На празник Сабора Светог архангела Гаврила, у суботу 26. јула 2025. године, манастир Куманица, између Бродарева и Бијелог Поља, прославио је молитвено своју славу.  

Литургију су служили Њихова Високопреосвештенства Архиепископ и Митрополит милешевски Г. Атанасије и Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и монаштва. 

У литургијском сабрању молитвено је учествовао бројни народ, јер је Светоархангелски манастир Куманица веома поштовано мјесто ходочашћа вјерних, нарочито на празник Сабора Светог архангела Гаврила, који је слава ове свештене обитељи.

Сабранима се ријечју литургијске проповједи обратио Високопреосвећени Митрополит Методије, честитајући данашњи празник и манастирску славу.

„Високопреосвећени Митрополите, брате и саслужитељу, домаћине, благодарим на позиву и љубави да заједно приносимо бескрвну жртву овдје, у овој древној светињи средњевјековној и да се заједно Богу на овом великом народном, духовном, црквеном сабору помолимо и Њему поклонимо.

Драга браћо и сестре, драга цјецо Божја, срећна вам слава. Чусмо сада у светом Јеванђељу о великој тајни имена и шта оно са собом носи. Није то само једна изговорена ријеч, то је страшна сила која проистиче из те ријечи. То је платформа на којој се благодат Божја носи и сија. Кад је Христос, оваплотивши се, поставши један од нас, покушавајући да кроз свој начин живота, дјелања, чињења и говорења, не само ријечима, него својим начином постојања, покаже да је Он Син Божји. Један од тих знакова су сила и чудеса које је Он творио, надилазећи границе људске природе, стијешњености, условљености, ограничености нашег битисања овдје на земљи, не бивајући поражен ни гријехом, ни болешћу, ни духовном смрћу“. 

„Онда је ту силу преносио и на оне који су Му сљедовали, те чусмо данас како се Седамдесеторица апостола, вративши се са проповједања ријечи Божје и имена Његовог, хвале и радују, говорећи Му и свједочећи да се пред именом Његовим покоравају не само слабости, болести људске него и духови таме и поднебесја, да им се и они покоравају. Ово мјесто, овдје гдје смо се сабрали, вјековима, зрачећи силу имена Божјег и светиње, окупљајући и ослобађајући од недуга, гријеха и слабости свих оних који су овдје вјековима овој светињи притицали; нису могли сви демонски напади ништа кроз вјекове до последњих деценија, гдје се разваљивали и физички, разметали и разносили темељи ове светиње, али духовна њена укоријењеност у небу, у имену Христовом за које је Свети Петар Цетињски говориода је у имену Божјем суд и правда, ту је последња ријеч и сила, никада се, дакле, ти темељи који су за небо везани, нису могли потријети и уништити“, бесједио је Митрополит Методије, додајући да то свједоче ове године последње и овај данашњи сабор, али и сви сабори који ће се овдје окупљати и народ сабирати на овој извор води спасења.  

„Да се напијемо жедни и нахранимо гладни духовне воде и духовне хране. Потом им каже Господ, својим ученицима, радосним, јер се кроз њих велика чуда дешавају: Немојте се радовати, дао сам вам силу да стајете и на змије и на скорпије и на сву силу вражју, али, немојте се због тога радовати, колико се радујте због тога што су имена ваша записана на небесима. Стећи име на небесима, то је назначење и улога и задатак сваког хришћанина који живи и ходи по овој земљи. Стећи име бесмртно, стећи мјести у небеским становима; шта значи стећи име на небу и стећи небеске станове? То значи ништа друго него живот у заједници са Богом, у заједници са свима светима, који још овдје на земљи почиње и никад се не завршава, гдје човјек узраста у мјеру раста висине Христове“. 

„Дакле, бесконачно усавршавање коме нема краја, ни границе. Бесконачно развијање односа у љубави са Богоми заједници са свима светима. Ова Литургија и ово сабрање ништа није друго него предукус тог небеског сабрања. Овдје се окупљамо око Христа, Његовог Тијела и Крви, Његовог имена, Њиме се причешћујемои започињемо ту небеску заједницу, исписујемо милошћу и љубављу Божјом прва слова свога имена у небеском Царству, кога нека нас Господ удостоји да славимо Њега и Оца небеског и Духа Светог са свима Светима. А Свети архангел Гаврило, коме је ова светиња посвећена, који је учествовао и био благовјесник свих највећих догађаја у домостроју спасења људског, од говорења Мојсију кад је писао књиге како је свијет настао, до јављања пророцима о царству и царствима будућим, до јављања Ани да ће зачети са Јоакимом Преблагословену Дјеву Марију кроз коју ће нам се родити, доћи у овај свијет међу нас Христос. До јављања Захарији, Претечином оцу да ће Јелисавета, његова жена бездјетна и у годинама, родити Претечу Сина, који ће ићи испред Христа помазаника и проповједати покајање. Он ће громко, као глас вапијућег у пустињи, говорити: Покајте се, јер се приближило Царство неебско“, казао је Владика Методије. 

Свети архангел Гаврило, додао је Владика, јавио се и Дјеви Богородици и рекао јој да ће родити сина Емануила, а то значи С нама Бог.

„Не само да Бог јесте, Јахве, Онај који постоји, него је Он Емануил, што значи не само да постоји негдје далеко, него да је и заједно с нама. На крају, кад се врхунила у оваплоћењу Христовом та тајна домостроја и кад су Јосифу, који је посумњао да да га је преварила, видјевши да је трудна Дјева Марија, и њему се јавио архангел Гаврило, кога данас прослављамо, увјеривши га да је она и даље дјевица и да се догодила велика тајна, и да дјетету које се роди да Му да име Исус, што значи Спаситељ. Дакле, Бог се постепено кроз та имена јавља. Име је велика тајна, прво, онај Који јесте, дакле, постоји, па је онда Он с нама, не само што постоји, него је и с нама, и не само што је и с нама, него је и наш Спаситељ. То је рјешење свих наших проблема, рјешење проблема смрти, пролазности и пропадања“.

„То је давање смисла нашем животу и уласка у ову матицу живота. Архангел Гаврило не само да је учествовао и благовјестио зачеће и рођење, него и васкрсење гдје је онај најљепши лик, једна од најљепших фресака, овдје, у манастиру Милешеви, гдје је гроб Светог Саве, Бијели анђео представља архангела Гаврила који јавља Мироносицама радосну вијест васкрсења Христовог“.

„Нека би и ми чули његов тихи глас да су наши гријеси опроштени, да се ми овдје на земљи узалуд не трудимо и не молимо и не подвизавамо, да је Бог услишио наше молитве и да и наше име, ако Бог да, свих нас, свих људи с краја на крај васељене, не само наших Срба православних, да Бог да да су имена уписана у небеском Царству Христовом“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије. 

Вјерни народ приступио је и причестио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.   Освештано је славско жито и преломљен славски колач, које је припремило монаштво манастира Куманица.

Након свете службе Божје, приређена је заједничка трпеза љубави.