Недјеља Православља у Бијелом Пољу
У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у Недјељу Православља, 20. марта 2016, Литургију је служио протојереј Дарко Пејић уз саслужење јереја Николе Скопљака.
У слову поуке о. Дарко је подсјетио на псалмопојца цара Давида који каже како је дивно када браћа живе заједно.
"Једна од најљепших ствари за народ Божји и цркву јесте храм пун народа. Сви заједно ослоњени једни на друге вјерујемо. Данас црква слави свету Недјељу Православља, побједу над иконоборачком јереси, борбом која је трајала скоро један вијек и однијела много живота а цркви донијела много муке и страдања. Десетине и стотине хиљада икона је спаљено као и безброј моштију светитеља.
Острвили се људи на лик Божји, јер шта је икона него лик Божји и Божјих угодника. Браћо и сестре, од како се Христос оваплотио и дошао на земљу учи нас, говори и опомиње да је сваки човјек икона Божја и носи лик Божји. Према томе православље каже човјек је икона Божја, Боголико биће а Европа и запад кажу човјек је мајмунолико биће. Ми кажемо човјек је божанско биће, они кажу човјек је животињско биће. Господ кроз цркву своју жели да човјеку врати првобитни лик, да обнови човјекову икону и слику. Кад год сретнемо једни друге ми сретамо Господа, јер сваки човјек носи божански дио и себи и својој души, јер Богом живимо, дишемо и јесмо."
"Због тога је црква оставила и овај пост и исповијест да се очистимо, да ту икону, коју сваки пут када погријешимо и огријешимо се о ближњега свога, Господа и себе, очистимо, јер сваким гријехом ми навучемо помало прљавштине на њу. Да би се она поново очистила и засијала, да би други људи могли познати тај лик Божји, и да би сам Господ могао видјети нашу боголикост, ми се исповиједамо и кајемо. Ми тиме у ствари чистимо икону, оно божанско што нам је дато. Молим вас, искористимо ово вријеме да и себе очистимо и будемо бољи људи, немојмо да олако приступамо причешћу без исповијести и покајања. То вам је као да домаћица најскупоцјенију храну у дому сипа у најпрљавији суд и сто пута горе. И то још да изнесе пред најдражег госта, да га убије умјесто да да га обрадује и почасти."
"Немојмо то да радимо себи и души да тако дајемо лош примјер другим људима и немојмо да се стидимо исповијести. Јеванђеље нас учи и каже: "Нема човјека да живи и да не гријеши“. И немојмо ми из цркве да се правимо чистијим и светијим и бољим од других људи, а стид нас стати пред Господа и рећи своје гријехе. А гријеси браћо и сестре могу бити и овога трена, колико само различитих мисли прође кроз нашу главу, колико људи у овом тренутку сједи у своме дому не сматра да је у ову свету недјељу потребно стати у храму и одати почаст хиљадама светих и одати поштовање хиљадама и милионима спаљених икона и моштију. Колико нас стоји на Литургији и колико времена у току ње су нам мисли свугдје више него на светој служби. Све су то, драга браћо и сестре гријеси."
"Није хришћанство не чињење зла. Дође човјек и каже нисам убио, нисам заклао, нисам слагао, преварио …. ја сам добар човјек. Добар човјек је онај који непрестано чини добро или се труди да чини добро. А то није само извадити новац и дати неком, него и помолити се за човјека и обићи оне у болници и затвору, поштовати га и не вријеђати. То је све добро дјело, то је све позив у дужност Хришћанина. Да испунимо оно како каже Христос у Јеванђељу да будемо свети као што је Он свет. А онда ће се десити оно што се десило са Натанаилом из Јеванђеља, када му је апостол Филип, рекао нађосмо онога за кога пише Мојсије и Пророци, а он каже може ли ишта из Назарета бити добро– Јер Назарет је био град у којем је било свега више него честитог побожног јеврејског народа. Било је незнабожаца многобожаца а сасвим нешто мало јеврејског народа и од то мало још мање честитих и побожних. А свети апостол Филип му каже не убјеђујући га, што је прва апологетика– проповијед: "Дођи и види“. Шта значе ове двије ријечи? Дођи и погледај Господа, дођи близу Њега. Е то ми све чинимо кроз пост и покајање. А он када је дошао пред Господа, Он му каже: Ево Израиљца у коме нема лукавства. И њему и даље ништа није јасно и пита Га откуда га зна. А Христос м укаже прије него што те Филип позва видјех те под смоквом. Тиме Господ показује да је Свевидећи а у том тренутку заигра срце његово од близине Божје и он завика: "Рави, ти си Христос, Син Бога Живога. Ти си Цар Израиљев“.
"Е то се деси са сваким човјеком када се приближи Богу, позна га и Његова близина га освети и очисти и он исповиједи Господа. Е такав човјек може да чини чуда и мртве васкрсава и свако добро да чини и ништа му није тешко. На њега као на хиљаде и стотине хиљада мученика прије, можете бацати дрвље и камење, али га ништа не може одвојити од близине Божје. То треба да је Хришћанин, такво срце и снагу да има и да борави у близини Божјој“, бесједио је о. Дарко.
