Прослављена храмовна слава цркве Светог Саве у Дапсићима: „Сваки наш храм је светосавски и види се да је Црна Гора од давнина била светосавска по многим топонимима од манастира Савине до Савиног ока, Савиног бора и Савиног кука“.
У 32. недјељу по Духовима, на празник Светих мученика Ермила и Стратоника, 26. јануара 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Саве, првог Архиепископа српског, која се подиже у мјесту Дапсићи код Берана.
Сабраном вјерном народу, ријечима архипастирске бесједе, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије. Честитајући наступајући празник Светог Оца нашег Саве, Владика је поручио да ми, као хришћани треба духовно да узрастамо, да нас света вјера препороди, просвијетли цијело наше биће, да бисмо били носиоци Божје свјетлости, правде, љубави. То је, навео је он, савршенство о коме говори апостол Павле.
„Путем, којим је кренуо апостол Павле, када је повјеровао у Христа, кренуо је наш Свети Отац Сава од свог најранијег узраста. Васпитавао се у вјери и у дому својих родитеља Светог великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане, а касније, од Бога призван, отишао је на Свету Гору Атонску, имајући толику жеђ за вјером да је хтио свега себе да посвети служби Богу, молитви и светињи“, рекао је Његово Преосвештенство, додајући да је Свети Сава, након што се усавршио у молитви и образовао на Светој Гори, од Бога призван да постане први српски Архиепископ:
„Призван је да свој народ просвети, да оне врлине и вриједности, које је задобио као светогорски монах, те врлине, ту вјеру и силу вјере, која препорађа цијело човјеково биће, да преда свом народу“.
Владика је подсјетио да смо ми као народ били хришћани и прије Светог Саве, али смо се колебали хоћемо ли Риму, Цариграду или се вратити старој вјери паганској и опет утонути у мрак незнабоштва.
„Али, када је дошао Свети Сава, довео са собом своје ученике из Хиландара и Студенице и устројио епископије, онда је цио наш народ пришао светој Цркви Божјој, примио науку Светог Саве, а то је, заправо, апостолска наука, јеванђелска наука, Христова наука, Христова ријеч, Христова истина. Од тада до дана данашњег ми идемо тим путем, скрећући понекад, али, ипак, то је главна путања којом иде српски народ од Светог Саве до дана данашњег“, оцијенио је Епископ.
Он је казао да није велики број храмова у нашој отаџбини, који су посвећени Светом Сави. Владика је мишљења да их нема довољно колико је заслужио први српски Архиепископ и просветитељ. Зато и радује градња цркве у Дапсићима.
„Али, сваки наш храм је светосавски и види се да је Црна Гора од давнина била светосавска по многим топонимима, од манастира Савине до Савиног ока, Савиног бора и Савиног кука. Посебно је култ Светог Саве узнапредовао у доба Турака, када смо се само на Бога, на своју Цркву, на своју вјеру и своје Светитеље могли ослонити. Погледајте из тог времена манастире Пиву, Морачу, Острог и остале светиње, које су осликаване или обнављане у турско доба, колико је ликова Светих Немањића тамо, а на првом мјесту Свети Сава и Свети Симеон, увијек, заједно. Ето, то сјеме и данас рађа“, бесједио је Владика Јоаникије.
Појаснио је да су дио тих плодова литије широм Црне Горе, које су настале „као реакција народа на неправду због тога је власт кренула да гази слободу наше свете вјере, да отима светиње, да их скрнави, да промјени намјену, коју су им дали свети ктитори, свештенослужитељи и цио народ кроз вјекове“.
„Безакоње које се врши је злокобно. Нико нам није отимао светиње, нити их прекњижавао, мијењао њихову намјену, ни Турци, ни Аустријанци, ни Италијани, ниједан окупатор. Нажалост, оно што је најтеже, наша власт је кренула то да чини. Лако бисмо се борили и бранили да је неки туђин напао наше светиње, али нам је тешко кад су браћа. Међутим, морамо да се боримо против неправде, морамо да изобличимо неправду. Морамо да кажемо и свједочимо и, већ, смо извојевали моралну побједу над овим злом, али оно и даље траје. Морамо бити упорни да издржимо до краја, да дајемо хришћански отпор злу и неправди и издржаћемо, даће Бог и Свети Сава“, поручио је Преосвећени Епископ, наводећи да ће борба Цркве и вјерног народа за очување светиња бити смирена, уз молитве Богу да Господ да мир и правду.
„То је Богу и Светом Сави угодно, то је завјештање наших предака, да чувамо светиње и да не дамо никоме да их скрнави. Причају неистине како неће ништа дирати, како ће све остати исто, па можемо им поручити нека они прекњиже своја имања, своје куће и своје палате на неког другог да видимо да ли ће остати све исто. А те њихове куће, палате и богатства, иако су у њих уложили милионе, су мање вриједности од било које наше светиње, па и најмање сеоске гробљанске“.
„Зато морамо да чувамо оно што нам је од Бога дато, оно чему смо завјетовани од наших предака, а тај завјет, завјет свете вјере, јеванђелски завјет Божје вјере, истине, правде, љубави, треба да предамо нашем потомству, нашој дјеци. Тамо гдје нема праве вјере, нема ни правог смисла живота, зато је ова наша борба, заправо, борба за смисао“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Након причешћа вјерника, освештан је и преломљен славски колач.
Заједничарење у славу Божју, а у спомен и част Светог Саве, настављено је уз трпезу љубави. Домаћин славља је Одбор за изградњу храма.
