Усјековање главе Светог Јована Крститеља у древном Самограду

На дан када наша Црква обиљежава спомен на Усјековање главе Светог Јована Крститеља, у сриједу 11. септембра 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију на темељима цркве Светог Јована Крститеља у манастиру Самограду.

Усјековање Светог Јована Крститеља у древном Самограду

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије, а евхаристијском сабрању присуствовао је вјерни народ овог краја.

Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да је на овај дан, који с правом називају малим Великим петком, посјечена глава Светог Јована Крститеља, највећег рођеног од жене. Свети Јован је, навео је Владика, свој живот на земљи проживио у пустињи, подобно анђелу Господњем. До те мјере је достигао светост и испунио се Духа Светог да су се многи питали да није он Христос, слушајући његову проповијед, која је била ријеч Божје истине, правде, љубави и спасења за људе.

„Свети Јован, чујући за њихове ријечи и знајући шта помишљају у срцима, говорио је да за њим иде Онај Коме он није достојан обућу одвезати са ногу Његових, указујући на то колико ће бити важан долазак Христов на овај свијет за све народе. Свети Јован је онај који благовјести о Његовом доласку и зато је он „глас вапијућег у пустињи“, који призива људе покајању: Покајте се, јер се приближи Царство небеско“, рекао је Његово Преосвештенство.

Свети Јован се, истакао је Владика Јоаникије, удостојио благодати Пресветог Духа, по Божјем промислу, још, у утроби своје мајке. Он је, кроз њена уста, већ, тада, прославио и Христа и Пресвету Богородицу.

„Касније, страдајући, оставши без оба родитеља, он је одрастао у пустињи, анђели га небески хранили, поучавали и усавршио се више од свих пророка. Он је, уједно, и пророк и апостол. Он је веза Старог и Новог завјета, Он је завршетак Старог завјета и најава Новог. Удостојио се да крсти Христа на Јордану, заправо, да види Његово безгранично смирење, јер се, већ, ту Христос показао као Онај Који узима гријехе људи и прима крштење, Онај Коме крштење није било потребно“, бесједио је Преосвећени Епископ.

Владика је указао на ријечи Светог Јована Крститеља: Ти треба мене да крстиш, а не ја Тебе, јер је, како је истакао, видио пред собом Спаситеља, Који му каже: Остави сада, јер нам тако треба испунити сваку правду.

„Христос, када је улазио у ријеку Јордан, и погружавао се, Он је устројавао наше крштење и опроштај грјехова, обновљење људске природе кроз Свете Тајне крштења, миропомазања и кроз остале Свете Тајне. Таквог Божјег човјека, анђела у тијелу је погубио безбожни Ирод“.
„Тако је у овом свијету, тако је било у вријеме Христовог доласка, тако је и данас. Видите каква је бахатост власти, какво је то сљепило. Тај Ирод је био прељубочинац, па га је Свети Јован Крститељ изобличио, знајући колико је опасно кад они који воде народ својим примјером, заправо, свједоче да не поштују закон Божји, нити поштују оно што другима препоручују, нити поштују завјете предака “, казао је Владика, наводећи да је изобличавањем прељубочинства Свети Јован изазвао гњев Иродове незаконите жене Иродијаде, која је, само, „прежала“ његову главу.

„То се протеже кроз цијелу историју и до наших дана; какве смо све ми злочине видјели у нашим данима. Јуче смо сахранили родитеље и три сина, које су Шиптари киднаповали, побили и бацили на оскврњено мјесто и, тек, после, двадесет година смо их јуче опојали. Савремена злочинства су страшнија од оних ранијих, јер су се методе зла усавршиле. Али, ми, који имамо толико хришћанско наслеђе, ево, тог наслеђа и овдје, треба да знамо којим путем да идемо“, поучавао је Његово Преосвештенство.

Нагласио је да нас светиње Самограда својом историјом и мучеништвом подсјећају на Светог Јована Крститеља.

„Као што је глава Светог Јована Крститеља изронила из земље, јер је, такође, била скривена и бачена тамо гдје никад не би требала да се нађе, изронила је Божјим промислом из земље и посвједочила правду Божју изнова, тако су и ови разрушени темељи, који су срушени, у другој половини 15. вијека, изронили из земље и привукли нас себи, јер су ово свети темељи, иако су разрушени. Ово је свето мјесто, иако је страдало, благодат Божја и светиња од њега није одступила. То ми видимо и свједочимо“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.

Он је, овом приликом, архипастирском граматом одликовао г.-дина Звонка Јеврића из Бијелог Поља за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, нарочито, приликом обнове манастира Светог великомученика Пантелејмона на Самограду.

„Манастир Самоград има изузетно велики историјски и културни значај. Много је важно да материјалну обнову прати духовна обнова“, закључио је Епископ Јоаникије, захваливши свим досадашњим и будућим добротворима, међу којима је и Милка Глушац, супруга покојног Љуба Глушца, археолога, који је својим радом дао велики допринос на упознавању наших коријена. Његову научну заоставштину г.-ђа Милка је приложила Епископији будимљанско-никшићкој, чиме је Епископија и сама ова светиња, по ријечима Владике, културно ојачана. У знак велике захвалности почившем г.-дину Љубу и његовој супрузи, Милка Глушац је одликована архипастирском граматом за прилог Епарахији будимљанско-никшићкој научне заоставштине њеног благочестивог супруга, почившег Љуба Глушца.

Благосиљан је и преломљен славски колач и славско жито. Домаћини славља били су о. Пантелејмон (Ћеранић), настојатељ Манастира и Драган Недовић, предсједник Одбора за обнову Самограда. Обавезу за наредну годину преузео је Рајко Недовић.

Заједничарење у славу Божју, а у част Светог Јована Крститеља, настављено је за трпезом хришћанске љубави.        

     

 

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva