Епископ Јоаникије упутио свима позив на истински, прави, братски и људски дијалог

У бјелопољском Центру за културу, у суботу 14. децембра 2019, одржано је вече посвећено блаженопочившем Патријарху српском Г. Павлу. У програму су учествовали: Мијат Недовић, Радомир Јовановић, Радован Радовић, Ранко Минић, гуслар Горан Цуца Перовић и Радован Сукновић . Сукновић је, осим гусала, свирао на фрули, уз чију пратњу је наступио црквени хор “Свети Никола” из Бијелог Поља.

Епископ Јоаникије упутио свима позив на истински, прави, братски и људски дијалог

Програм је водио  Жарко Бојић, аутор пјесме о нашем духовном Оцу Патријарху Павлу, коју је уз стуне гусала пјевао Горан Перовић Цуца.  Стихове о Патријарху Павлу, аутора Живорада Шљиванчанина,  казивао је Иван Луковац.

Сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је, најприје, говорио о Патријарху Павлу од чијег упокојења је прошло десет година, а његова личност и мудре поуке, су вјечно живе у нашем народу. Владика је упутио позив народу цијеле Црне Горе да се одазову и учествују у великом Световасилијевском сабору, који ће се, поводом очувања наше вјере, светиња и гробова прадједовских, одржати у Никшићу 21. децембра.

У наставку доносимо архипастирско слово Преосвећеног владике Јоаникија, које је одржао у препуној сали бјепопољског Центра за културу.

„Када се год сабирамо око имена нашег блаженопочившег и светог Патријарха Павла то се претвара у празник. Његов живот је био такав да, када се гледа из духовне перспективе, он личи на једну поему, на пјесму, иако је његов живот био мукотрпан, аскетски, подвижнички, али је био свијетао, носио је тај старац Христа Господа у себи, његову истину, правду и љубав. Зато нам је свима драг и ко год га је видио, доживио га је и памти га, као ходећи Божији благослов, овдје међу нама.

Драга браћо и сестре, долази Божић. Радујемо се празнику и, увијек, идемо напријед, увијек, стремимо добру. Имамо једну радосну ствар, али она има и своју велику озбиљност. Следеће суботе, 21. децембра треба да се саберемо у Никшићу, да дочекамо мошти Светог Василија Острошкога. Свети Василије је био прво требињски, па онда никшићки Митрополит и Острошки Чудотворац. Он се повлачио у манастир Острог из града Никшића, гдје му је било сједиште, јер је тамо био безбједнији од турских напада и узнемиравања, и посветио се у Острошкој стијени. Цио наш народ са свих страна, из свих српских земаља, други народи и друге вјере, долазе и клањају се моштима Светог Василија Острошкога. Али, ми који смо његова паства имамо, посебно, духовно осјећање за нашег духовног пастира, а посебно град Никшић, што показује и она чудесна литија за његов празник. Памтимо када је походио Требиње, прије скоро 30 година, каква је то свечаност била и благослов. Чини ми се да је његовим доласком утврђена Република Српска, утврђен је народ који је страдао у току ових несрећних ратова, који су иза нас. Светац Божији је залијечио ране свога народа.

Ми се сабирамо у град Никшић око нашег Свеца посебним поводом. Зато што ми православни у Црној Гори, заиста, трпимо у својој држави, ово је наша држава, велику неправду. Та неправда се одвија под велом једне лијепе приче, да Црна Гора његује мултиконфесионални склад, дакле, његују добре односе међу вјерама и то би било лијепо да је то тако. Хвала Богу, што имају добре односе са римокатолицима, са муслиманима, са Јеврејима. Сви они говоре да имају добре односе са државом и то су потврдили уговорима, које су потписали са Црном Гором, све ове три вјере. И то је добро, ми то подржавамо и то искрено говоримо. Али, није добро што се они пред западним, исламским свијетом, и пред Јеврејима, представљају да су толико благонаклони према вјерама, а своју вјеру, најбројнију у Црној  Гори, која је оплеменила Црну Гору, прогоне и хоће на њу да примијене закон према коме би све цркве и манастири припали држави. Нас би довели у положај да се, послије толико година, а, ево, славимо 800 година од Светог Саве, пријављујемо као новооснована религија, као секта. А шта значи то да нам узму храмове? Не могу они храмове понијети, али хоће да нас понизе у односу на друге. Никада нису рекли, нити то смију рећи, да ће узети катедралу Светог Трифуна у Котору, она припада католичкој Цркви, у њој се католици Богу моле према њиховом закону и обичају. Нити су рекли да ће узети неку од старих џамија. Тамо се муслимани моле по своме закону и то сматрају храмом Божјим. И још нешто, они као држава, која више не исповиједа и не штити хришћанску вјеру, нити заступа хришћанство, него секуларизам, хоће да имају храмове, да би нас, своју вјеру и народ понизили. Не можемо то, драга браћо и сестре, да дозволимо. То је велика неправда, јер су наши преци подизали свете храмове у славу Божју и храмови су, прије свега, власништво Божје. Онај који се слави у том храму, то је његов храм и власништво свете Цркве до дана данашњег. Нико то право нама до сада није оспорио, ни Турци, ни Аустријанци, па ни комунисти. Никоме то није пало на памет. Нити су храмови у доба Кнежевине Црне Горе били уписани на државу. То није било државно, него црквено. Оно што је Богу посвећено треба да буде Божје. Тако су наши стари завештавали, посвећивали храмове Богу живоме и својој Цркви, а за своју душу и свој напредак.
Шта се иза свега тога крије? Опака прича, злокобна прича, ово није само удар на храмове и светиње, него је ово удар на вјеру и на православље. Хоће од Црне Горе да праве Украјину, и то, драга браћо и сестре, не смијемо дозволити. Шта ми да радимо, како да се боримо?

