Конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“

Поводом недавног изласка из штампе Зборника “Дани Његошеви 2010/2011 године“, у уторак, 20. децембра у Никшићу је одржана конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“, организатора традиционалне културно-духовне манифестације “Дани Његошеви“.

Представницима медија обратио се ђакон мр Никола Маројевић, секретар Књижевног друштва “Његош“. Он је запазио да у сваком времену постоје ствараоци, који своје личне амбиције покушавају да укалупе у његошевске оквире, при томе га најчешће криво тумачећи, а неријетко и кривотворећи његов умјетнички исказ. То, с једне стране, оцијенио је ђакон Маројевић, ствара илузију књижевне вриједности оног који скрнави умјетничко дјело, а с друге, порађа квази-умјетнички концепт, који за посљедицу има појаву „другог“ Његоша, прилагођеног накарадној потреби пеглања и фалсификовања истине, животне и књижевне.

“Поменимо, у том смислу, двојне Његошеве дане, оне, заиста, Његошеве које баштине Његошев израз и насљеђе, и оне друге, туђе и Његошу и истини, које свјесним кривотворењем покушавају, не да растумаче вриједности и значење Његошевог дјела и његове интерференције на живот и свијет, већ да успоставе нови књижевно-језички концепт у којем Његош није упориште. Пресудно је њихово виђење Његошевог живота и дјела. Није више важан писац, дјело… сад је на сцени “њихово“ виђење писца и дјела, као да они боље знају “шта је писац хтио да каже“. Као да имају задатак да што даље добаце у том атаку на традиционално, аутентично, систематично тумачење неисцрпног Његошевог дјела и црногорске повијести“, казао је ђакон Никола Маројевић.

У конференцији за новинаре учествовао је и професор Веселин Матовић, учесник манифестације “Дани Његошеви“. Осврћући се на тему симпозијума прошлогодишњих “Дана Његошевих“ “Полемички основи у Његошевом дјелу“ Матовић је истакао да управо полемичност чини основну и општу карактеристику његовог стваралаштва. Све је у вези с Његошем и његовим пјесничким дјелом полемика, најприје она велика космичка, небеска, а онда земаљска полемика међу људима и народима, вјечна и трајна, која и данас траје.

“С Његошем се у Црној Гори поодавно води једна упорна полемика. Воде је они који би хтјели да докажу да је Његош мислио онако како они мисле и како би они жељели да он мисли. Његош је, заправо, велика, можда, и највећа препрека владајућем идеолошком културно-државном концепту у Црној Гори и отуда једна читава конструкција и програм у циљу осујећивања Његоша и спречавања да буде учесник у тој полемици. Свој концепт они најуспјешније спроводе преко школских програма и ђачких уџбеника, јер онима који желе да Његоша представе према својој памети, веома је стало да у дјечије душе посију лоша сјемена“, сматра проф. Матовић.

Он је навео неколико примјера из нових уџбеника (читанки за “црногорски језик“), који су у употреби у образовном систему у Црној Гори, као илустрацију покушаја и метода, којима се “у нашој културној јавности Његош, његова мисао и дјело желе представити у свјетлу новог идентитетског концепта у Црној Гори“.

Зборником “Дани Његошеви 2010/2011 године“ Књижевно друштво “Његош“ се укључује у обиљежавање значајног јубилеја – 160 година од упокојења најзначајнијег српског пјесника Петра Другог Петровића Његоша, напоменуо је, обраћајући се представницима медија, књижевник Милутин Мићовић, предсједник Друштва.

“Зборник се састоји из три дијела: есејистичког, у којем су наши најзначајнији аутори, ствараоци из разних области, писали на тему прошлогодишњег симпозијума, и тих прилога има 15; други дио чини савремена поезија пјесника који су по духу, на посредан или непосредан начин, у дослуху са Његошевим дјелом. Трећи сегмент сабира прилоге, већим дијелом посвећене рецепцији Његошевог дјела крајем 19. в. у Русији. Доносимо и прилог познатог Његошолога Петра Лаврова, који је 1887. г. објавио чувену монографију “Петар Други Петровић Његош, владика црногорски“, а заступљен је и преводилац Лукјановски, који је 1888. објавио први потпуни превод Горског вијенца на руски језик и посветио га црногорском књазу Николи“, навео је Мићовић и додао:

“Ми у Црној Гори смо, скоро безнадежно, културолошки и духовно подијељени, али Његошево дјело држи темељ Црне Горе и свеколиког српског народа. У тим “сукобима“ све показује знаке пролазности, али Његошево дјело ради, без имало умора, обнавља полемике, продубљује наше колективно самосазнање и упућује ка дубљим ослонцима. Његош је издвојен међу нашим пјесницима, не само висином ума, него и духовном слојевитошћу. Та висина ума и духовна слојевитост подстицала је тумаче из различитих области. О њему су, поред књижевних стваралаца, писали и философи, теолози, психолози, па и математичари. Тако и овај Зборник окупља наше најрелевантније књижевне истраживаче, лингвисте, теологе, филозофе и пјеснике.“