Светосавска свечаност у Aндријевици

У сали Дома културе у Андријевици, која је била испуњена до последњег мјеста, у сриједу, 26. јануара одржана је Светосавска академија. Светковину у славу Светог Саве благословио је и одржао бесједу Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Сабрано свештенство, предсједника општине Андријевица г. Веселина Бакића, као и бројне грађане, који су до последњег мјеста испунили салу андријевичког Дома културе, поздравио је и одржао светосавску бесједу Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Преосвећени Владика је казао да Светог Саву прослављамо првенствено као Божијег човјека, Светитеља, угодника Божијег, као небеског човјека и земаљског анђела. Прослављамо га, додао је Његово Преосвештенство, и као народног учитеља и просветитеља, утемељивача наше културе и нашег идентитета, као оснивача и устројитеља Свете Српске Цркве Православне.

"Њему, као владарском сину било је обезбијеђено да влада дијелом његовог отачаства. У наслеђе је добио дио хумске земље која захвата западну територију данашње Црне Горе. Међутим, Свети Сава се одриче таквих повластица и то у тренутку када је српска држава била у снажном успону. Он све то оставља, напушта родитељски дом, облачи монашку ризу и умјесто изобиља изабрао је живот у испосништву, у одрицању од славе овог свијета да би стекао нешто што је много веће и трајније од овоземаљске славе, богатства и задовољства, да би стекао духовне, божанске небеске дарове и да би у своје срце смјестио Христа Господа".

"Он се за то опредјелио од своје најраније младости. Стремио је Христу Господу као јелен што стреми за изворима вода. Сав његов живот проткан је богочежњивошћу, испосништвом. Повлачио се у Карејску испосницу на Светој Гори, а као архимандрит студенички у горњу студеничку испосницу и многа друга мјеста по крајевима нашег отачатства, која се зову Савиним испосницама".

Свети Сава се, казао је у својој бесједи Његово Преосвештенство, због поста и молитве и примајући здраву светогорску духовност испунио силом Свете вјере православне. Освећењем Светог Духа заблистали су његови таленти, побожност, богочежњивост, његова молитвеност, аскетизам, чврстина његовог карактера и образовање, које је стицао на царском двору и на Светој гори, која је и тада, а и данас представља духовни универзитет.

"У лику Светог Саве запажамо и великог црквеног дјелатеља, устројитеља Цркве и то оног који, не гледа од данас до сјутра, као што ми обично гледамо, него оног дјелатника Цркве који прониче кроз вјекове будуће. Он је тако структурирао нашу помесну Свету Православну Цркву да је она остала цијела и неповријеђена, хвала Богу, до данас. Најсигурнији кров за цио српски народ у свим земљама којима су владали Немањићи и на којима живи српски народ. Српска православна црква обухвата цио наш народ, и друге народе, и има ту васељенску ширину зато што њена самосталност није затварање у саму себе, већ јој је аутокефалност била признање и у вријеме Светог Саве, а и дан данас. То је Црква која може да чува Свету православну вјеру, да продужава континуитет апостолске проповиједи, да носи Јеванђеље спасења, да га проповједа и њиме просвећује цио свијет".

Преосвећени Владика Јоаникије је нагласио да је Свети Сава снажан замах српској писмености, због чега га с правом називају првим српским књижевником, затим и законодавству и црквеном градитељству.

"Најљепше задужбине, оно чиме се и данас поноси српски народ, су наша светосавска култура, наше немањићке задужбине и светиње. Немањићке светиње обиљежавају Црну Гору, попут престоног Манастира Епархије будимљанско-никшићке. Ђурђеви Ступови су немањићка светиња, направљена на немањићкој дедовини, јер наши владари, када су правили задужбине, а нарочито када су правили гробне задужбине, као што су Ђурђеви Ступови, Морача или црква Светог Петра у Бијелом Пољу, они то нијесу радили на купљеној, нити на освојеној земљи, него на својој дедовини."

"Славимо Светог Саву на немањићкој земљи и у немањићким светињама. Тако прослављамо Светог Саву у наше скудно и тешко вријеме, али, хвала Богу, на путу Светог Саве. Иако смо његово недостојно духовно потомство, по много чему, ипак Савин дух у нама живи. Он је душа наше душе. Свети Сава је ушао у душу свог народа. Толико је био близак са својим народом за вријеме свог земаљског живота, а нарочито после његовог одласка у наручје Божије, па чак још и више после спаљивања његових моштију. Његов дух се сјединио са духом цијелог његовог духовног потомства. И данас је дух Светог Саве најснажнији покретач у нашој души. И данас његов дух проналази оне живоносне изворе и покреће оне најдубље, најснажније стваралачке емоције у нама".

У програму академије, која је одржана у навечерје празника Светог Саве учествовали су: црквени хор „Светог Николе“ из Бијелог Поља, Јелена Стешевић, етно група "Бело Платно" из Београда са солисткињом Светланом Спајић, затим рецитатори Саша Масловарић и Кристина Бабић, народни гуслари Зоран Ђекић и Ђорђије Копривица.

Светосавску свечаност организовали су Центар за културу и Православна општина Андријевица.