Ми смо на нивоу права и струке ту причу разобличили, немају ни једног аргумента. Ни на један наш допис, анализу, нијесу хтјели да одговоре. Са свима другима су водили дијалоге и, уз међусобну сагласност, потписали уговоре, са католицима, муслиманима, Јеврејима, а са нама нису хтјели да разговарају. Хтјели су да симулирају дијалог. Нудили су нам оквир за дијалог, нељудски, да разговарамо само о препорукама Венецијанске комисије. Не да разговарамо о намјери, о суштини, о ономе шта тај закон, заправо, значи. Ми имамо паметне људе, правнике и не можемо дозволити било коме да нас понижава, па ни наша власт.

Драга браћо и сестре, немојте мислити да ми позивамо народ да се бори против власти. Позивамо народ да штити своју вјеру и да се бори против неправде. Зашто се сабирамо око моштију Светог Василија. Сабирамо се и позивамо све, и оне који су у власти, и оне који су другачије вјере, да дођу, да се саберемо, да се пред моштима Светог Василија Острошкога заједно помолимо, да Светац Божји излије на нас своју милост и благодат и да нас просвијетли Божјом истином, правдом и љубављу, па да онда разговарамо. Ово је, заправо, позив на истински, прави, братски и људски дијалог. Када се сабирамо око Свеца ми то чинимо са братском, најплеменитијом намјером и са молитвом Богу за пријатеље, и за непријатеље и за све људе, а, истовремено, се обједињујемо, јачамо и показујемо снагу. Наша вјера има снагу и славу. Она је издржала сва досадашња искушења, васкрсавала. Васкрснуће она опет, она је и сада јака, али хоће неко њену славу, снагу и силу да сломи. Да је то неко са стране лако бисмо се томе одупрли.

Навикао је наш народ крв проливати за своју вјеру, али је тешко када су браћа у питању, јер знају да ми нијесмо спремни да продубљујемо раздор међу браћом, а морамо се опет борити против зле намјере. Али како? Само истином, правдом, добротом, трпљењем и позивом на братско разумијевање. Ако имају нешто да кажу и ако желе да нам оспоре имовину, као и у сваког другој уређеној држави, ево судова, ове државе, нека то учине ако је наша имовина спорна, нека је оспоре. Како се може било чија имовина одузимати?! Знате да када вам неко одузима дом, кућу, светињу, он жели да вас понизи. Он жели да угрози вас и право на опстанак. Зато кажем, ово није само удар на светиње, ово је удар на православље. Ја стојим иза сваке своје ријечи.

И још једно, хоће да одраде посао за Шиптаре. Како?! Стојим иза ове ријечи. Шиптари су предвидјели исти такав закон само што га другачије зову. Исти такав  параграф да све српске цркве и манастире препишу на своју тзв. државу Косово. О томе се ради, па је прво понуђено да то учини Црна Гора, а онда ће и Шиптари на Косову и Метохији. Имамо доказе за то што говорим. Ево, драга браћо и сестре, без обзира што је ово горка истина, ми само са љубављу и са Божјим миром идемо да се саберемо, али и да подигнемо свој глас против неправде, која се врши над нашим народом и Црквом и да би смо позвали све на дијалог, да превазиђемо неспоразуме као људи, као што је говорио наш Свети Патријарх Павле.

Зато вас позивамо у храм Светог Василија Острошког, који  је велика светиња. Светац долази своме храму, граду. Нема овдје никакве политике, једино што се боримо против неправде и борићемо се онако како је то Црква вјековима радила - истином, правдом, братском љубављу, позивом на мир и разумијевање, на превазилажење неспоразума са ближњима и даљњима и са нашим властима. Нека Христово рођење, које долази и нека Свети Василије Острошки уклоне све неспоразуме међу нама. Нека нас Господ просвијетли својој истином, свјетлошћу, правдом и љубављу. Амин Боже дај“, поручио је Владика Јоаникије.

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe