Преображењем Дола у светилиште објелодањује се зрелост жртве

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, у недјељу 7. јуна 2015, Свету Архијерејску Литургију у спомен-храму посвећеном овом празнику у Долима у Пиви.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: протојереј Миодраг Тодоровић, јереји Остоја Кнежевић и Радмило Чизмовић, јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман манастира Пива, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и јерођакон Саво Вукајловић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Током Литургије вјерни народ је приступио Светом причешћу. По одслуженој светој служби Божјој Преосвећени Епископ Јоаникије, уз саслужење свештенослужитеља, обавио је помен свим жртвама пивског краја, које су страдале током Другог свјетског рата. Међу невино пострадалим житељима Пиве у молитвама пред Господом поменута су и имена долских мученика, више од 500 житеља села Дола, жена, дјеце, стараца и нејачи које су припадници "Принц Еуген“ дивизије и усташе-муслимани из гатачког среза и околине убили само за један дан - 7. јуна 1943. године.

Вјерном народу, потомцима и родбини новомученика долских, који се на овај свети дан сабирају у спомен-храму Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки.

"Данас, драга браћо и сестре, прослављамо празник Свих Светих који су Христу Господу угодили и са Њиме се прославили у Царству Његовом вјечном и непролазном. Послије Пресвете Богородице и Светих арханђела и анђела, на челу Свих Светих стоји Свети Јован Крститељ чије Треће обретење главе данас прослављамо, онда Свети апостоли, Свети мученици, Свети архијереји,а онда сви редом који су Богу угодили из сваког племена хришћанског и сваког рода од Христа и прије Христа до данашњег дана“.

Међу светима које данас помињемо су и витлејемски мученици, она дјеца коју је безбожни Ирод побио, мислећи да ће убити Христа Господа. Али, додао је Његово Преосвештенство, није само Ирод био безуман, него се то безумље понавља кроз сву историју.

"Међу тим Светим мученицима данас својим духовним очима гледамо Свету мајку Јулиту и њеног сина Кирика због тога што је то свети дан у Велици мученичкој, због тога што нас њихова жртва, нарочито, везује за жртве величких мученика. Данас помињемо посебно ону дјецу која су пострадала овдје на овом мученичком, великомученичком, голготском мјесту, у пивским Долима и широм Пиве. Око 200 дјеце до сада пребројаних, тек рођених и некрштених, дјечице од једног дана до 10 и 15 година“.

"Велики број, велико јато дјеце и мајки и пивске нејачи који су своју крв помијешали са крвљу голготског мученика Спаситеља нашег Исуса Христа и од голготске жртве Христове добили освећење и зато, иако се молимо још за покој њихових душа, ми их већ поштујемо и помињемо као свете, као што смо тако радили до овог Светог Архијерејског Сабора за Пребиловачке мученике, а прије десетак година за Јасеновачке и за Јадовинске мученике. Тако ми помињемо пивске и величке мученике заједно, а, даће Бог, пошто Господ већ пројављује њихову светост и сабира нас на дан њиховог спомена, да убрзо дочекамо тај дан да их цијела Црква прослави као Свете мученике Христове“.

"Тај дан се веома приближио, али ми треба да имамо одговорности, да знамо шта то значи, да знамо колико нас то обавезује, да се уразумимо не би ли нас крв ових мученика, ове дјеце за правду Божју, за име Христово овдје проливена, не би ли нас она уразумила и вратила на прави пут, да нас врати Богу Господу Исусу Христу, да нас врати једне другима, да нам опрости Господ наше гријехе и ми једни са другима да се измиримо“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Храмовна слава цркве Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, која је метох Пивског манастира, прослављена је, потом, благосиљањем славског колача и жита. Домаћин славља био је Радојица Блечић. Он је дио крсног колача предао Жељку Митрићу, који се обавезао да буде домаћин славе идуће године.

Потресно казивање о жртви, коју је, страдајући у Другом свјетском рату, поднио народ Пиве, одржао је проф. др Јован Делић.

"Мјесто на којем стојимо, чинећи поименичан помен свакој од преко хиљаду жртава, јесте троструко свето мјесто, пивски Зид плача, сам врх пивске Голготе, народног распећа и пивски Витлејем, мјесто покоља и страдања 109 пивске дјеце од којих је једно рођено на губилишту, дијете Малише Ђикановића убијено без имена и без сазнања његовог пола, окупано и принудно крштено као безимено у својој сопственој крви“.

