Прослављена храмовна слава цркве у Крњој Јели
На празник Светог пророка Самуила, у суботу 2. септембра 2017, служена је поводом славе храма Преноса моштију Светог архиђакона Стефана, Света Архијерејска Литургија у Крњој Јели код Шавника.
Литургију је служио Епископ будимљанско-никшићк Г. Јоаникије са свештенством.
У току Литургије, свету Тајну крштења примио је Никола Живковић.
После светог богослужења обављена је литија око храма, а затим је освештан славски колач и жито.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је пожелио срећан и благословен годишњи сабор у Крњој Јели, при гори Сињајевини, на старим освештаним темељима. Он је казао да је велика заслуга вјерног народа што је обновљена стара светиња да се у њој сабирају, да се Богу моле и она, већ, даје своје прве плодове.
„Овај красни сабор је диван плод ове обнове, јер, тешко би, иначе, било организовати да се окупљамо само на темељима да није подигнута црква. Данас смо имали и крштење, дај Боже да буде и вјенчања и крштења и радосних сабирања овдје што више. Понављам, велика је ваша заслуга и лијепо је што сте то урадили, али треба да знате да има и оних који су заслужнији од вас, а то су они који су ову светињу утемељили“.
„Није позната историја старе светиње, али, сигурно, она је имала велику улогу да очува вјеру у овим горама, а народ се овдје настањивао, под ове горе, у овом суровом мјесту, да би вјеру сачувао, да би живио у слободи, да би очувао завјет слободе од Светих Немањића и памћење историјско, да не би изложио своју дјецу опасности да вјеру промијене. Зато су се склањали у ове сурове горе гдје није било лако опстати ни звјерки када ударе тешка зимска времена, сњегови и мразеви. Ваши преци су се сабирали око ове светиње, овдје се крштавали, вјенчавали и сахрањивали. Видите колики је значај светиње. Није важно колика је она по својим физичким димензијама, него да је освештана и да је по мјери народа који ту живи“, казао је Његово Преосвештенство, додајући да свака светиња има своје дејство, као храм Васкрсења у Јерусалиму, као храм Христа Спаситеља у Москви, храм Светог Саве у Београду или Христовог Васкрсења у Подгорици.
„Иста је служба која се врши у малом храму и у великом, а понекад, колико год су свечане, торжествене и лијепе службе у великим храмовима и великим градовима, овакве службе у малим храмовима и малим мјестима, на малим саборима имају, ипак, неку посебну драж, посебну одлику, посебну вриједност и то треба чувати“.
„Данас смо се сабрали на овој висини, а то је призив да се и ми уздигнемо изнад својих лоших навика, лоших мисли, својих мана које свако од нас има, а сваки човјек може да се поправља и од грешног да постане праведник. Исто тако онај за кога мислимо да је праведник може да се оклизне и крене странпутицом, јер је то својствено човјеку. Зато треба увијек да гледамо према светињи, да нас светиња учи и упућује. Дивно је и величанствено што се сабирате, Бог ће вас научити и упутити, светиња ће вас научити, само долазите, јер ништа на овом свијету не може човјекову душу тако дотаћи, размекшати и оплеменити као светиња. Дај Боже, као што је дивна и знаменита прошлост овог храма и његово памћење, да још буде свјетлија и славнија будућност, а хоће, ако Бог да“, поручио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
Домаћин славе био је Милутин-Мрки Јекнић, предсједник Црквеног одбора са породицом. За идућу годину домаћинство је преузео Радомир Марков Живковић.
Народно сабрање настављено је за трпезом љубави.
