Традиционални Петровдански црквено-народни сабор
Црквено-народни сабор у славу Светих апостола Петра и Павла, који се традиционално организује у мјесту Видрован код Никшића, одржан је у шесту недјељу по Духовима, 16. јула 2017.
Петровданско сабрање почело је Светом Архијерејском Литургијом, коју је у цркви Светих Јоакима и Ане, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење више свештеника никшићког намјесништва.
Литургији је присуствовао бројни вјерни народ Горњег Поља и Никшића, који је у великом броју приступио Светом Причешћу.
Након свете службе Божје традиционала литија вјерног народа, предвођена Епископом Јоаникијем и свештенослужитељима, прошла је кроз Видрован. Литија се заустављала не неколико мјеста ради читања светог Јеванђеља и узношења молитви Господу за здравље и сваки напредак житеља Видрована и цијелог овог мјеста.
Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обратио се вјерном народу по повратку у храм и у својој бесједи подсјетио да је Петровдански сабор на Видровану устројен прије десетак година. Сваке године овај сабор окупља Горњепољце и оне из околних мјеста, у недјељни дан у заједничкој молитви Господу. Послије свете службе обави се свештени ход и све то, по Владикиним ријечима, има много смисла и значаја.
„Да се подсјетимо како је Господ Исус Христос, када је Свете апостоле послије свог Васкрсења, послије Вазнесења и узласка на Небо обукао у силу са висине, дао им силу истине, правде и љубави, опасао их Божјом благодаћу, улио у срца њихова храброст и заповиједио им да иду по свему свијету и проповједају Јеванђеље, да крсте у име Оца и Сина и Светог Духа. Још им је рекао: Ево ја сам са вама у све дане до скончанија вијека“.
„Овај наш молитвени ход изображава тај излазак Светих апостола на проповјед Јеванђеља и много чега другог. Такође, изображава онај чудесни моменат када је Црква, преко Светог цара Константина, добила слободу да може јавно вршити своју службу. До тада је Црква била гоњена и крв хришћанска проливала се пуних 300 година, али та хришћанска крв мученика Христових препородила је незнабожачку римску империју, ослободила је од мрака и таме и привела све народе у њој насељене Христовој вјери и добила слободу“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Излазећи на литију, додао је Владика, и ми свједочимо да је наша служба јавна, носећи крстове и барјаке, кадећи освештаним мирисима, пјевајући духовне пјесме, славећи име Божје, призивамо Божји благослов на земљу, на домове у којима живимо, на воду коју пијемо, освећујемо ваздух који дишемо да би нам све било освећено, да би се наше мисли стално узносиле Богу и Небу, да бисмо оплемењивали и освећивали своје душе молитвом, добрим мислима и дјелима.
Овом приликом, Преосвећени Епископ је освештао мозаик Светих Јоакима и Ане изнад улазних врата храма, који је цркви на Видровану приложио г.-.дин Жељко Пантовић, а у спомен некадашњег светог храма који је, нагласио је Владика Јоаникије, чувао вјеру у Горњем Пољу, не само у доба Немањића, него у доба тешког турског ропства.
На прошлогодишњем црквено-народном сабрању у Видровану покренута је иницијатива да се видрованској цркви, која је била посвећена Светом Николају Мирликијском, датирала је с краја 19. и почетка 20. вијека и била саграђена на темељима много старије светиње, из 13. вијека, посвећене Светима Јоакиму и Ани, врати управо старо име и слава. На ову иницијативу још једном се, у својој бесједи, осврнуо Његово Преосвештенство Владика Јоаникије.
„Ја сам прошле године, руковођен само истином, а и правилима црквеним, не желећи никога да повриједим, поштујући свачију историју и свачији труд, поштујући, нарочито, Светог Николу, а знамо да је Свети Никола славио Свете богородитеље Јоакима и Ану, јер ко не слави Пресвету Богородицу и њене родитеље, ко их не поштује као свеце није православан, изнио мишљење да овој цркви вратимо стари назив и стару славу. Овдје је, шесто и више година била стара црква Светог Јоакима и Ане и није лијепо да се то старо предање брише“.
„Да се молимо Светима Јоакиму и Ани и Светом Николи подједнако. Нека Свети Никола буде свима нама на помоћи, али да не бришемо историју. Коме смета историја и зашто би сметала и опет ћу да поновим - нико своју историју, част и достојанство умањити неће ако поштује историју другог, а у Никшићу нико није старији од Угреновог племена“, закључио је Владика.
Уприличен је, потом, пригодан културно-умјетнички програм. Сабор је поздравио надлежни парох протојереј-ставрофор Драган Крушић, који 19. јула ове године обиљежава 25 година преданог свештеничког рада. О. Драгана је 1992. године рукоположио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и од тада он неуморно шири вјеру и духовност како у повјереној му пастви ове парохије, тако у Никшићу и гдје год га нанесе пут на њиви Господњој.
„Овај сабор 13. по реду заживио је на иницијативу потомака Угреновића, данас више горњепољских породица. Управо, на њихову иницијативу цркви је враћено старо име и слава овог племена“, рекао је свештеник Крушић.
У име Црквеног одбора добродошлицу је пожелио Драган Међедовић.