"Труднице пред порођајем нијесу биле поштеђене страдања, ни погибије. Цијела Пива је тада била Голгота, а Дола њен сам врх и највеће страдално мјесто. Од 6. до 15. јуна 1943.године побијено је, поклано, бачено низ литице, у кањон, у ријеку, у бунарове, а, најчешће живо или полуживо, спаљено око 1260 становника Пиве. Никад се неће сазнати колико је пострадало рањеника и бораца, само од Вучева до Сокола сакупљено је преко 500, три године несахрањених костура“, рекао је Делић.

Он је додао да је између празника Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и треће Тројице 1943.године Пива била спаљена земља. У тих 10-ак дана, нагласио је проф. др Јован Делић, извршен геноцид и етноцид од кога се Пива никад није опоравила.

"Све је горело што се дало приждити и што је ватру прихватало.Цијелом се Пивом љета `43. ширио мирис паљевине и изгорело људског тијела. У Гојковића долу код Плужина је 6. јуна спаљено 46 особа. Крвници су издвојили дјевојку Јаглику Аџић да би се наслађивали њеном љепотом, али се она отела и ускочила жива у жив огањ и изгорела са својом породицом. Света Јаглика Пивска има данас своју икону и предводи пивске Новомученике у сеоби међу светитеље“.

"Њен подвиг поновила је Софија Кандић, седамнаестогодишња чобаница која није хтјела да се одвоји од брата Луке, јединог међу пет сестара. Када је схватила да јој је брат у пламену у колиби, запаљеној на Тројчиндан у катуну на планини Кручици, оставила је стадо и у трку скочила у ватру у којој је изгорело 96 људи. У петак пред Тројчиндан крај малог Стабанског језера живо је спаљено 28 становника. У згаришту је нађена спаљена мајка са двијема гукама под пазухом. То су спаљене дјечије главе које је покушала у смрти загрљајем од огња да заштити. У зграриштима су сељаци препознали четири пара близнади под загрљајем из кога их ни угљенисане нису могли раздвојити. Лека Тијанић је говорио да је згаришту свог дома нашао угарке своје породице“.

"Мушкарчић Нешко Кандић заклан је на мајчиној сиси. Учитељу Божу Аџићу, унуку великог јунака Вула Аџића и сину бригадира Јока Аџића, спаљена је жена са троје дјеце Грозданом, Вулом и Ненадом. Учитељ Божо је направио први списак пивских жртава. Будимир Благојевић је нађен жив са сисом у устима мртве мајке. У савардаку у безујачком катуну изгореле су три дјевојчице с јагњетом које су од милоште звали Младен јер бијаше младунче. Ковиљка и Јеша, ћерке Јеле и Бошка Врачара и Росанда, ћерка Тијане и Драга Бајовића.Ево христолике страдалне слике три дјевојчице с јагњетом у пламену“, казао је Делић.

Делић наводи да је у питању био план за уништење земље и народа, што се јасно види се из њемачких наређења, планова и писама. Генерал Литерс је у петој офанзиви на располагању имао 67 хиљада елитних немачких војника за реализацију плана операција „Шварц“, а уз њих 43 хиљаде Италијана, 2.000 Бугара и око 15 хиљада усташких и домобранских војника. Битка за уништење партизана претворена је у битку за уништење народа, у геноцид и етноцид.

"Начелник штаба њемачке врховне команде Кајтел пише генералу Литерсукао господар свијета са апсолутним презиром Срба и Руса. Међународно право је суспендовано. За њемачке војнике нема одговорности, ни суда, непријатеља као народ треба уништити, жене и дјецу, изричит је начелник штаба њемачке врховне команде. Тако су чинили и чиниће тирани, господари свијета. То је требало и требаће знати“.

"У ратним заповјестима је прецизно стајало констролисати изворе воде, уништити залихе хране, разорити и спалити насеља, брутално побити становништво. Литерс је пажљиво припремио војску за чишћење терена и обрачун с народом, одређене су јединице чији су војници познавали језик, а многи од њих и терен, фолксдојчери и припадници усташких јединица“.

"Кроз Пиву је, као казнена експедиција, ишла 7. СС брдска ловачка добровољачка дивизија „Принц Еуген“, састављена од фолксдојчера и појачана усташама. Обрачун са народом одвијао се по строго утврђеном систему. Људи су обећањима намамљивани из збјегова, а онда одвођени на сликање за објаве и пасоше, односно одвођени пред митраљеске цијеви, бацани низ стијене, у ријеку, у бунарове, у огањ. Ријетко су убијени појединачно, обично су то била масовна убиства“.

