Воздвижење Часног Крста у Никшићу
У суботу, 27. септембра, на празник Воздвижења Часног Крста, Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и сердопски и спаски Г. Митрофан из Руске Православне Цркве служили су Свету Архијерејску Литургију у Саморном храму СВетог Василија Острошког у Никшићу.
Преосвећеним епископима је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво наше Епархије.
У архипастирској бесједи Преосвећени владика Јоаникије је говорио о Часном и Животворном Крсту Господњем, чије Воздвижење наша Света Црква данас прославља, као свједочанству највеће љубави и Божанске и људске.
"Син Божји прославио се кроз жртву искупитељну, прославио се приношењем самог себе на жртву и то је било по вољи Оца, то је било свједочење љубави Очеве према овом свијету, Који Сина Свог жртвује за овај свијет. А жртва Господња је била истовремено доказ и свједочанство, свједочење љубави Његове према роду људском. Тако ће се прославити син човјечији, узласком на Голготу, разапињањем на крсту, примањем најсрамније смрти, јер је распињање на крсту било казна коју су измислили Римљани за највеће грешнике“.
"Ту смрт је примио Онај у чијим устима се не нађе гријеха, Онај Који не само што не учиње гријех, него Који је Извор светости, Извор живота и догодило се оно што је Он говорио раније: Власт имам положити душу своју и власт имам, опет, узети је. Иако је примио тако ужасну смрт, која је била намијењена за робове и злочинце, Он је имао власт да да свој живот и да га, опет, узме“, казао је Његово Преосвештенство.
А то се и показало да је Он својом смрћу побједио смрт, јавио се као побједитељ смрти преко Крста, преко крсне смрти, преко своје жртве. То је суштина наше свете вјере – страдање Христово, побједа над смрћу и Његово васкрсење из мртвих.
"Његова побједа је и наша побједа, а крсно знамење, чије воздвижење данас прослављамо, оно је знак цјелокупног дјела Христовог, Његовог доласка у овај свијет, оваплоћења, његовог распећа, јер је Својим тијелом страдао на крсту, Његове смрти, а оно што је најважније да знамо - да је крсно знамење знак Христовог васкрсења и има силу васкрсења, оно исцјељује. Крсно знамење које је примило светост од страдања Христових чудотворно је, оно исцјељује, враћа у памет, враћа на прави пут, упућује нас на пут Господњи“.
"Оно је свједочанство највеће љубави и Божанске и људске. Зар није у свакој љубави, која је права, истинита, спремност на жртву? Другачије се љубав не може посвједочити савршено и потпуно, осим кроз жртву“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Владика је нагласио да је све мање љубави међу људима јер смо се удаљили од Извора љубави, од Господа и Крста Његовог, од жртве Његове. Ако кренемо путем Господњим, ако кренемо путем љубави онда ћемо и ми задобити ту љубав, а задобићемо је онако као што је Господ посвједочио: "Оче, прослави име своје“.
"Да не радимо само за себе, за своју славу, за задовољење својих страсти, да не развијамо своју саможивост, своје страсти, своје похоте и пориве негативне, него све што радимо да радимо за славу имена Божјег. Ако тако радимо и ми ћемо се прославити, јер је Господ, прослављајући своје име на земљи, прославио и свог Сина“.
"Данас, драга браћо и сестре, прослављамо уздизање Часног и Животворног Крста Господњег, прослављамо Господа нашег Исуса Христа, клањамо се Његовом крсту, Његовој жртви, Његовој љубави, примамо освећење од Његове жртве и од Његовог крста. Данас је велики празник који нас везује за онај чудесни догађај када је Света Јелена, мајка цара Константина нашла Часни крст. Одмах је тај крст, чим га је Свети патријарх јерусалимски Макарије узео у своје руке и подигао, пројавио своју чудотворну моћ, почео је да васкрсава мртве, да исцјељује болесне“.
"У спомен тог догађаја установљен је овај свети и велики празник. На јутарњој служби ми свршавамо уздизање Часног крста и благосиљање све четири стране свијета крсним знамењем ради освећења ваздуха који дишемо, воде коју пијемо и цијеле творевине, али понајвише да се уздигнемо изнад самих себе силом Часног и Животворног Крста Господњег, да се уздигнемо изнад својих мана, слабости, гријеха, да их се ослободимо и да уживамо слободу у Христу Господу нашем“, закључио је на крају бесједе Преосвећени Епископ Јоаникије.
