Празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије, који је слава Епархије будимљанско-никшићке, прослављен је саборно и свечано, у понедељак 4. августа 2025. године, у Саборном храму Светог Симеона Мироточивог, у Беранама. 

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ сарајевско-сребренички и Митрополит дабробосански Г. Хризостом, а са њим су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Г. Димитрије, Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије и Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Г. Кирило. 

Саслуживало је више свештенослужитеља, а у евхаристијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ бернаског краја и гости празничног сабрања.

После читања светог Јеванђеља литургијском проповједи обратио се Митрополит Хризостом.

„Нека је срећна и благословена крсна слава ове Епархије, дар успомене на велику Марију Магдалину, коју данас слави наша Црква и цијела васељена. Славимо данас једну равноапостолну жену која је, уистину, својим примјером, свједочењем Христа Господа потврдила, не само вјеру, већ и ревност, истрајност и храброст. Данас када се сјећамо ње, осим што смо чули данас из светог Јеванђеља, да је она била прва којој је сам анђео Господњи, али сам Господ Исус Христос открио тајну васкрсења Његовог, већ је она била она која је прва имала храбрости да то саопшти свијету. Када је настало велико гоњење хришћана, она је отишла пред једног великог римског цара, охрабрила се да каже пред њим: Христос васкрсе! И од тада се ми поздрављамо са тим поздравом: Христос васкрсе и са црвеним јајетом, којима се управо обиљежава та тајна велика која се десила, Тајна васкрсења“.

Цар Тиберије, додао је Владика, није разумио шта то она говори, али, она је била толико храбра и одлучна да је пред њим оптужила Понтија Пилата за недоличност, за непримјереност коју је он као државни чиновник, тада у Јудеји, починио када је опрао руке и рекао да нема ништа у кривњи овог праведника, али је, ипак, дао да се Исус да разапети, осудити и да се да, још најгоре, посрамити.

„Управо је та Марија Магдалина, та храбра жена из живота Цркве показала како треба бити храбар и онда када је најтеже. Када су се сви разбјежали на које куда стране, а она је као жена храбра, одлучна отишла пред римског цара, оптужила понтијског Пилата кога је цар потјерао у Галију, у Француску тадашњу и тамо је у влеиким мукама умро. Света Марија Магдалинаје од тада постала примјер свима нама хришћанима како требамо не само вјеровати у васкрсење, већ то васкрсење како требамо бранити и одбранити у историји, пред људима и свједочити. Оно што је рекао Господ Исус Христос: Будите моји свједоци пред свијетом. То је најважнија порука коју је Господ рекао апостолима и женама Мироносицама које су Га пратиле, да буду Његови свједоци, не само ријечи, него и оних дјела која је Господ Исус Христос учинио у вријеме док је проповједао ријеч Божју у Израиљу“.

„Само име Магдалине говори да је била из града Магдале, то је недалеко од Галилејског језера, у једном малом селу које је било по историјским и археолошким истраживањима врло важно средиште јудаизма. Из тог малог села је она чула за Исуса Христа из Назарета, слушала је Његову проповјед, Његове ријечи и кренула за Њим заједно са многим женама. Она се истакла по својој ревности, по свом служењу Господу Исусу Христу, Светим апостолима и првој заједници, могли би рећи, првој Цркви. Када су се сви разбјежали, док је Он висио на крсту на Голготи, гле, она је била опет храбра и опет на првом мјесту остала је испод крста, заједно са Пресветом Богородицом, да тугује и јадикује због распећа, због неправде, због свега онога што је Господ преживио и доживио на улицама града Јерусалима. То је била Марија Магдалина која је постала узор многим нашим мајкама“, бесједио је Његово Високопреосвештенство владика Хризостом.

Подсјетио је на вријеме атеизма и безбоштва, гдје се на фотографијама из тог времена из Совјетског Савеза може видјети на милионе Марија Магдалина које су, по Митрополитивим ријечима, биле храбрије од свих мушкараца. 

„Хрлиле су у цркве, нису се бојале прогона, нити Сибира, нити било чега, оне су хрлиле и свједочиле вјеру у Исуса Христа. Тиме су спасиле Русију данашњу коју имамо. Наше мајке су исто тако, у вријеме великог атеизма који је био код нас, биле су много храбрије и одлучније и хрлиле у цркве, молиле се Богу за своје мужеве, своју дјецу, своје породице. Управо су примјером Свете Марије Магдалине свједочиле Господа у свијету, онакав какав је био. Захваљујући тим мајкама нашим, нашим мајкама Маријама ми смо данас доживјели једну духовну обнову, духовни преображај који је врло важан, зато данас када славимо успомену њену, име, сјетимо се да је она била узор свим мајкама свих времена како се треба борити за оно што је Господ Исус Христос свједочио, оставио и чинио у овом свијету и времену“.

„Нека Господ благослови, њеним молитвама, ову Епархију, њеног Архијереја Митрополита Методија, сво свештенство, свештеномонаштво, монаштво, сав благочестиви народ да њеним молитвама и заступништвом пред Господом, ова Епархија расте и цвјета и умножава се на радост и славу Божју, и да се увијек ње сјећате, њен примјер да имате пред собом и њој се молитеда она буде наша, али свију нас заступница пред Богом. Нека вам је срећна крсна слава свима, данас је свима вама слава, зато је Епархија једна заједница, света Црква у којој су сви чланови породице једне међусобно повезани вјером, љубављу, надом. Данас је свију вас слава и сви славите, и радујте се, веселите се, а, ево, ми смо дошли да вам честитамо, да вас подржимо у молитвама, у свему ономе што је благословено и свето и Богу драгоме пријатно“, поручио је Митрополит Хризостом. 

После Литургије, одслужен је помен пострадлима злочиначкој акцији „Олуја“, у августу 1995. године, у Хрватској. 
Освештан је и преломљен славски колач и благосиљано жито. 

Крсну славу Епархије будимљанско-никшићке архипастирским словом је честитао Митрополит будимљанско-никшићки Методије, поздрављајући срдачном добродошлицом госте сабрања. 

„Срећна нам слава, народе! Драга браћо архијереји, Високопреосвећени Хризостоме сарајевски, дабробосански, Владико и саслужитељу и учитељу Високопреосвећени цетињски, црногорско-приморски Јоаникије и брате мој Димитрије херцеговачки, и Кирило, мили брате мој, сабрате од цетињских дана, па до данас и до скончанија свијета и вијека буеносајрески, јужно-централноамерички и администраторе загребачко-љубљанске, добро дошли овдје међу нас мале и убоге, али радосне и Богу вјерне на овом путу крстоносном којим ходимо и који су утабали наши преци, и Ваша екселенцијо, амбасадоре Републике Србије у Црној Гори Небојша Родић, увијек као ослонац и стуб братска Србије је уз нас уз свој српсли народ, и сви ви прваци народни из Берана, из околине, Андријевице, Бијелог Поља, Никшића и од свуда одакле сте дошли, драга браћо и сестре, драга дјецо Божја, нема ништа љепше, а све што се дешава по Божјем промислу се дешава да баш на данашњи дан буде дан Епархије будимљанске, данашње будимљанско-никшићке, која је обновљена прије 23 године, на челу са нашим Митрополитом Јоаникијем, а тадашњим будимљанско-никшићким, и да је посвећена баш тај дан, дан Епархиј равноапостолној Марији Магдалини, да га данас прослављамо“.

„Као што знате, из ње је легион демона Господ истјерао, а онда је она ослобођена од власти демонске ишла сустопице и пратила Га тихо, молитвено, с пуно љубави и жара до последњег оног издиханија на крсту Господњег на Голготи заједно са љубљеним Његовим учеником и мајком Његовом и осталим сестрама Мироносицама, а онда јој се прво јавио, и то два пута, васкрсли Христос и она свједочи, до данашњег дана, Његово васкрсење још тада проходећи до далеког Рима, Палестине, Израела, онда у Ефесу гдје се упокојила и била заједно са својим брато Јованом Богословом, љубљеним Христовим учеником“, навео је Владика Методије, додајући да је тако и Свети Сава истјерао демоне из свих ћошкова српских земаља, благословио овај народ и освештао га, из сваког ћошка душе српске.

