Велики четвртак у Бијелом Пољу
Протојереј ставрофор Мираш Богавац служио је на Велики четвртак. 9. априла увече, у манастиру Св. Николаја у Никољцу, уз сазлужење свештенства службу Бденија са читањем дванаест Јеванђеља.
Послије молитви словом поуке вјерницима се обратио протојереј Дарко Пејић.
"Ови дани, Велики четртак и Велики петак, су дани велике радости и дани велике жалости. Дани радости - јер се у ове дане до краја испуњава милосрђе и љубав Божија. Господ наш Исус Христос је из љубави према нама благоизволио да се оваплоти и роди и да са људима поживи. Он нам је донио драгу истину, љубав, милосрђе, доброту, вратио достојанство. Он који и умире на Крсту за нас, а кажу од те љубави нема веће, да ко положи живот свој за ближњега. Зашто је морао да умре Господ, питају многи. Међутим, да није умро Господ не би могао до краја да испуни домострој спасења, јер је Господ више пута поновио: „Желим да се сви људи спасу и дођу у познање истине“. Да није умро, шта би са оним који су већ били умрли, са хиљадама и милионима предака наших, који су се налазили у аду. Господ је силаском у ад разорио државу смрти и њенога оснивача- ђавола. Ово је тужан и најстрашнији дан откада постоји човјек на земљи. Дрзнуо се човјек да убије Бога, то се није усудио нико, ни ђаво."
"Покушавао је у покушава ђаво да науди свему и свакоме, али није се усудио да пружи руку на Господа. Е то је због тога браћо и сестре дан стида и срама рода човјечијег у којем треба сви људи да се стиде и срамоте. Зато је ове дане црква одредила најстрожи пост. Христос страда – Хришћанин- састрадава са Христом. Како да цијенимо и разумијемо жртву Господњу, ако не покушамо да је разумијемо и да се унесемо у њу, да је проживимо и доживимо према својим снагама и моћима. И немојмо да мислимо да су ти људи који су га разапели, далеко од нас у некој прошлости. И данас сваки од нас, кад год згријеши, он распиње Господа, кад год у срцу своме помрзи на Бога и на ближњега свога он распиње Господа. Нисмо изузети и данас смо, драга браћо и сестре, или међу онима који стоје уз Њега, или међу онима који вичу: "Распни га, распни“.
"А немојмо заборавити да је веома мало људи остало уз Христа. Замислите до чега је дошло човјечанство, када је у лику разбојника човјек и његово достојанство брањено. Онога разбојника који каже другу своме: „Зашто хулиш на њега, кад смо и сами распели и страдамо као и Он. А ми смо заслужили јер смо много гријеха починили, а Он никакве неправде и никаквога гријеха не учини. И на крају Господ му је отворио мисао и срце да позна Господа јер је узвикнуо са крста: „Сјети ме се Господе када дођеш у царству своме“. То је браћо и сестре реченица коју сваки од нас треба увијек и свугдје да изговара, поготово данас“, бесједио је о. Дарко.