"Људи су скупљани у неку кућу, шталу или колибу, потом су покошени рафалом из аутоматског оружја па је зграда запаљена. Тако готово на сваком мјесту. Дола су била унапријед одабрана, скривено мјесто изван насеља између двају села Рудиница и Миљковца, згодно за довођење људи из неколико сусједних села. Облик рељефа је погодовао замишљеном сценарију. Одабране су три вртаче, жртве су увођене на дно вртаче око којих су постављена аутоматска оружја. У првој вртачи су постављена и стријељана дјеца, у другој жене, у трећој мушкарци. Лешеви су потом вучени и скупљани на једно мјесто, прекривени земљом и грањем“, бесједио је Јован Делић.

Према његовим ријечима страдала су сва пивска братства. Братство Верун је искоријењено. Убијено је 222 Благојевића. У рату их је страдало око 350, пострадали су Аџићи, Благојевићи, Вуковићи, Врачари, Гогићи, Гутовићи, Ђикановићи, Дамјановићи, Гломазићи, Дурутовићи, Ђачићи, Ђапићи, Ђођићи, Јововићи, Кандићи, Лубурићи, Николићи, Огњеновићи, Пејовићи, Пјешчићи, Радојевићи, Радојичићи, Сукновићи, Сочице, Тијанићи, Тодоровићи, Туфегџићи, Ћаласани, Цицмили, Шумићи, Шућури. Пострадао је свештеник Јоко Сочица са породицом, а калуђер Иларион Мијатовић је одбио да буде поштеђен, већ је одабрао смрт са својим народом.

"Усудићу се да данас говорим о два овдје јасно видљива преображења, иако је преображење велика тајна. Препознавање стратишта као жртвеног мјеста и његов преображај у светилиште започето је доласком Митрополита Амфилохија и Владике Јоаникија, постављањем крста, изградњом храма посвећеног Трећем обретењу главе Светог Јована Крститеља, заправо васкрсењем Ловћенске капеле и симболичким спуштањем Његошеве светиње у Пиву, изградњом конака и претварањем цијелог овог светог мјеста у метох манастира Пивског“.

Преображењем Дола у светилиште објелодањена је зрелост жртве. Свијест о безгрешном мучеништву, искупљењу страдањем постала је колективна свијест. Ваше Преосвештенство, Ви сте од свог доласка у Пиву носилац тог двоструког преображења - стратишта у светилиште и мученичких страдалника у свеце. Ваше молитве и службе Господу и помен који о овом празнику сваке године вршите сваким даном приближавају Пивске мученике Христу. Ви их сваког по имену представљате пред Господом, молећи се за сваког појединачно и за све нас заједно. Та, нама већ далека и непозната, лица стичу христоликост, добијајући зрачак ореола Христовог страдања, захваљујући управо Вашем помену“.

"Ви сте, Преосвећени Владико, препознали светородност колијевке српских патријараха мученичке и христолике Пивеи задужили сте нас да вас пратимо колико можемо. Ви сте нам нада да ће нас Пивски новомученици ускоро заступати пред Господом. Вршећи своју дужност, Ви сте Владико, задужили лично сваког сродника ових мученика, чија имена у молитвама помињете и свакога ко осјећа потребу за уздизањем и усавршавањем у Христу и према Христу“, истакао је проф. др Јован Делић.

И ове године молитвеном сабрању у Долима присуствовали су представници мјеста Велика под Чакором, гдје је 28. јула 1944. године, на празник Светих Кирика и Јулите, на исти начин, убијено око 600 невиних житеља, такође нејачи, старца, жена и дјеце, због чега се Пивљани и Величани осјећају као браћа по страдању. У име братства Петровића, који су домаћини овогодишњег помена жртава геноцида у Велици, обратио се Милан Петровић.

"Пивљани и Величани имају исту судбину да су били жртве у свему невине, а не зликовци, злотвори, хуље. Пивом и Великом рађају се и стасавају нова покољења, али остаје бол и непреболне ране, остају мучна сјећања. Послије свега и у Велици и у Пиви расте исто цвијеће, уздиже се исти крст, људи имају вјеру у Бога и послије свега су остали чврсти, непоколебљиви, своји на своме, а ми данас евоцирамо успомене на наша стратишта“, рекао је Петровић.

Одржан је културно-умјетнички програм који традиционално организују Центар за културу Плужине и манастир Пива. Вијенце су на мјеста страдања положили представници општине Плужине и борачких организација.