Недјеља 10. по Духовима у храму у Бијелом Пољу

У цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, у недјељу 10. по Духовима, на дан када наша Црква прославља Нерукотворени образ Господа Исуса Христа, Јевстатија II Архиепископа српског, Преподобног Романа и Рафаила банатског, 29. августа 2021. свету Литургију је служио јереј Александар Раковић.  

Недјеља 10. по Духовима у храму у Бијелом Пољу

Он је у бесједи којом се обратио вјерницима подсјетио да нас Господ, сваке недјеље, кроз свето Јеванђеље подучава неком својом причом и проповиједи, која је захваљујући Њему записана у Јеванђељу. 

„Да нам није Јеванђеља, питање је шта би нам било путоказ и шта би нас водило у живот вјечни. А данашње Јеванђеље је говорило о једном момку мјесечару, којег је демон бацао и у ватру и воду и који се никако није могао излијечити. Чак су му и апостоли приступали, и то у оно вријеме када им је Господ дао власт. Ако пажљиво читамо Јеванђеље видимо да је их је Господ, и прије Његовог часног страдања, и прије Силаска Духа Светог, разријешио да иду по народу да проповиједају, исцјељују и да узимају сваку болест и немоћ од људи. Али га они не могаше исцијелити и прогнати демоне, онда се отац младића који је био бјесомучан и мјесечар пожали Господу. Господ говори оне ријечи: О роде невјерни, докле ћу бити са вама и докле ћу вас трпјети“.

„Ова поука била је упућена свима, па и апостолима, који су били дубоко упућени у вјеру и гледали сва знамења и чудеса, свједочили Његову силу и моћ да васкрсава мртве, одгони демоне и болесне да лијечи. Али, опет, ти исти апостоли, нијесу имали толико вјере да у име Господа, Који је чинио сва та чуда, исцијеле бјесомучног младића. Ето, како смо ми људи склони маловјерју и безвјерју. И ми људи, често, свједочимо милост, знамења и чуда Божја, свједоци смо тога да Бог лијечи, подиже болесне, чини чудеса, али  и то нам, некад, буде мало и, опет, немамо вјере”, бесједио је о. Александар.

Шта год да нас задеси у животу, додао је он, све нам се то даје да би ојачало и окријепило нашу вјеру, да би умножило нашу вјеру и повјерење у Бога.

„Зато и говори апостолима, а преко њих и свима нама: Докле ћу вас трпјети овако маловјерне, а мало, затим, апостоли Га питају: Што га не могасмо изгнати, него си Ти морао да дођеш? А он их опомиње: Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“.  

„Отпостили смо и овај Госпојински пост и много нас је који се трудимо и молимо. И сам Господ нам свједочи да без поста и молитве, без тог подвига неће ојачати наша вјера, да нећемо бити кадри побиједити наше страсти, слабости, демонска искушења, ни спасити своју душу, а камоли да ће неко моћи измолити од Бога неко знамење,  чудо и неку посебну милост. Та милост и благодат Божја добија се једино онда када ми сами покажемо тврду и јаку вољу, никако другачије него постом и молитвом. Зато увијек и изнова треба да постимо, и не само то, не само да се уздржавамо од мрсне хране, него морамо и да се молимо. Као што птица не може да лети без једног крила, тако и човјек не може да пости без молитве. Али, и она је слаба и безсилна, ако није праћена постом, одрицањем од гријеха, слабости, порока, уздржањем и молитвом. Нека нас Господ ојача, нека нам оснажи вољу за постом и молитвом, и нека нам тако ојача наду и молитву”, поручио је свештеник Александар Раковић.

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe