Духовна академија у славу Светитељу Сави
У организацији Епархије будимљанско-никшићке и ЦО Беране, у петак, 26. јануара 2018, у Беранама је одржана Светосавска духовна академија.
Пред препуном салом Центра за културу учеснике академије, госте, свештенство, монаштво и сабрани народ, архипастирским словом благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Владика је казао да овогодишња прослава Светог Саве у Епархији будимљанско-никшићкој организована је у духу великих и значајних јубилеја: осам вјекова од оснивања Српске православне Цркве и хиротоније Светог Саве за првог Архиепископа Српског, који ће бити прослављен следеће године, стогодишњице ослобођења наше отаџбине и стогодишњице од мученичког страдања Светог цара Николаја II Романова и његове породице.
„Ове године смо у Светосавске академије на подручју Епархије будимљанско-никшићке укључили прослављање Светих царских новомученика Светог цара Николаја и његове царске породице, сјећајући се његове љубави према српском народу“.
„То је онај цар који је, изричито, заступао да се српски народ обједини, да Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и остале српске земље буду заједно у једној држави. То је онај цар који је спасио српски народ од коначног уништења, јер су тадашњи непријатељи наше отаџбине били силни и моћни и ријешени да униште наш народ, а савезници прилично равнодушни, па је он условио своје даље учешће у рату, рекавши да ће, уколико Француска и Италија не помогну српском народу на распећу и голготи, потписати сепаратни мир са Аустријом и Немачком. То је имало великог значаја за наш род. Ми га, такође, прослављамо и као ктитора Саборне цркве у Никшићу“, казао је Преосвећени Епископ, поручујући да нас Свети Сава, као српски и васељенски светитељ и просветитељ, упућује управо на то да, увијек, будемо у заједници са осталим православним народима, да поштујемо друге народе, али да држимо до својих корјена, до своје традиције.
„Српски народ, у много чему, гријеши и лута, али, нарочито, на Светосавским академија показује своје право лице, посебено, рекао бих, у Црној Гори, гдје је веома угрожена светосавска и немањићка традиција од стране оних који владају нашом отаџбином“, истакао је Владика Јоаникије.
Он је још једном честитао наступајући празник, захваливши ЦО Беране на организацији програма, а ријечима срдачне добродошлице поздравио је руководство општине Беране, те госте Светосавског духовног сабрања свештенике Кемеровске Митрополије и предсједника СНП Владимира Јоковића.
Светосавску бесједу одржао је проф. др Душан Крцуновић, наводећи да овогодишња Светосавска светковина најављује годину у којој се обиљежавају два важна догађаја: вијек од побједоносног завршетка Великог рата за ослобођење и уједињење српског народа, али и страдања Свете царске породице Романов.
Стогодишњицу побједе у Првом свјетском рату српски народ, оцијенио је Крцуновић, обиљежава у позицији раслабљеног духовно-културног идентитета, уздрманог народног јединства и угрожене слободе. Некада присне, пријатељске и братске српско-руске везе, по његовим ријечима, изложене су пријетњама и притисцима са стране, а те везе успоставио је још Свети Сава преко руског манастира Пантелејмона на Светој Гори.
Указујући на вријеме у коме живимо, Крцуновић запажа да се све мање држи до породичних вриједности, човјечности, културне традиције, предања, вјере, идентитета и осјећаја за заједницу. Ове вриједности, мишљења је он, жигошу се као „популизам“, како би сви који до њих држе били обесправљени и прогањани.
„Али, у садашњости немамо нешто што већ нисмо имали у историјском искуству и поднебљу на коме живимо. На сличној историјској размеђи и вододјелници, на којој се ми данас налазимо, нашао се у своје вријеме и Свети Сава када се одлучно окренуо према Истоку – када се оријентисао према оном Истоку који је у Јеванђељу по Луки друго име за Христа: „Исток са висине“ (ἐξ ὕψυς ἀνατολή)“.
„Слиједећи Христа који је „Пут, Истина и Живот“, Свети Сава је постао свом народу просвјетитељ, наставник и учитељ тог Пута. Православни идентитет и саборно јединство српског народа засновани су на Савином опредјељењу које се преточило у завјетно предање. У преломним тренуцима наше историје увијек су изнова потврђивани светосавско опредјељење и његово завјетно предање, а с тим народни идентитет и саборност. Отуда је данас важно знати шта нам се то предаје у светосавском предању и шта је то у њему што је завјетно и што нас обавезује. Свакако, светосавско опредјељење које је постало наше свенародно православно-хришћанско идентитетско самоодређење“, поручио је Крцуновић.
Он је додао да је цијела историја српског народа продужени животопис Светог Саве. Његова просвјетитељска мисија до данас траје без предаха, као живо предање.
„Тражећи сада праву ријеч којом бисмо обухватили све оно што дугујемо Светом Сави, могли бисмо рећи да је наш Светитељ био „демијург српске културе“. Грчка ријеч δημιουργός значи творац или дословно „онај који ради за народ“. Отуда та ријеч увелико одговара суштини његовог духовног лика и историјског дјела. Његова културно-просвјетна демијургија продужетак је божанске литургије и богослужења“, бесједио је проф. др Душан Крцуновић, закључујући да приврженост светосавском предању не значи инертност, већ сталну динамику усвајања надвремених и непролазних вриједности, које су наши оријентири у мијенама пролазног историјског времена.
„Та динамика светосавског предања одржала нас је у свијету као историјски народ, као народ са идентитетом и интегритетом, али који су данас, можда као никада прије, на озбиљном искушењу“, оцијенио је он.
Изведен је богат духовни, културно-умјетнички програм, који је потврдио да када се удруже љубав, труд и таленат успјех не изостаје, упркос материјалним околностима. Сви учесници духовне академије у Беранама, принијели су, својом љубављу, трудом и талентом, мало уздарје Светом Оцу нашем Сави, па је програм протекао у свечарској, достојанственој и емотивној атмосфери. Томе су допринјели: црквени хор „Свете мати Анастасије“, етно група „Свети Евстатије“, пјевачка група „Цар Душан Силни“, гуслар Бошко Вујачић, пјевачка клапа „O dive bel canto“, а нарочито Архијерејски хор Кемеровске Митрополије из Русије и рецитатор Василије Лалошевић, позивајући нас стиховима Ј.Ј.Змаја да увијек славимо спомен Светитеља Саве, првог српског просветитеља и оца нашег отачаства, утемељитеља Цркве и њеног првог архиепископа, зачетника школства, књижевности, црквеног и грађанског законодавства, неимара, ктитора, хуманисту, космополиту, мисионара, државника и дипломату. Водитељ програма био је Васко Драговић.
