Епископ Јоаникије на Савиндан у Ђурђевим Ступовима: „Свети Сава је, у ово наше вријеме, протјеран из школа, али није из душе нашег народа“

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Саве, првог архиепископа српског – Савиндан, у понедјељак 27. јануара 2020. са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Молитвеном сабрању присуствовао је велики број вјерног народа, међу којима мноштво дјеце из Берана и околине.

Преосвећени Епископ је сабране вјернике поучио ријечима архипастирске бесједе у којој је подсјетио да се навршава осам вјекова од кад је Свети Сава, у светињи Ђурђеви Ступови, устоличио првог епископа Будимљанског Јакова и устројио Епископију будимљанску.
Древна Епископија, по Владикиним ријечима, захватала је сјеверни дио лимске долине од Проклетија до Бијелог Поља, манастир Морачу, до Медуна.

„Ове године славимо осам вјекова од крунисања Савиног брата кога је Свети Сава својом руком крунисао за краља, Светог Стефана Првовјенчаног. У нашим уџбеницима се, обично, говори да је Свети Стефан Првовјенчани крунисан 1217. Међутим, он је тада само примио круну од папе, али када се Свети Сава вратио у Србију са пуномоћством првог Архиепископа, он га је крунисао по православном обреду у манастиру Жича. То крунисање, ту годину и тај јубилеј ове године помињемо и славимо“, навео је Епископ Јоаникије.

Он је нагласио да такав велики јубилеј значи много за један народ. Српски народ је, прије осам вјекова, достигао своје највише достојанство, укључен је, са својим пуним достојанством, у заједницу осталих православних народа.

„Свети Сава колико је био српски, толико је био и васељенски. Он је на Светој Гори примио васпитање да припада православној васељени у којој су и остали народи Грци, Бугари, Руси, Грузини и сви православни. Са Свете Горе Атонске дошао је у отаџбину као један од најпросвећенијих духовника свог времена. Зато је његова мисија била тако успјешна, нарочито када је примио благодат архиепископске службе да оснива епископије, да утврђује манастире, свештенике, монахе, народ. Српски народ се колебао десно или лијево, неко хоће Риму, неко Цариграду, неко да се врати уназад у паганство. Тек са Светим Савом наш се народ потпуно окреће православљу, приљубљује се уз Христа, а мудра поука и дјеловање Светог Саве су, коначно, наш народ утврдиле у вјери православној“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Указао је на дјеловање Светог Саве као архиепископа, који је посјетио све тадашње источне патријархе да би укључио свој народ у заједницу са древним патријаршијама и добио благослов и подршку од древних патријаршија. Посјетио је, не само васељенску Патријаршију, него и јерусалимску, александријску, антиохијску, а, касније, пред крај живота, бугарску. Тамо је, подсјетио је Владика, скончао кончином праведника Божјег.

„Ми у Светом Сави имамо примјер правог човјека, правог хришћанина, правог свештеника, епископа, учитеља, духовника и није случајно што је он постао заштитник свих српских школа, прије 19. в. а нарочито у 19. в. у Војводини, Србији и Црној Гори“.

„Треба да знају наша дјеца, наши наставници и учитељи да је Свети Сава био школска слава и у Црној Гори. Нико то Црној Гори није могао наметнути, јер је Црна Гора, већ, тада била самостална држава. У вријеме кнеза Данила Петровића Свети Сава се слави као школска слава, а у доба краља Николе приређиване су лијепе духовне свечаности за празник Светог Саве у свим црногорским школама“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.

Да се тада неко, казао је он, усуђивао да „лаје“ на Светог Саву, као што поједини данас лају, био би, сматра Владика, протјеран из Црне Горе.

„За Петровиће је Свети Сава био највећи духовни ауторитет. Слављен је као у цијелом српском роду, посебно у школама, наравно, црквама. То је и у Црној Гори, као у цијелом српству, била свенародна слава о чему свједоче и многе породице. У Дробњаку има цио род Косовчића који славе Светог Саву. Сваки наш храм, још од Немањића, а посебно у вријеме ропства под Турцима, погледајте Морачу, Пиву, манастире на Приморју, који год манастир је сачувао фреске и иконе, тамо ћете наћи фреске и иконе Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог“, указао је Преосвећени владика и наставио:

„У ово наше вријеме Свети Сава је протјеран из школа, али није протјеран из душе нашег народа. Не слави се у нашим школама, али тврдим да се Свети Сава свечаније слави у Црној Гори него било гдје. То потврђују наше светосавске академије, којима, по недјељу дана и више, славимо Светог Саву. Нијесмо то ми нашем народу наметнули, него је народ запамтио шта за њега значи Свети Сава и његово дјело. Колико је Свети Сава ушао у душу нашег народа, он је своју вјеру поистовјетио са вјером Светог Саве, апостола Христовог. То је апостолска вјера, коју је Свети Сава примио, проповједао и којој је нас научио“.

На крају свог архипастирског слова, Владика Јоаникије ријеч поуке упутио је дјеци:

„Драга дјецо, идите путем Светог Саве. Он се од најранијег узраста васпитавао у вјери, али је и књигу учио и достигао врхунско образовање. Имао је ријеч Божју, божанску ријеч, пуну истине и правде, у свом уму и својим устима. Његова ријеч је постала силна да препорађа душе, савјести. И ви да се научите свјетским наукама, али да се, полако, научите и духовној науци. Најбоље ћете се научити објема наукама ако у школи будете добри ђаци, а да редовно долазите у храм Божји, да вас осјени љепота дома Божјег и љепота ове свете службе, да узрастате кроз ту љепоту у све дане вашег живота, да будете прави људи, да донесете радост својим родитељима, свом народу, својој држави, својој Цркви“.

У току Литургије освештан је и преломљен славски колач у славу Светог Оца нашег Саве. Имендан је прославио јеромонах Сава (Вукајловић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови.