Литургија у Бијелом Пољу

12. Октобар 2017.

У цркви светих апостола Петра и Павла Литургију у недјељу је служио протојереј Дарко Пејић.

Бесједећи о јеванђелској причи о. Дарко је казао да у улову или риболову светих Апостола и све око нас и у нама је у ствари чудо Божије и вјерујући човјек у свему види чудо Божје и сву наду полаже на Господа.

“Најприје у себи, у откуцајима свога срца, покретима својих мисли, руку, тијела. У свему што га окружује, у биљкама, птицама небеским, води, ваздуху..."

"Међутим, има другачијих, неразумних људи, који се умјесто у Божју милост почињу уздати у своју памет и мудрост и помисле како су они способни и како могу нешто учинити и саградити."

Литургија у Бијелом Пољу

"И било је покушаја и биће их до краја времена, да човјек све обједини око себе и да буде центар свега о чему свједоче Римско царство, Македонско, Бонапартино и друга царства. Међутим, иза тих грађевина остале су само развалине и рушевине. А остало је оно што су градили људи који су се угледали на Бога попут светих Апостола, светимученика и исповједника, преподобних Богоотаца који су у пештерама и пустињама живјели, пећине које су градили и молили се Богу, па и овај храм у којем стојим, који је рушен и скрнављен и обесвећиван, али увијек подупиран руком и прстом Божјим увијек се усправаљао и ево данас стоји и стајаће, ако Бог дан до краја времена."

"Као што и сваки Хришћанин треба да стоји али ослоњен на Бога и дивећи се чудима Божјим. Данашње Јеванђеље нам прича о догађају када је Христос дошао до језера Генисаретског. Пошто га је пратио огроман број људи, замолио је рибаре који су испирали мреже, и који су цијелу ноћ ловили и нису ништа уловили, да му приближи лађу да мало сједне и учи народ који се сакупио на обали са свих страна. Он се за то обратио Петру, који је у то вријеме није био апостол већ рибар Симон. Када је завршио Господ проповијед онда му каже, “ајдемо на дубину да бациш мреже свој”. И Симон му каже цијелу ноћ смо ловили и ништа нисмо уловили, и ево смо мокри и уморни али на ријеч твоју бацићу мреже. И бацивши мреже уловио је толико рибе да се мреже цијепаху. Позвао је другове своје који су дошли са другом лађом и напунили су обје лађе. То је било толико рибе да би обје лађе потонуле да Господ није био ту. Једва су их извукли на обалу и оставили су све и отишли за Христом. Апостол Петар је пао пред Господа и рекао: Иди од мене Господе, јер сам грешан човјек. Прије тога на исто то језеро дошли су људи из градића, који су исто рекли “иди од нас Господе”, али су они то рекли из користољубља, јер је Исус исцијелио бјесомучног и ђаволи су ушли у свиње, чије крдо навали у језеро и утопи се."

"Њима је било жао свиња, није им било драго што су два ђавоимана човјека исцијељена, два њихова сународника и брата. Не говори апостол Петар у том духу “иди од мене”, него је свјестан своје грешности и немоћи пред Богом, којег види и пред чудом чији је био свједок. А то је, браћо и сестре, почетак исправљања човјека, да призна свој гријег. Више Господ воли човјека који се каје за своје гријехове од било кога другог. И свети праведни Соломон каже “страх Господњи је почетак мудрости”. Научимо се најприје страху Божјем, па ћемо онда бити мудри и бити Христови. Ова прича има и своју духовну поуку. Лађа је тијело људско, одлазак на дубину, то значи да човјек што дубље иде већа је бистрина и већи су дарови, веће рибе и бољи увов. Међутим, човјек ухваћен за земљу неће да се препусти Богу и више се узда у оно мало земаљско што је стекао. А овдје видимо шта се дешава, лов је толики дар да не може сам изнијети улов и сваки од нас је дужан да кад духовно узрасте, да и другима дијели, јер је апостол Петар позвао другове своје, Јакова и Јована."

"И заједно напунише лађе своје, извукоше на обалу, и постадоше у тренутку свјесни колико је све бесмислено без Бога и како је Он велики дародавац свих добара. Тако и ми треба бар мало више наде да полажемо на Бога, и да оно што нам је дато хришћански и људски дијелимо једни другима. Није само да се у физичком смислу даривати, може молитвом, разговором и утјехом, може некада и само тиме што смо отворили врата дома свога и увели човјека у и поразговарали са њим. Нека би Господ овим чудом све нас задивио и поучио. Амин”,бесједио је о. Дарко.

Светигора

Вијести

Кроз културу и туризам до боље сарадње

Епархија будимљанско-никшићка

 | Манастир Ђурђеви Ступови, 84300 Беране, Црна Гора | тел/факс: +382 51 680 712 | info@eparhija.me