Поводом изласка из штампе монографије „Светилишта Бањана и Опутне Рудине“

Недавно је, у издању Епархије будимљанско-никшићке, из штампе изашла монографија „Светилишта Бањана и Опутних Рудина“ проф. др Слободана Раичевића. Тим поводом је, у уторак 19. септембра 2017, у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта у Никшићу, одржана конференција за новинаре.

У име Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ обратио се проф. Веселин Матовић, који је оцијенио да су Бањани необичан простор, сиромашан и посан, али веома богат сакралним објектима и споменичким наслеђем.

„У Бањанима, на том релативно малом простору, има 17, 18 цркава заједно са манастиром Косијерево. Епископ Јоаникије је написао предговор за ово дјело и насловио га са Косијеревско сазвежђе. Прије неку годину, појавила се, заиста, лијепо урађена монографија Чедомира Зена Поповића о манастиру Косијереву, а сада стиже и књига проф. Раичевића која, поред манастира Косијерево, обрађује све те цркве које се као сазвежђе окупљају око нашег древног манастира. Те цркве су настајале у различитим периодима, има их из најстаријих хришћанских времена, а посебно су значајне цркве које су, вјероватно, подизане у 16. и 17. вијеку и оне у којима је сачуван фрескопис“, навео је Матовић.

Проф. др Слободан Раичевић је, сматра Милутин Мићовић, у послу споменичке презентације подручја старе Херцеговине јако искусан. Он је прије 20-ак година написао књигу „Споменици у старој жупи Оногошт“, а монографија „Светилишта Бањана и Опутних Рудина“ је логичан наставак његовог професионалног ангажмана.

„Бањани су, од скоро, почели да сабирају своје духовно и културно наслеђе и да то преносе у књиге. Слободан Раичевић је, као што је речено, пописао, фотографисао и као историчар умјетности стручно приказао сваку цркву у Бањанима, сваки фрескопис у тим црквама, историјски датирао градњу цркве и настанак фрескописа. Обрадио је и фотографисао оно што је врло важан сегмент, а то су стећци на простору Бањана, остаци из праисторијског периода, у народу познати као гомиле, и Црвену стијену, археолошки важан детаљ и у ширем простору“, казао је Мићовић, захваливши проф. Раичевићу на уложеном стручном труду, знању и хришћанској доброти да јавности прикаже и стави у репрезентативну књигу оно што имамо у стварности.

Представницима медија обратио се и аутор проф. др Слободан Раичевић, напомињући да се овим насловом жељело обухватити сва култна мјеста која су претходила хришћанској науци.

„Примијенио сам термин светилишта, иако је у почетку била намјера да се, по савјету Преосвећеног владике Јоаникија, књига зове Светиње Бањана. Моје мишљење је било да треба кренути од почетака и култних јеста, која су веома занимљива и атрактивна на подручју Бањана. Прије свега, мислим на Црвену стијену, која се сматра једним од водећих праисторијских локалитета, не само код нас у Црној Гори, него у европској науци“, казао је Раичевић.

Незобилазни су, свакако, и трагови праисторије на подручју Бањана, који се крију у каменим гомилама или могилама, односно тзв. тумулима што су, у ствари гробнице. У њима, по ријечима Раичевића, није пронађено много материјала, а први налази потичу из бронзаног доба.

„Те гомиле су веома бројне на подручју Бањана и, како је још Светозар Томић примијетио, има их више од 500. Оне нијесу ни изблиза испитане, само их је неколико археолошки откривено и заиста слиједи озбиљан приступ испитивању тих надгробних споменика, камених гомила“, оцијенио је Раичевић, указујући да се на подручју Бањана могу срести и веома важни локалитети из античког периода, римског периода када су се и зачели први хришћански знаци.

Најљепше скупине стећака, по мишљењу проф. Раичевића, налазе се на подручју Броћанца, Враћеновића и другим локалитетима који су монографијом набројани. Највећи дио књиге „Светилишта Бањана и Опутне Рудине“ заузима прича о црквама, међу њима је 5-6 старијег датума, а остале су из млађих времена.

„Оно што је посебно важно и треба истаћи јесте посвећеност племеника са овог подручја да су све те цркве обновљене. То је знак да Бањани улазе у фазу оживљавања и да се запретани огањ почиње полако разгорјевати на овом подручју“, оцијенио је проф. др Слободан Раичевић.