Храм Светог Николаја Жичког у Његњеву прославио храмовну славу

На Васкршњи уторак и празник Светог Николаја Жичког, 3. маја 2016, служена је света Литургија и прослављена храмовна слава цркве Светог Николаја Жичког и Охридског у Његњеву.

Литургију су служили: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архијерејски намјесник бјелопољски, јереј Милан Станишић, парох сутивански и његњевско-бистрички и јеромонах Андроник Ракочевић, настојатељ манастира Мајсторовина.
У молитвеном сабрању учествовао је велики број вјерног народа, међу којима је нарочито много било дјеце.

Свештенство је, по одслуженој Литургији,преломило и освештало славски колач и славско жито, које су у славу и част Светог Николаја, небеског покровитеља и заштитника овог храма, житеља Његњева и вјерног српског народа принијели чланови Црквеног одбора, који је био домаћин славља.

Храмовна слава прослављена је потом свечаном свенародном Литијом, а заједничарење у радости Васкршњег празника и храмовне славе, настављено је уз трпезу братске љубави.

Свети Николај Жички

Своје последње дане, Владика Николај је провео у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији. Упокојио се мирно у Господу, рано у недјељу, на покладе 18.марта 1956. године. Смрт га је затекла на молитви. Из руског манастира, пренијет је у српски манастир Светог Саве у Либертвилу и сахрањен уз велике почасти у српском народном гробљу поред манастира. На вијест о Владичиној смрти зајецала су звона са торњева свих српских цркава широм света. Туга је обавила српске манастире, монахе и монахиње, свештенство и народ, нарочито његове вјерне богомољце. Туга, али истовремено и радост. Сви су знали и душом осјећали да је Србија добила још једног молитвеника пред престолом Господњим. Народ му се одмах почео молити као светитељу.

На данашњи дан 1991. године мошти Светог Владике Николајасвесрпског и свеправославног пренијете су из Либертивила у његову задужбину, манастир Светог Николаја Мирликијског у селу Лелић, надомак Ваљева.

Пренос његових светих моштију у Србију, може се само упоредити са преносом моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву. Савремене српске генерације доживјеле су посебну Божију милост да их у исто време походе два највећа Србина - Свети Сава, зидањем храма на Врачару и Владика Николај повратком из Америке.

У календару светих Српске Православне Цркве 3. мај означен је његовим именом.