Епископ Јоаникије богослужио на Бјеласици: Наша служба је да обнављамо, да градимо, а понајвише да се духовно изграђујемо

На осму недјељу по Духовима, када наша света Црква прославља Светог пророка Илију, 2. августа 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Илији на планини Бјеласици.

Владици су саслуживало: архимандрит Јефрем (Дабановић), игуман манастира Стањевићи, јеромонах Андроник (Ракочевић), настојатељ манастира Мајсторовина, чији је скит црква Светог Илије на Бјеласици и јерођакон Евтихије (Кецман), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, уз молитвено учешће вјерног народа.

Честитајући данашњи велики празник и храмовну славу, Преосвећени Епископ Јоаникије је казао да не чуди што наш народ има жељу да се на Илиндан попне на врхове планина, а то потврђују велики Илиндански сабори на Бјеласици, Јеловици, Лукавици и на другим горама.

Човјек, заправо, појаснио је Владика, има потребу да се уздигне изнад својих свакодневних брига и обавеза, жели да се догоди промјена, а свака добра промјена је удизање нас обичних.

Додао је да је Свети пророк Илија једна од највећих личности у историји човјечанства до данас.

„Живио је много вјекова прије Христа, али је својим животом изобразио Христов живот. Они који су видјели пророка Илију и његов живот, видјели су правог Божјег човјека, онога који је својим животом најавио Христова дјела. Једна разлика је суштинска и битна – Свети пророк Илија је, ипак, био само пророк и само човјек, Свети човјек, Божји човјек, али, опет, човјек, а Христос Господ је Богочовјек, Спаситељ“, рекао је Његово Преосвештенство.

По Владикиним ријечима, Бог је устројавао тако, те је слао Божје људе од давнина, прије пророка Илије, и после њега, да се људи опомену своје душе и спасења. Шаљући Свете људе, који су проповједали ријеч Божју, Он их је припремао да у овај свијет пошаље свог Сина, Господа Исуса Христа, Спаситеља свијета.

„Поред многих дјела која су записана у Светом писму поменућемо само једно божанско дјело Свето пророка Илије, гдје се види да је он, заиста, изображавао Христов живот. Свети Божји људи живе таквим животом да је сваки трен њиховог живота за овај свијет чудо, нешто неописиво, толико поучно да то нигдје друго не можемо научити. Они који су читали Свето писмо, запамтили су тај догађај из живота Светог пророка Илије, а има их много, када, пред крај живота, он иде са својим учеником Јелисејем преко ријеке Јордан и разговарају“.

„Његов ученик Јелисеј, пророк, такође, види да се Светом пророку Илији приближава крај овоземљског живота, да прелази у нови живот и каже му: Учини ми нешто приликом растанка. Шта да ти учиним? Да ми даш од Духа твога по мјери колико ти имаш. Много си тражио, не могу ти то обећати, него кад видиш да се ја вазносим и одлазим од тебе, ако овај плашт са мојих рамена спане ти га узми, то ће ти бити знак да си примио Духа, по мјери колико сам и ја имао. Док су они разговарали, наједном наилазе огњене кочије, узимају Светог пророка Илију и он се вазноси на Небо. Како се одмицао и успињао на небо, плашт спада са његових рамена и наслеђује га Свети пророк Јелисеј који има духа и дара да твори чудеса, као и пророк Илија“, подсјетио је Владика Јоаникије на дио из житија Светог Илије.
Запитао је како је овим догађајем изображен Христов живот и Нови завјет?

„Читамо у светом Јеванђељу како је Господ рекао својим ученицима и апостолима да сједе у граду Јерусалиму, после Његовог вазнесења и не разилазе се никуд док се не обуку у силу са висине, када ће Он послати Духа Светог, који ће их испунити Божјом мудрошћу и силом да проповједају Његово Јеванђеље. Како се Господ вазнио, Његови ученици мало чекају и Господ им шаље свог Светог Духа, у виду огњених језика, облачи их у силу са висине. Они тада добијају божанску мудрост и храброст, дубље поимају све што је Христос раније чинио, јер им је Бог дао нову мудрост и ново знање“.

„Они апостоли, који су раније били слаби, постају као небопарни орлови и неустрашиви проповједници ријечи Божје. Послије тога, они се разилазе по цијелој васељени, проповједају Јеванђеље“.

„На исти начин се догодило како је Свети пророк Јелисеј, као ученик Илијин, добио Духа Светог. Када се Илија вазнио, тада је Господ невидљиво послао Духа Светог на Јелисеја, преко оног видљивог плашта. Овдје није требао ни тај плашт кад је Господ послао Духа Светог на апостоле, него су се појавили огњени језици, огањ Божји. Огањ, то је Божја свјетлост, свјетлост Божје истине и правде у коју су се обукли Свети апостоли, као што се раније обукао Свети пророк Јелисеј оним плаштом Илијиним, видљивим, а невидљиво се обукао у силу Духа Божјег, те је чинио чудеса“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.

Истакао је да је Свети пророк Илија ненадмашни учитељ духовног живота, живота по Богу и зато, поручио је он, када се сабирамо на свету службу за овај празник, као и за остале свете празнике, треба да оставимо своје свакодневе бриге и души својој се посветимо, обогатимо се вјером, Божјом милошћу, правдом и љубављу.|

„Нека буде на здравље овај велики и дивни празник. Свети пророк Илија са неба да вам свима буде помоћник, заштитник и чувар. Посебно желим да се захвалим о. Андронику и нашем Драгиши Јеремићу, браћи и сестрама који се труде око изградње ове светиње. Дивим се труду нашег Драгише и многих пријатеља овог светог мјеста, који радо долазе и труде се да Божју гору Бјеласицу украсе овом светињом. Нека их Бог награди за њихову љубав и доброту“, навео је Владика.

Заблагодарио је, такође, о. Јефрему, игуману манастира Стањевића, који је обновио ту стару светињу из доба Петровића и украсио је, те је сада, како је нагласио Владика, љепота доћи тамо, видјети о. Јефрема, његово братство и обновљену стањевићку светињу, која је некад била у рушевинама.

„То је наша служба, да обнављамо, да градимо, а понајвише да се духовно изграђујемо“, закључио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Домаћин славља био је Драгиша Јеремић, а за идућу годину обавезу је преузео Александар Петрић.