Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством, у дванаесту недјељу по Духовима, на празник Преподобног Јована Рилског, 31. августа 2025. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог архиђакона Стефана, на Крњој Јели.
У литургијском сабрању, поводом храмовне славе – Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана и црквено-народа који се, традиционално, одржава у недјељу по празнику Успенија Пресвете Богородице, молитвено је учествовао вјерни народ.
Након Светог причешћа, храмовна слава је прослављена празничном литијом која је опходила храм, предвођена Владиком Методијем и свештенством.
Освештан је и пререзан славски колач и благосиљано славско жито.
Архипастирском бесједом обратио се Високопреосвећени Митрополит Методије, честитајући славу и сабор и сабрање на прелијепој планини Крњој Јели.
„После Светог Илије сунце је све милије, а ево и овај данашњи дан је доказ томе да је овдје планини, чим прођу Свети Илија, а поготово Преображење, ми дођемо из ових жупа и долина па издигнемо у планине и цвокоћемо танко и слабо обучени. Најбитније је да смо се обукли у вјеру и наду и поуздање у Бога, зато смо се испели на ову планину гдје су се наши стари одвајкада окупљали. Овај храм, као што пише изнад портала на овој плочи, подигнут је на старим, средним темељима као што је стара и древна вјера у коју смо се ми овдје обукли, а гријемо се љубављу Божјом и молитвом на овом дивном литургијском сабрању, на овој слави“.
Митрополит се осврнуо на данашње свето Јеванђеље и причу о богатом младићу.
„Данашње Јеванђеље говори о томе да је био неки богати младић, који је пришао Христу и питао Га: Шта да учиним да бих задобио живот вјечни. То је било тада нормално у јудејском друштву и уређењу да се чињењем заповјести које су прописане многе, а Господ му је одговорио одмах, у првом налету, рекао: Држи заповјести. Он је казао: Па држим их. Каже: Али које? Било их је доста, али главних је било ових десет што смо и наслиједили, које је дао Господ Мојсију на Синају на таблицама, четири заповијести које се односе на наш однос према Богу, а шест које говоре о нашем односу какав треба да буде према ближњему“.
„Он каже: Све сам ово испунио од младости своје, а Он га гледа па му онда каже, пошто је доспио до заповјести и до закона Божјег, требао је још да направи из закона искорак до свемогућег Бога, па му је рекао: Ако хоћеш да будеш савршен, све што имаш остави па хајде за мном. Распродај и раздијели добитак који од тога добијеш сиромашнима и невољнима, па онда пођи за мном. Чувши то овај ботати младић који представља све нас без обзира на наше имовинско стање које имамо, ми смо се сви голи родили, а онда све што смо од Бога добили и што се у овом животу стекло милошћу Божјом, нашим трудом, али на првом мјесту милошћу Божјом, то је све богатство којим располажемо, у овој или оној мјери, мање или више“, рекао је Његово Преосвештенство.
Када је младић чуо те ријечи, будући и по свему судећи да је свој живот заснивао на ономе што посједује, да се ослањао на то како безбједно да прође кроз ову долину плача коју зовемо земљом и кроз овај привремени живот, чувши, навео је Високопреосвећени Архиепископ Методије, да треба да остане без свог уздања, сневеселио се, окренуо се и отишао од Христа.
„Онда Христос каже онима који су остали, својим ученицима: Тешко је богатоме ући у Царство небеско; не богатоме у смислу количине блага, имања које посједује или неких високих друштвених положаја и почасти које човјек има и заузима, него тешко је ући ономе ко се на било шта што има, на то узда и на то темељи свој живот и своје поуздање. Ови темељи на којима смо се окупили данас древног храма, ево пише од 9. до 12. вијека и скоро обновљени овај храм, овдје, 2014. године кад је освештан је, уствари, тврда вјера наших праотаца, на којој се темељио њихов цјелокупни живот, а он се манифестовао кроз изградњу овог храма и богомоље гдје се долазило на извор бистре воде да се напајамо тим животним, благодатним, божанским енергијама, вјерујући у Њега и у Његову силу.
„Сваку Његову ријеч што је изрекао, коју слушамо, а и не само што слушамо то што нам је Господ у свом Јеванђељу и својим заповјестима рекао, него то што смо чули и усвајамо, а не само што усвајамо него о томе размишљамо, по томе и живимо, по томе и поступамо. Дакле, поука и порука данашењег Јеванђеља, без обзира колико ко каквог блага имамо и њиме располагао, без вјере, односно тог корака, искорака а то могу само да ураде храбри људи, да у овом животу и на овом свијету гдје се све темељи на успјеху, новцу, положају и социјалном статусу гдје нам говори: Ако то не задобијемо онда нисмо успјели у животу, а супротно од тога нам Христос говори, не у овом животу, ако све Њега ради оставимо и узмемо крст свој и кренемо за Њим, а то значи не само да поступимо према ономе што нам је Бог дао као према нечему безвједном, не; то треба на корист нашу и ближњих да употребљавамо, него узети крст свој и кренути за Њим значи имати вјеру и поуздање у Њега и темељити свој живот на Његовој љубави, ријечи и вјери на томе што нам је Он показао и рекао и на крају та вјера врхуни у Његовом васкрсењу за које је обећао да ћемо и ми васкрснути тим Његовим васкрсењем у последњи дан и живјети у заједници с Њим“, поучавао је Митрополит Методије.
Поручио је да је темељ нашег живота вјера, која води у живот вјечни, у вјечну заједницу са архиђаконом Стефаном који је за Њим ишао, и са мученицима Флором и Лавром, које Црква данас прослављамо, из другог вијека, који су Христа исповједали и због тога страдали и са Светим преподобним Јованом Рилским, који се, такође, данас молитвено прославља, подвижника. Он је, по ријечима Високопреосвећеног Митрополита, налик на ове планине и горе, одлазио је и осамљивао се и, у молитви и тишини, у пустињи, с Богом се сједињавао.
„А после, по ријечима Христовим: Не може се град сакрити кад на гори стоји, тако је и та његова светост и свјетлост коју је Преподобни Јован Рилски имао свјетлила и људима који су га пронашли у тој пустињи, окупили се око њега велико братство и данас постоји чувена светиња Светог Јована Рилског, Рилски манастир у ком и дан данас, благодатне силе Божје исцјељују и тјеше народ и тијешиће до краја свијета и вијека, ако Бог да, као што и ова светиња тјеши све нас који гредимо за Христом и који се овдје окупили, прослављајући Светог Стефана и пренос његових моштију, али кроз њега и преко њега, прослављајући Христа Бога нашег“, закључио је Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије.
Саборовање је настављено уз трпезу љубави.
