Савиним стопама ка Савином извору
У Никшићу је, 29. јануара 2018, у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ одржана трибина УКЦГ ,,Свободијада", која је уприличена као Светосавска свечаност.
Бројну публику, сабрану на вечери, чији је тематски назив био „Савиним стопама ка Савином извору“, благословио је свештеник Миодраг Тодоровић. Он је казао да ријетко у свијету, један народ има личност као што српски народ има Светог Саву.
„Она права вјера, прави живот био је камен темељац из кога су засијали Жича и Студеница, Морача, Пива, Острог и Ђурђеви Ступови, из кога је засијала мудрост Мирослављевог јеванђеља или Законоправило Светог Саве, његови типици Хиландарски, Карејски, Студенички, његова Бесједа о правој вјери, а све је то изашло из Светог Ћириловог слова“.
„Без тог слова не би било ни Светог Саве, не би било данас ни нас Светосаваца. И, заиста, као што се архангел Гаврило обраћа оцу Светог Јована Крститеља и каже да ће добити сина, који ће подићи многе и донијети праведност, љубав, који ће засијати и многе преобразити, који ће доћи да приведе Господу народ савршен. Управо Свети Сава хоће да нас, српски народ приведе Господу као савршене људе, као савршени народ“, казао је о. Миодраг.
Свети Сава је, по ријечима свештеника Тодоровића, био, како је мислио и краљ Црне Горе Никола Петровић, вертикала и стожер око кога је настала Црна Гора.
„И сада је. Свети Сава је тај центар који просијава читав живот, даје ширину и оно што је Божје, оно што је тајна, оно зрно соли без којег би све било бљутаво“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић.
Бесједу је одржала уредница трибине, пјесникиња Милица Бакрач, која је казала да се и ове, као и претходних година, окуписмо око Савиндана да поручимо и јавимо како смо прави Светосавци.
„И тако, од Савиндана до Савиндана, да ли се икад запитасмо: колико смо пута у години потврдили да смо заиста Светосавци? Да ли смо збиља „милостињу и веру везали о врат“, не испуштајући их са „таблице срдаца својих“, гдје год да смо бивали? Ако смо Светосавци, као што пишемо да јесмо, да ли непрестано битишемо у „подвизима ка добру“, или ходамо и десно и лијево? Да ли чинимо „колико ко има снаге“, или само онолико колико морамо?“
„Ако смо Светосавци, као што поручујемо, да л ћемо само данас, или само у овој светосавској седмици, једни са другима размијенити људске и похвалне ријечи, љубав и поштовање? Да ли ће нас та осјећања држати бар до Светог Трифуна?“, рекла је Бакрач, поручујући:
„Ако смо Светосавци, као што бесједимо да јесмо, да л ћемо се огријешити о српски језик и ћирилицу, потискујући их тамо, гдје им није мјесто, хоћемо ли прећутати хромог Вука, вожда Карађорђа, старца Милију, слијепог Филипа, безвидну Живану и многе који нас, без очију, на штакама, са ранама и у мукама, уз Светога Саву уписаше у књигу рођених и великих народа“.
„Ако смо Светосавци, јесмо ли кадри да осјетимо грудобољу Тајновидца Цетињског? Схватамо ли, да нико не може угасити његову Лучу, колико је ми можемо распламсати? Да нико не може разбити његово Огледало, ако ми у њему видимо свој лик честитости. Да нико не може наудити његовом Вијенцу, ако га ми сами не расплетемо. Ако смо Светосавци, као што мислимо да јесмо, као што пишемо, поручујемо, јављамо, можемо ли то својим дјелима потврдити?“, запитала је пјесникиња, одговарајући да се потврда на ту нашу запитаност пружа лако - љубављу, оданошћу, поштовањем, скромношћу, знањем, полако корачајући, како је говорио Матија: „Савиним стопама, ка Савином извору“, са вјером у Господа.
Стихове, у славу Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, говорили су пјесници, чланови УКЦГ: Ранко Јововић, Будимир Дубак, Веселин Ракчевић, Перивоје Поповић, Новица Ђурић, Војислав Караџић, Радислав Гардашевић и Ранко Мићановић.
Гости вечери су били рецитатор Милица Мићановић и гуслар Здравко Кнежевић.
