Томина недјеља у Бијелом Пољу
У Томину недјељу, 8. маја 2016, Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу је служио јереј Никола Скопљак.
Честитајући вјерницима празник о. Никола је казао да је прошло недјељу дана од великог празника светог Васкрсења Христовог али да смо у тим данима свих четрдесет дана све до оданија тог празника.
"Све до Спасовдана ћемо се поздрављати поздравом "Христов Васкрсе“ - „Ваистину Васкрсе“, у којем јесте читава суштина нашег живљења овдје на земљи. Ево и данашња Томина недјеља или Мали Васкрс посвећена је апостолу Томи. Чули сте из Светог Јеванђеља да свети апостол Тома није био присутан у вријеме када је васкрсао Господ, него су му то саопштили ученици и апостоли. Међутим, он као прост човјек, као рибар, није повјеровао у то него је рекао: Нећу вјеровати све док не видим васкрслог Господа и док не опипам његове ране од клинова. И у осми дан по Васкрсењу, то јест у данашњи дан, када су били сабрани ученици Христови у горњици, односно у горњој соби, били су закључани јер су се плашили Јевреја да не страдају, јер су видјели да је Господ васкрсао. Тада је био присутан и Свети апостол Тома и у једном моменту Васкрсли Господ је јавио и рекао "Мир вам“."
"Заиста то је један необичан догађај да у закључаној соби, гдје су се налазили ученици појави васкрсли Господ, али наравно кроз вјеру и васкрслом Господу је све могуће, тако да се јавио својим ученицима. И тада је позвао апостола Тому да га види и да стави своје руке у његове ране и да опипа његова ребра. Када је пришао апостол Тома и видио све то и опипао рекао је: Господ мој и Бог мој, на шта му је васкрсли Господ рекао: Томо, пошто си ме видио, повјеровао си, благо онима што не видјеше а повјероваше."
"И заиста је, драга браћо и сестре, то блаженство од онога момента када је изговорено од тих генерација до данас важи и провлачи се. Јер управо је вјера суштина сваког хришћанина и живљења на земљи, јер без ње нема ни спасења нашега. Како каже апостол Павле да није било Христовог Васкрсења узалуд би била наша вјера и проповијед наша, јер вјера је та која одржава човјека. А ко вјерује и ко издржи до краја тај ће се спасити. Али заиста је драгоцјен и овај примјер Томиног невјерја којим нас је у ствари учврстио у вјери и Цркви Христовој показају да и тадашњи прости људи нису били наивни него су рационално размишљали. Нису вјеровали у басне и бајке него су имали вјеру васкрслог Господа, живјели су са њим, примали су кроз љубав и побожност његову науку и тако су се удостојили да виде васкрслог Господа и многа његова чудеса, која су учињена и од којих многа нису записана. И то нам се даје да вјерујемо истински да и дан-данас опипамо ране и Гроб Христов у светој Земљи –Јерусалиму и многа чудеса која Бог пројављује дајући нам да опипамо Васкрслог Господа да повјерујемо и да задобијемо живот вјечни. Зато је и Господ дошао на ову земљу јер је првобитни човјек био створен за земљу, али не послушавши он се огријешио и вратио се у земљу из које је узет, изагнан је из раја. Али, Бог није престао да се брине о свом створењу него је послао Бога у човјеку, Господа Исуса Христа да се саживи са људима да објави науку Христову и вјеру и да страда и да васкрсне трећи дан и подари човјеку живот вјечни“, бесједио је о. Никола.
