Епископ Јоаникије предводио литију на Жабљаку: „Наша ће борба да потраје, јер се ово зло припремало дуго, али и ми смо се спремали вјековима“

На величанственој свенародној литији, одржаној на Жабљаку 16. фебруара 2020. окупио се велики број житеља овог поддурмиторског мјеста, они стамени, поносни, правдољубиви Дурмиторци, који су, још једном, поручили бројније и гласније, него икада, да не дају своје светиње.

Епископ Јоаникије предводио литију на Жабљаку

Са иконама и свијећама у рукама, текла је ријека људи, слична ријеци Јордану.  На литијама се налазе и по три генерације једне породице. Ходају ђедови са унуцима и као да им се из очију, док гледају своје наследнике, могу назрети стихови Ј.Ј. Змаја: „Гдје ја стадох ти продужи“. Не памте они времешнији Жабљачани да је кроз ово мјесто проходио већи број људи, у мирном, достојанственом и поносном ходу.

Литију је предводио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије што је представљало посебну радост и благослов за народ дурмиторског краја. У литији, у којој је учествовало преко хиљаду људи, ношено је стопало великог Божјег угодника Светог апостола Луке, које је донијето из манастира Косијерево. Велики број Жабљачана поклонио се овој светињи у храму Светог Преображења у Жабљаку.

За дочек стопала Светог Луке, за Молебан Пресветој Богородици и саму литију у Жабљаку, својеврсан подвиг принијели су племена Шаранци и Језера. Шаранци су на пут ка Жабљаку кренули пјешке испред цркве Преображења у селу Крш. Литија дуга 17 километара прошла је кроз села: Његовуђа, Врела, Борје и Тепачко Поље. На другој страни, Језерци су пошли од цркве Светог Георгија у селу Новаковићи, које је удаљено 13 километара од Жабљака и у свом молитвеном ходу прошли су кроз села: Ковчица, Пашина Вода, Јаворје, Вирак и Мотички Гај. И једнима и другима уз пут се прикључивао велики број вјерног народа, сјединивши се са онима код цркве у Жабљаку. Братска слога, љубав, међусобно поштовање, пријатељске и родбинске везе показали су се, на овај дивни и свијетли дан, у свом најљепшем свијетлу.

У обраћању вјерном народу Преосвећени Епископ Јоаникије је казао да „нас је мука и неправда принудила да изађемо из својих домова и саберемо око наших светиња и по трговима наших градова“.

„Нас је наша несрећна власт, доношењем оног Закона, који је, заправо, закон против православља, приковала на крст и ми смо узишли на Христову Голготу да бранимо Божју истину и правду и нашу свету вјеру. Крст Христов и Христова Голгота дала нам је снагу и Христово Васкресење нас је оснажило и сјединило, те смо на овим свенародним свечаностима превазишли наше међусобне подјеле и разлике. Нашли смо се око Крста Христовог и око наше свете вјере и по овом питању мислимо сви исто: Не дамо светиње!“, казао је Владика, поручујући:

„Светиње су наша вјера, наша историја, наш образ, наша садашњост и будућност. Ми смо кроз ту нашу историју чували вјеру, гинули за Крст часни и слободу златну. Сада, када нам лицемјерно кажу да нема никаквих проблема само да се препишу светиње на државу, а ми ћемо, наводно, моћи да служимо и окупљамо, без икаквих проблема, иза тога се крије зла намјера, драга браћо и сестре, да се наша света вјера понизи, да се светиње оскрнаве, да нас принуде да ми, који имамо историју, избришемо своју историју, да нас спроведу на шалтер да се пријављујемо као новооснована религија, да скупимо 50 потписа да се некоме пријављујемо на такав начин и тек онда да признају да постојимо“, рекао је Његово Преосвештенство.

Власт, навео је он, неће да види народ, који се сабира на Жабљаку, у Подгорици, Никшићу, Беранама, Херцег Новом и осталим градовима Црне Горе. Зар тај народ за нашу власт не постоји?, упитао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

„Неће да чују глас свог народа, нити да га виде, нити да га уваже. У свакој цивилизованој земљи, нарочито када се ради о слободи вјере, када се доноси закон, разговара се са представницима народа, нарочито са представницима Цркве, а овдје нити је било дијалога, нити можемо рећи да га сада има како ваља. Позвани смо „на дијалог“, али после свега што се догодило, после зле намјере са којом је овај Закон донесен и ова неправда и срамота учињена, не само Цркви него и Црној Гори, Црној Гори земљи светиња, земљи славне историје, Његошевом наслеђу, данас подмећу кукавичје јаје и тешко можемо вјеровати“, констатовао је Владика.

Додао је да ће се разговори наставити, што је за представнике Цркве и дужност све са намјером да се ријеши ово питање и уклони неправда, да се учини добро држави, Цркви и народу.

„Да се све заснује на правди, на закону и поретку. Нијесмо ми, који се боримо за основне слободе а то је слобода вјере, непријатељи Црне Горе, њене садашњости, ни будућности, него су непријатељи Црне Горе они који хоће Црну Гору да утемеље на неправди, на усташлуку, на паганству, на наркоманији, на братским подјелама, на злу и несрећи свог народа“, оцијенио је он.

Ми се за основна људска права, по ријечима Епископа Јоаникија, боримо истином и правдом, са молитвом Богу да све просвијетли, јер је то најјаче оружје.

„На нашим литијама, са поносом можемо рећи, нема, нити треба да буде и надамо се неће бити, ниједне псовке, никаквог излива мржње, него идемо са крстовима, свијећама, иконама и молитвеним пјесмама и кадећи да се наши градови умиришу, да би замирисала и душа Црне Горе. То ћемо да наставимо и да покажемо свима да смо народ који има стару, свету вјеру која је родила светитеље и увјерени смо да ове наше литије предводе светитељи и анђели Божји. Отуда толика радост на нашим литијама“, нагласио је Владика, напомињући:

„Велика је радост због овог нашег народног јединства, поред свих подјела које су биле, зажељели смо се једни других, и братског загрљаја, и измирења око наших светиња“.

Он је поручио да не можемо да прихватимо неправду која руши темеље наше Цркве и наше државе.

„Не треба заборавити да је Црква створила Црну Гору, то је историјска истина и нећемо дозволити да се света Црква Божја понижава. Не тражимо никакву повластицу више него остале вјере. Хоћемо да будемо равноправни и да уживамо иста права као и остале вјере у Црној Гори. Свима су дали права, једино је наша вјера, света, православна и Српска православна Црква гоњена. Не смијемо то дозволити, то је наша вјера и наша Црква, ево, осам вјекова и више од тога“.

„Радујемо се због овог обједињавања око светиња, радујемо се што су наше светиње заштићене нашим животима. Ми смо завјетовани својим светињама, не од јуче него од памтивијека. Не знају они који владају шта то значи. Нека сад разумију ако памети имају, нека им Бог да памети и разума. Не желимо ми зла, него смо жељни правде, истине и слободе, братске љубави и слоге које не може бити докле вјера не буде слободна и док не дођемо сви до истих права. А вјерско право, вјерска слобода то је очни живац овог народа. Дирнули су у очни живац, али ћемо се заштити, Бог ће помоћи, светитељи Божји, светиње Божје ће нам дати снаге да истрајемо. Ова ће борба да потраје, јер се ово зло припремало дуго, али и ми смо се спремали вјековима!“, поручио је Владика Јоаникије чије ријечи је сабрани народ поздрављао аплаузима и клицањем: Не дамо светиње!

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe