Традиционални Петровдански сабор на Видровану

Прва недјеља послије празника Св. апостола Петра и Павла већ петнаесту годину заредом дан је када се житељи никшићког Горњег Поља и околних мјеста окупљају у својој цркви посвећеној Св. Јоакиму и Ани у мјесту Видрован.

Традиционални Петровдански сабор на Видровану

Њихов традиционални Петровдански сабор почео је литургијом у тој светињи којом је началствовао јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Острог, а уз саслужење протојереја -ставрофора Драгана Крушића, протојереја Василија Брборића. Бесједећи горњепољски парох протојереј-ставрофор Крушић говорио је о значају литургијског сабрања подсјећајући на дјела Светих Апостола Петра и Павла.

Ови Христови ученици пронијше ријеч Господњу од краја до краја Васељена, а послије њих епископи и ми пастири Божији настављамо тај свети пут, приповиједајући науку Христову Јеванђељску. Зато је Црква лађа спасења, а ко не уђе у њу не може душу спасити. Коме мајка није црква, томе ни Бог није отац. Они који данас нападају нашу Светосавску Цркву, ми треба да кажемо, господе просвијетли њихов ум и разум и њихову таму и да у њихова срца и умове уђе Јеванђељска свјетлост. Иако су властодршци да не лудују, него да имају мудрос и по Богу и по људима. Ко устаје против Цркве Христове, устаје против самога Господа. Они треба коначно да схвате да је Црква и њихова мајка, која је за свакога отворена двије хиљаде година, рекао је протојереј-ставрофор Крушић. Он је своју бесједу наставио за трпезом љубави, гдје се захвалио Црквеном одбору и његовом дугогодишњем предсједнику Драгану Међедовићу, потом нагласио да се мора завршити једно Богу угодно дјело

Да би ми имали благослов за наша даља окупљање, морамо  на чело са нашим епископом сви заједнички да се потрудимо да откријемо  јаме по Горњем Пољу, у којима су бацани и у којима се још увијек налазе најбољи наши синови. Ти су људи страдали на правди Бога, само зато што су били православни хришћани. Један од њих је свештеник Васо Поповић и угледни официри краљевске војске, који су једном дали заклетву и коју никада више нијесу погазили. Тачно је да ова власт брани да се откривају јаме из Другог свјетског рата, али нама нико то не може забранити ако будемо сложни и јединствени. Задатак нам је да се кости изваде и над њима извршимо помен и опијело, како би Божији благослов сишао и на ово мјесто. Овим чином ми позивамо на свенародно покајање, да се страдалници који су одавно по јамама измире са нама, како би ми живи имали благослов и напредак – закључио је Крушић.

Присутном народу су се обратили Божо Ђурановић, народни епски пјесник, београђанин Жељко Пантовић, ктитор и добротвор Саборне цркве на Видровану, Андро Ђапић, пјесник, Сава Перовић из Бањана, Милија Пантовић, предсједник Удружења горњепољаца из Београда и гуслар Бајо Аџић, који је уз струне гусала отпјевао неколико народних стихова.

Саборна црква на Видровану изграђена је у спомен богородитељима Јоакиму и Ани. Древну светињу прије више од шест вјекова на том мјесту саградило је старо српско племе Угреновићи. Црква је кроз своју историју, као и народ који је окупљала, проживјела голготу, рушена и обнављана. На темељима срушеног храма крајем 19. вијека саграђен је нови, али је од тада носио име Св. Николаја Мирликијског. На иницијативу потомака Угреновића прије двије године враћено је право име цркве, што је изазвало негодовање оних братстава у Горњем Пољу која Св. Николу прослављају као заштитника својих домова.
Великом броју присутног народа на свенародном сабору на Видровану, обрати се и проф. Новак Радуловић које захтијевао да Црквени одбор горњепољске цркве Св. Јоакима и Ане поново покрене питање безгробних костију у јамама из Другог свјетског рата, гдје су комунисти на правди Бога, без икаквог суђења бацали најугледније људе из Никшићког краја. Прва међу њима је масовна гробница, јама звана Котор, у којој већ 77. година на дубини од 33 метра леже кости 300 невино страдалих и најугледнијих људи.

Још у доба древнога Рима највећа казна је била да човјек нема гроба и да се њега нико не смије сјетити. Не дозволимо да наши часни људи не буду без гроба и без сјећања. Учинимо све да данас поново одавде потекне предлог да се отворе јаме, а не да чекамо да то покрене тужилаштво једне безбожничке власти. Ја се само бојим да ће они учинити све да се то заборави, јер њима одговара да наши мученици немају гроба и да сјећање на њих потпуно замре. Не дамо да ови безбожници крчме имовину наше Српске православне цркве и да они-безбожници одређују коме да припадну наши храмови. Христос је то давно одредио, а Свети Сава прије осам вјекова уредио нашу Српску православну цркву. Пођимо путем Светога Саве и не дајмо анатемњацима и проклетницима да одлучују и да се питају. Бранимо нашу цркву и наше светиње – рекао је професор Радуловић.

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva