјекољупцу. Поздрављам вас овим дивним, величанственим, благословеним, свјетлим и најрадоснијим празником јављања Божјег, Бог се јави!“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.