Усјековање главе Светога Јована Крститеља прослављено на Самограду
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у уторак 11. септембра 2018, Свету Архијерејску Литургију на темељима старе цркве на Самограду.
Вјернима, који су се, на овај празник, сабрали на празничној Литургији, на темељима старе цркве у славном Самограду, архипастирским словом обратио се Владика будимљанско-никшићки Јоаникије. Он је указао на спремност Светог Јована Крститеља да својом крвљу посвједочи своју вјеру.
Зато је овај празник, по Владикиним ријечима, тако узвишен, јер је, на овај дан, Свети Јован крунисао свој живот мученичком смрћу.
„Нема веће славе за хришћанина него да пострада за своју вјеру. Као што је говорио Свети апостол Павле да је нама хришћанима дато не само да вјерујемо, него и да страдамо за Христа. То се може схватити у више значења, али је основно то да они који вјерују добијају силу, храброст и спремност да своју вјеру свједоче животом, па и смрћу, по цијену своје главе, свог живота, своје крви. Светом Јовану Крститељу не требају похвале од нас, јер њега сама уста Господња похвалише. Господ рече: Нема већег, рођеног од жене од Светог Јована Крститеља, кума Христовог, претече Христовог, крститеља Христовог“, казао је Његово Преосвештенство.
Додао је да није случајно опредјељено да се на светом мјесту, у Самограду, служи Литургија, управо, на Усјековање главе Светог Јована Крститеља.
„Ова светиња је давно пострадала, а када страдају светиње тада страда и народ. Ко зна колико је вјерујућих људи, свештеника, монаха, пострадало приликом рушења ових светиња. То само Бог зна. Ко зна колико је свештеника у своје вријеме приносило свете молитве Господу Богу живоме, освећујући тако ово мјесто и оне који су се овдје сабирали. Ми осјећамо да се налазимо на светом и мученичком мјесту, на славном Самограду“, рекао је Владика.
Он је навео да су на Самограду, до сада, откривене двије велике светиње. Претпоставља се да ће се открити још, те да је на овом локалитету била и нека капела, пошто је овдје био велики манастир.
„Није случајно што се Самоград назива и градом. У средњем вијеку, када су прављени велики манастири, око цркве и конака били су бедеми, као што их и овдје видимо, и то се звао град, попут Студенице, Дечана и осталих великих светиња, које су биле обзидане заштитним зидовима. Ови разрушени бедеми се сада откопавају и обнављају. Даће Бог да се обнове полако и светиње. Почели су њихови темељи да се обнављају“, бесједио је Епископ Јоаникије.
Владика је, осврћући се на вријеме у којем је пострадао Свети Јован Крститељ, указао да тада, као ни у нашем времену, образовање није било пожељно. Пожељна је само припадност клану, а они који су сјекли чесну Јованову главу били су, по ријечима Преосвећеног Епископа, клан око тадашњег властодршца.
„Тај клан има своја правила, своје законе, своју религију, која се састоји у томе да тај клан што више опстане, да се што више богати, да што више отме и освоји. То је сва њихова религија, њихово поштење, сва њихова мисао. Али, све се то распада, а остају они свједоци истине Божје и правде Божје заједно са Светим Јованом Крститељем и, ево, до дана данашњег, ми прослављамо Светог Јована Крститеља, кума Христовог, крститеља и претечу, као оног који је највећи од жене рођени. Треба сви да се поучавамо из његовог светог живота. Свима ће нам то бити на корист, на поуку, на поправљање нашег живота“.
„Он је својом ријечју бранио част, људскост, достојанство, морал и етику. Само зато што се супроставио безбожништву, родоскрнављењу, јер је изобличио тадашњег владара, безбожног цара Ирода, који је почео да крши закон Божји. Никога није било да се супростави том моћнику тог времена, осим Светог Јована Крститеља, који му је рекао да крши закон Господњи и да не може држати жену брата свога. За ту ријеч му је глава одсјечена, али он је том ријечју и својом жртвом потврдио своју вјеру, крунисао своје дјело, те је ово дан, с једне стране тужан, зато што се у роду људском догађају такве ствари да се најбољи, најморалнији, најчеститији и најчистији људи овог свијета, жртвују и бивају, врло често, понижавани и убијани, њихов спомен убијан“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Вјерни народ је приступио Светом причешћу.