„Више демонска сила нема над нама власт, али, као што је страдала Марија Магдалина, ишла пуна искушења и препрека животних, тако и Црква Божја и ова Епархија, која је дио органски Цркве Христове и једне свете Саборне и Апостолске српске православне Цркве, пролази кроз вјекове голготу и свједочи оно што је свједочила Марија Магдалина – Христа васкрслога“. 

„Данас смо се сјетили и свих постардалих, на данашњи дан у злочиначкој акцији „Олуја“ и драго ми је што је мој брат Кирило овдје, из тог краја, који тамо наш народ окупља, кријепи, тјеши, оснажује и бодри, улима им наду и вјеру да издрже данас на том простору одакле је 250 хиљада људи протјерано, а хиљаде побијено нејачи. Данас смо их се сјетили, а и подигли смо у славу Божју овај колач у спомен Свете Марије Магдалине, да се васкрсења сјећемо и тог крајњег циља, који нам је назначен. Хвала овим дивним појцима и хору, који је овако дивно појао на овој слави епархијској, свима вама који сте се овдје сабрали. Замолио бих Високопреосвећеног Митрополита, који је на својим плећима, заједно са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, највећи терет понио још од `90. их година, те велике и славне обнове, чудесне епохе на овом простору и будимљанско-никшићке Епархије, и највећи терет понио у њеној обнови духовној и материјалној, мени клецавом и немоћном дао да овдје продужим то њихово велико дјело које су започели, да нас Митрополит благослови, утјеши и да нам каже ријеч“, казао је Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије. 

Сабрање је архипастирским словом поучио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

„Помолили смо се Богу и чули смо све што је било потребно да се каже данас поводом ове славе. Ја само желим да честитам славу Његовом Високопреосвештенству, драгом у Христу брату, Митрополиту Методију, свештенству, монаштву и цијелом народу Епархије будимљанско-никшићке. Тако је то некако дато од Бога да добар дио историје Епархије будимљанско-никшићке као да можемо ишчитати из живота Свете Марије Магдалине. Као што је она три дана и три ноћи сараспињала се Христовим страдањима, Христовом крсту, Његовом распећу и Његовој смрти, али је дочекала васкрсење и духовно обновљење, и обукла се у благодат Светог Духа, тако и ова светосавска Епархија за последњих преко 300 година, овамо је три дана страдања, а овамо је 300 година ова Епархија од њеног укидања, страдала и била на крсту докле се, силом крста Христовог и васкрсења Његовог, није обновила“.

„Ево, хвала Богу, обновила се и обрадовала се и обукла се у благодат Светог Духа, а дејство те благодати видимо по цијелој Епархији будимљанско-никшићкој, поју свети храмови, обнављају се старе светиње, подижу се нове светиње и, ево, хвала Богу, сви се радујемо што ова светиња се, већ, завршава. Можемо назрети каква ће бити њена љепота када се све ово лијепо заврши, када се храм украси, када се фрескопише и освети. Даће Бог да нас ова светиња овдје све сабере, да и то буде један знак, а може бити и круна наше духовне обнове. Срећна слава и Бог вас благословио, свима на здравље и на спасење, молитве Свете Марије Магдалине, велике заступнице свих хришћана, велике пред Богом молитвенице, за све нас нека буду са свима вама, са вашим породицама, са вашим домовима, са вашим потомством. Амин. Боже дај, на многа и блага љета!, закључио је Митрополит Јоаникије. 

Поводом епархијске славе, организован је пригодан културно-умјетнички програм. Заједничарење је настављено уз трпезу љубави, у порти Саборног храма, у Беранама.