Високо интернационално књижевно признање постхумно додијељено Жарку Команину

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у петак, 19. октобра, уприличена је церемонија додјељивања интернационалног признања „Фјодор Михаилович Достојевски“, које су чланови „Друштва свесловенског пријатељства“ из Београда додијелили постхумно нашем истакнутом књижевнику Жарку Команину.

Свечаности уручивања ове високе књижевне награде, поред чланова породице покојног Команина, бројних пријатеља и поштовалаца његовог богатог стваралачког опуса, присуствовао је и Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Скуп је поздравио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког.

Високо интернационално књижевно признање постхумно додијељено Жарку Команину

Одлуку о додјели награде “Фјодор Михаилович Достојевски“, која је Жарку Команину припала 2009, прочитао је Видан Богдановић, генерални секретар друштва, који је напоменуо да су у саставу жирија те 2008. били: Радомир Смиљанић, академик Неђо Шиповац, Предраг Драгић-Кијук, Јања Тодоровић, Златко Красни, Миодраг Радовић, академик Драган Недељковић, Мирољуб Јоковић, Љубомир Перуновић, Слободан Ракитић, Слободан Филимоновић и Предраг Богдановић-Ци, са предсједником жирија Зораном В. Марчетом.

“Ово високо интернационално признање Команину се додјељује за животно дјело прожето историјским реминисценцијама, за драме, романе и приповијетке о пораженим и проказаним, о сјећању и забораву, гријеху и испаштању, о времену трагичног усуда кад су нови господари били и судије и крвници и у име нове идеологије потирали морал патријархалног живљења и вјеру, починили злочин над сопственим народом у жељи да створе утопијског човјека. Ми смо ову одлуку саопштили сада покојном Жарку Команину, али, с обзиром на то да је он био болестан, свечаност додјељивања награде је, на жалост, изостала“, нагласио је Богдановић.

Награду је, у име “Друштва свесловенског пријатељства“, уручио Зоран В. Марчета, предсједник.

Високо интернационално књижевно признање постхумно додијељено Жарку Команину

На високом књижевном признању, које је примила у име породице Жарка Команина, захвалила је проф. др Лидија Томић. Она је подсјетила на Команина као ствараоца, који је, као и велики руски писац Фјодор Михаилович Достојевски, изгарао у изазовима књижевног свијета, увијек истичући земаљску и божанску суштину постојања.

“Достојевски је 1839. говорио да је његов „...једини циљ... да буде слободан“, и све је, како је рекао “жртвовао томе...“. Жарко Команин је, такође, све жртвовао свом трагању за слободом, за коју је вјеровао да је једина колијевка људског постојања. Команин је својим књижевним дјелом рушио друштвене стереотипе, показујући да се идеал истине садржи у непристрасном и поетском свједочењу људске драме. Команин је говорио да су човјекови коријени у сјећањима, да су његове књиге стварали и његови преци, да се кроз успомене истинито и искрено улази у свијет литературе, у вријеме које спаја прошлост, садашњост и будућност. Говорио је да “као што из земље, сваког прољећа, из њихових костију, ниче трава, тако ничу, кад сазру, и његове књиге“, и “ако моје дело васкрсне у будућности – то значи да је васкрсло захваљујући мртвима, јер би и они, с њим, тада васкрсли“. Команинов духовни склад проистиче из религијски озареног односа према Богу и свијету, односно, разумијевања пролазности и ништавила из којих се рађа идеја вјечности. Команин вјерује у снагу вјечности и у њој види трајност и непрекидни живот. Вјеровао је да ће његово дјело васкрснути у будућности, и чини ми се, да се то данас и остварује додјелом ове угледне награде“, казала је др Лидија Томић.

О Команиновом животу и стваралаштву, овом приликом, говорили су Љубомир Перуновић, члан Жирија и књижевник Милутин Мићовић.

Високо интернационално књижевно признање постхумно додијељено Жарку Команину

Жарко Команин је рођен 1935. у Дреновштици код Никшића. Завршио је гимназију у Никшићу, а потом Филозофски факултет у Београду. Десет година је радио као позоришни критичар „Вечерњих новости“, а дуже од 20 био драматург у београдском Народном позоришту. Аутор је драма: “Пророк“, “Пелиново“, “Огњиште“, “Тимочка буна“, “Вожд Карађорђе и кнез Милош“, „Годо је дошао по своје“, које су извођене у позориштима широм бивше Југославије. Објавио је романе: “Колијевка“, “Костанићи“, “Провалије“, “Преступна година“, “Господ над војскама“ . Књиге су му превођене на више страних језика. Његов посљедњи роман “Љетопис вјечности“, за који је добио награду “Бора Станковић“, ушао је у најужи избор за Нинову награду 2009. године, а почетком ове године Команин је добио Повељу за животно дјело које додјељује Удружење књижевника Србије. Добитник је и бројних других награда и признања. Преминуо је 26. јуна 2010.

Како се могло чути приликом додјељивања награде у Никшићу, “Свесловенско књижевно друштво“ основано је 2002. са циљем да обједини писце словенских земаља, те да је, уз подршку Руске федерације, установљена и награда “Фјодор Михаилович Достојевски“. Друштво дјелује са благословом, сада блаженопочившег, Патријарха српског Г. Павла и са препоруком Министарства културе Србије.

Признање су раније добили: Добрица Ћосић и Радомир Смиљанић (2003), Александар Солжењицин, Владимир Волков и Милорад Павић (2004), Вук Драшковић (2005), Драгослав Михаиловић (2006), Драган Недељковић, Иван Алексејевич Чарота и Николај Иванович Чергинец (2007), Патријарх српски Г. Павле, Дојна Галич Бар и Катја Ерменкова (2008), Влацлав Дворжак, Жегож Латушински и Жарко Команин (2009), Смиља Абрамов и Драшко Ређеп (2010), Миодраг Матицки и Коста Димитријевић (2011).

Високо интернационално књижевно признање постхумно додијељено Жарку Команину

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva